Doba Supermana: Kada su Dwight, Gundy i Magic zaludeli NBA

Youtube / screenshot

Vreme kada je magija vladala Floridom i NBA ligom, vraća nas u drugu polovinu prve decenije XXI veka. Uspon Orlanda poklapa se sa dolaskom trenera Stana van Gundyja, ali i fenomelanim izborom franšize na draftu 2004 – kada na Floridu sleće – Dwight Howard.

Ako pogledamo rezultate od 2007 do 2012. vidimo da je Orlando bio jedna od konstantijih i boljih ekipa Istoka, sa jednim velikim finalom 2009. godine, i finalom Istoka sezonu kasnije:

Wikipedia screenshot

Gundy impact ili temelji moćnog Orlanda

Uspesi Orlanda krajem 2000-ih u velikoj su meri zasluga njihovog prvog stratega – Stena Van Gundyja.

Na leto 2007. godine na klupu Orlanda, umesto Briana Hilla, dolazi Stan Van Gundy, te se udaraju temelji novog i jakog Orlanda. Usput su iz Seattlea doveli Rasharda Lewisa, I show je mogao početi. Već u prvoj sezoni van Gundy sa Orlandom dolazi do 52 pobede u sezoni. Taj podatak ne bi bio spektakularan i ne bi bio relevantan za ovu priču trenutno osim što je to bio treći najbolji rezultat u Istočnoj konferenciji te godine i što je posle dvanaest godina prvi put ekipa Orlanda ušla u polufinale konferencije. Ekipa je igrala odlično, po obrambenom učinku i dalje top 10 ekipa, ali su napadački doživjeli strašan porast uz skok od čak 7 poena po meču više – sa 104 na 111, što je bilo dovoljno da skoče s 22. na 7. mesto po ofanzivnom učinku.

Sezonu kasnije, Gundyjev Orlando dolazi do svog drugog najboljeg rezultata u istoriji franšize – 59 pobeda uz 23 poraza. U to vreme za Orlando su nastupali Jameer Nelson, Rashard Lewis, Dwight Howard, Mikael Pietrus, Hedo Turkoglu, od onih zvučnijih. Te godine ekipa Orlanda je prošla u Veliko finale, nakon što je u finalu konferencije eliminisala ekipu iz Clevelanda u šest utakmica. Orlando od 1995. godine do te 2008-2009 nije igrao finala, na žalost izgubili su od Los Angeles Lejkersa u finalu. Iako su po ofanzivnom učinku bili slabiji u odnosu na prošlu sezonu – i pali na 11. mesto, defanzivno su briljirali – te sezone bili su najbolja defenzivna ekipa lige. No, sve to ipak nije bilo dovoljno da se Lakersi na čelu s Bryantom pobede, te da se osvoji prsten. I dok su svi očekivali da ova ekipa može samo napredovati, ovo je bio njihov vrhunac.

U sezoni 2011-2012, koja je zbog lock-outa počela tek krajem decembra i odigrano je 66 susreta, napetost između Howarda i trenera Van Gundyja je rasla, te je u javnost izašla priča da je najbolji igrač Magica tražio da klub otpusti trenera. To je čak i Gundy potvrdio u intervjuu pred meč sa Knicksima, no rekao da ga to ne dotiče, dok Howard to u toku istog intervjua demantuje. Zbunjeni Van Gundy ga je čudno pogledao te samo napustio intervju. U tom trenutku je svima bilo jasno da je odnos nepopravljivo narušen, i da se rastanak bliži:

Velika je bila dilema – otpustiti trenera ili trejdati najboljeg igrača i krenuti u rebuilding. Prvo je pao trener. Nedugo zatim otišao je i Howard. A franšiza je duboko zaglibila u ispodprosečnost.

Uspon u zvezde… 

Dwight David Howard rođen je 1985. godine u Atlanti, Georgia. Njegovi roditelji su pre njega pokušavali čak 7 puta imati decu, no njegova majka je svaki put gubila dete u trudnoći, te je iz tog razloga za Dwighta uvek govorila da je “Dete Čuda”.

Njega na draftu 2004. kao prvog picka bira Orlando Magic, kojima je preko potrebno bilo pojačanje pod obručima. Kad je došao u ligu, susreo se s ekipom koja je sezonu ranije imala samo 21 pobedu, a to leto ju je napustila glavna zvezda – Tracy McGrady. Glavne zvezde tima u tom momentu bile su Steve Francis, te sve češće povređeni Grant Hill. Bili su tu i Hedo Turkoglu, Tony Battie i Kelvin Cato, dok su bekovske pozicije u suradnji s Francisom držali Jameer Nelson te Doug Christie, nama svima poznat iz ere Divčevih i Peđinih Kingsa.

