Piše: Dragan Stojić
Rođen je u Srebrnom proleću (Silver Spring), ozelenio je prve godine karijere u univerzitetskoj Bršljan (Ivy) ligi, da bi 1996. godine kao formiran plod dospeo na najveću košarkašku tržnicu, dovoljno vredan da svojim znanjem postane, ako ništa više, bar bronzani artikal, pošto su proizvodi klubova čije boje je branio u drugoj polovini 1990- ih i nešto kasnije slabije kotirani na NBA berzi nego par godina pre toga.
Dok su zvuci jazza u Silver Springu 1971. godine talasali ovu naseobinu u saveznoj državi Maryland, spasavajući devojke od nemuzikalnih udvarača, u porodilištu je svoj prvi glas pustio Matthew Matt Maloney (Metju Met Meloni), toliko jako zaplakavši da bi mogao pokvariti sve sirene koje puštaju signal na kraju košarkaškog napada, istovremeno stavljajući do znanja svim onim ’’drekavcima’’ od basket – komentatora da dobro našteluju glasne žice, jer kad on poraste i ’’stavi trojku’’ u poslednjoj sekundi utakmice, biće prilike za urlanje kao na svadbi nekog tamo vrača u Novoj Kaledoniji ili na Tahitiju.
Dok je u dresu basketaške sekcije collega Vanderbilt početkom završne decenije prošlog veka krenuo na put do najmoćnijeg plemena u Neismithovoj igri, čak ni najdmudriji vračevi i najlažljivije gatare nisu mogli predvideti koliko će trnovita staza biti, prelaskom u redove Penn Quakersa 1992. stavio je svima do znanja da možda nije lep, al’ je zato pametan.
U Ivy ligi, a to je nešto nalik neformiranoj Superligu u evropskom fudbalu (socceru), takmičenju u koje svi hoće a malo ko može da uđe, jer pristup imaju oni koji znaju a ne koji imaju novca, odličnim partijama i osvajanjem nagrade namenjenom MVP-ju šampionata 1995. na delu, u poslednjoj godini staža, dokazao istinitost narodne umotvorine da je ’’bolje znati neg’ imati’’, jer se bez imanja može ostati.
Pošto je brzinom rakete krenuo ka orbiti u sportu kojim se bavio, prirodno je bilo da dobije mesto u jednoj takvoj letelici. Te 1995. godine Rakete iz Houstona su lagano, dominantno obišle NBA planetu, pa je Maloney morao sačekati da trener Rudy Tomjanovich obavi remont , ali je već naredne godine, nakon odličnih nastupa u danas nepostojećoj CBA, sve bilo spremno i bek – šuter po rođenju, povremeno i organizator igre po (trenerskom) opredeljenju, seo u texaški kokpit bez učešća na draftu.
Pomalo umorni od putovanja do dva šampionska prstena (1994, 1995), Rocketsima je zatrebala nova turbina , a pomalo neočekivano, zahvaljujući problemima drugih članova posade, našli su je upravo u Matthewu, što je značilo da motori ekipe: Hakeem Olajuwon i Clyde Drexler i dalje mogu da rade kao podmazani.
Novajlija je, jedini iz celog rostera kluba iz Texasa, odigrao sva 82 meča u regularnom delu sezone, i to kao starter, upisavši 9,4 poena i 3,7 uspešnih dodavanja po utakmici (rekord karijere – 24 poena u aprilu 1997. u duelu sa Dallasom), pa je i start i završetak leta protekao bez turbulencija (skor 57-25) i štelovanje za play off beše neminovno.
U prvoj rundi doigravanja Houston je, zahvaljujući izvrsnom napadačkom uučinku svog rookija u tri susreta – 17,3 poena – Vukove iz Minneapolisa poslao u nedođiju, u narednom kolu, uz nešto skromniji doprinos Maloneya (12,6 poena/3.1 asistencija) Supersoničnima iz Seattla stavljeno do znanja ko brže leti, međutim, u finalu Zapadne konferencije Rakete su se survale u ’’jezero’’ pod upravom Karla Malonea i Johna Stocktona, Utah Jazz ode u veliko finale.
Naredna godina, iako je počela u novembru a završena je tokom leta 1998, predstavljala je oktobar za Matta. Poput lišća sa grane je sve padalo u njegovoj karijeri – broj odigranih susreta u regular seasonu (78), postignutih poena (8,6), asistencija (2,8), samo Jazzeri iz Salt Lake Cityja nisu i svemirsko vozilo iz Houstona je parkirano već posle uvodnog kola doigravanja za titulu. Cifre iza Maloneyevog imena skromne – 6,6/3,6.
Kako je vreme teklo, tako je junak ove priče i igao. Kao starac. I pijanac. Mizernih 1,4 poena u svega 15 nastupa sve govore.
Kad redovno dolaziš ujutru kući, žena posumnja u tebe i sledi selidba. Tako je i u košarci, valjda zato što je u pitanju imenica ženskog roda.
Uprkos tome što potiče iz ’’gradića jazza’’, Matthew nije postao član orkestra Utah Jazza, već je upregnut sa ostalim Bikovima iz Chicaga. Opet se, na njegovu nesreću, potrefilo da pristupi klubu čije su zlatne godine prošle neposredno pre njegovog dolaska, i šta je mogao – da plače?
Donekle oporavljen od prikazanog u ’’izlazećoj’’ sezoni u dresu Raketa, koliko – toliko naoštrivši rogove borio se kao deo krda iz ’’grada vetrova’’, no, Bullsi su se tih godina sklanjali i od povetarca. Jedini vredan pažnje je skroman košgeterski saldo momka iz Marylanda – 6,4 poena u 51 utakmici.
Sa zemlje se vazneo u visine, dobio je krila mada nije popio ’’red bull’’ , jer se u Atlanti pije ’’coca – cola’’.
U jatu Jastrebova iz Georgije nastavio je da maše krilima prema penziji. Nakon prve, statistički solidne sezone i sličnog doprinosa ekipi kao u dresu Chicaga, povreda ruke je stavila do znanja da stari soko polako ustupa mesto mlađim tićima u redovima Hawksa.
Propuštena sezona 2001/2002. značila je početak kraja za Matta Maloneya , a on je usledio po okončanju narednog takmičarskog ciklusa i svega 14 odigranih mečeva na njegovom kontu.
Da kratka karijera u najjačoj ligi bude duže upamćena, pobrinuli su se statističari, koji su izračunali da je Matthew Patrick Maloney na parket istrčao 295 puta u dužem delu sezone, zabeležio 7,4 poena i 2,9 asistencija, dok je njegov doprinos u play offu bolji : 21 meč, 10,1 poen i 3,2 dodavanja u proseku.
Leave a Reply