Dolaskom u Orlando, Howard je momentalno zaludeo ligu i navijače, uticao na tim i rezultate. Nakon što je ekipu napustio Shaquille O’Neal, Dwight je vrlo brzo učinio da ga se zaboravio. Predstavljao je novu silu pod obručima. Silu u usponu, igrač kojeg je teško čuvati. Sa dolaskom Howarda, iz sezone u sezonu, rastao je i broj pobeda. Već u prvoj sezoni, 2004-2005 Orlando ima 36 pobjeda, 15 više u odnosu na prošlu sezonu, a Howard u proseku beleži 12 poena, 10 skokova. Sledeće sezone Howard je osetno fizički jači i dominantniji, dobija 9 kilograma mišića. U domaćoj utakmici protiv Bobcasta Howard je postigao 21 poen i 20 skokova te je tim ostvarenjem postao najmlađi igrač u istoriji NBA lige koji je u jednoj utakmici ostvario minimalno 20 poena i 20 skokova.

Nakon odlaska Steve Francisa u New York, Howard postaje lider tima. Howard postje sinonim za double-double igrača, beležeći u proseku dvocifrene statistike. Orlando je bio u odličnoj poziciji: imali su franšiznog igrača i mesta na salary capu je da dovedu pojačanja. Već sledeće 2006 – 2007 Orlando stiže i do play offa. No, Detroit je bio jači i metlom ih je izbacio već na prvom koraku. Howard je kao starter odigrao sve 82 utakmice, sa prosekom od 17.6 poena, 12.3 skoka, 1.9 ukradenih i blokada te 0.9 asistencija po meču. Te seuone je ubeležio i svoj prvi poziv za All Star utakmicu i mjesto u Third All-NBA postavi.

…i status Supermana

A Dwight Howard je 2007-2008 sezone iskoristio za neverovatan napredak u svim segmentima igre. Uticaj Van Gundyja je bio osetan. Prosečno je imao 20.7 poena, 14.2 skokova, 2.1 blokade, 1.3 asistencije i 0.9 ukradenih lopti po meču. Završio je u All-NBA ekipi, i u drugoj All-Defence petorci, dobio je drugi poziv za All-Star nastup, te je s reprezentacijom osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu.

No, ono što je svakako obeležilo tu sezonu bio je Howardov nastup na takmičenju u zakucavanjima na All Staru te sezone. Takmičenje i ceo događaj organizovan je u Orlandu, i Dwight je bio apsolutni favorit. U jednom od zakucavanja je na teren došao njegov suigrač Jameer Nelson, te mu je dao plašt od Supermana, dok je Dwight već na sebi imao majicu koji je nosio ispod dresa. Označio je deo s kojega se mora odraziti, uhvatio zalet s centra, skočio, uhvatio loptu koju mu je bacio Nelson, te je usledilo neverovatno i legendarno zakucavanje…

Publika je bila u euforiji, a alterego Supermana je i službeno rođen. Howard je tada imao tek 22 godine.

U naredne četiri sezone, koliko je još Howard proveo u ekipi Orlanda, ekipa je još jednom stigla do finala Istoka, gde ih je izbacio Boston, a sezonu nakon su iznenađujuće ispali u prvoj rundi od Atlante. Postalo je jasno da u ekipi nešto ne funkcioniše te da su nužne promene.

Kolege sa sajta Aktualac uvrstile su ga najbolji tim decenije. Petostruki All Star je prvi deo decenije proveo kao četvorostruki najbolji skakač Lige, jednom najbolji bloker i dva puta kao najbolji defanzivac. Tri puta je bio u najboljem defanzivnom i jednom u drugom odbrambenom timu Lige. Pored toga, ima i 3 najbolje All NBA selekcije kao i po jednu u drugu i treću petorku. Predvodio je Orlando do finala NBA Lige, ali prelaskom kakav je i Shaquille Oneal izveo svojevremeno (iz Orlanda u Lakerse) učinio da mu karijera ubrzano krene na dole. Nije mu odgovarala ni promena načina igre i nikad joj se nije prilagodio. Ostao je centar starog kova i time je sebi sigurno uskratio još nekoliko odličnih sezona.

Kasun: Nisam imao sreće… 

Jedan od onih koji je svedočio vrtoglavom napretku snažnog centra, bio je i nekadašnjih reprezentativac Hrvatske Mario Kasun.

U sezoni 2004./05. ukupno je odigrao 45 utakmica za Orlando i prosječno postizao za 2.6 poena i 2.8 skokova za 7.9 minuta provedenih na parketu, dok su u drugoj sezoni statistike gotovo identične 2.9 poena i 2.1 skokova.

U razgovoru za jedan medij iz Orlanda prisetio se svojih dana u toj franšizi:

“Mislim da nisam imao sreće biti u klubu u vrijeme kada je tamo igrao Dwight Howard. Klub nije želio imati dva mlada momka u prvoj petorci. Mada bilo je to sjajno iskustvo. Razlog zbog kojeg nisam napravio veću NBA karijeru bio je to što prije toga nisam zaradio veći novac, a moji su roditelji bili siromašni, a ja sam cijelu sezonu 2005-2006 odigrao sa slomljenim stopalom. Bio sam nestrpljiv da sjedim, i čekam da ozdravim”. 

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*