Piše: Darko Bjelobaba, KOŠ magazin
U Španiji je 1986. održano 10. Svetsko prvenstvo, a od od 5, do 20. jula igralo se u pet gradova (Saragosa, Tenerife, Barselona, Ovijedo i Madrid). Pre početka Šampionata u Barseloni je odrzžan kongres FIBA, na kome je predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran odlikovao Olimpijskim ordenom (najvećim sportskim priznanjem) Borislava Stankovića, generalnog sekretara FIBA. Veliko priznanje za Stankovića, ali i za jugoslovensku košarku. Usvojena je i jedna izmena u pravilima: posle slobodnih bacanja koja se izvode posle namernih faulova, ekipa koja ih je izvodila opet dobija loptu u posed. Posle burne diskusije, tesnim glasanjem (31:27) odlučeno je da se ne dozvoli profesionalcima da zaigraju na istom takmičenju sa amaterima. Izgleda da je prevagnuo stav MOK-a koji je upalio crveno svetlo za profesionlce (NBA igrače).
Po prvi put učestvovale su čak 24 reprezentacije podeljene u četiri grupe. Iz svake grupe u polufinale su išle prve tri ekipe. Zatim su se formirale dve nove grupe od po šest ekipa, s tim da su se prenosili bodovi osvojeni protiv reprezentacija iz svoje grupe koje su prošle dalje. Dve najbolje plasirane ekipe išle su u polufinale.
Izraziti favorit za osvajanje zlatne medalje bila je selekcija aktuelnog svetskog prvaka SSSR-a. Po običaju, SAD su bile najveća zagonetka jer će se tek na samom takmičenju videti koliki je njihov stvarni kvalitet. Ostali pretendenti na medalje su bili domaćin Španija, Italija i Jugoslavija. Kao eventualna iznenađenja pominjani su Brazil i Kanada, i to bi bilo to.
Prvi put još od 1978. i profesora Nikolića jedan naš selektor uspeo je da veže dva uzastopna takmičenja – Krešimir Ćosić. On se zahvalio Ciboninom dvojcu Knegi i Nakiću, pa ipak iz zagrebačke ekipe stigla je cela petorka (braća Petrović, Cvijetičanin, Čutura i Arapović). Ponovo su se u sastavu našla dvojica veterana (Dalipagić i Radovanović), a šansu su još dobili debitanti Veljko Petranović (kao nagrada za odlične partije u plejofu) i 18-godišnji Vlade Divac, velika nada naše košarke (još od Ducija Simonovića 1967. nije bilo mlađeg debitanta).
Prvi meč na Šampionatu je za Jugoslovene predstavljao samo lakši trening. Debitant na svetskim prvenstvima Novi Zeland nije bio dostojan suparnik i “plavi” su ostvarili ubedljivu pobedu 118:81. Naši se nisu baš previše trudili, odigrali su tek dovoljno da se savlada rival. Najbolji utisak ostavili su Dražen Petrović, koji je za 29 minuta postigao 34 poena (šut 13/17) i najmlađi Divac, koji je bio prvi skakač utakmice uhvativši 10 lopti.
Od ostalih zanimljivih rezultata 1. kola treba spomenuti tesnu pobedu domaćina Španije protiv Francuske, koja je stigla sa specijalnom pozivnicom organizatora – 85:80. Portoriko je sa 81:69 savladao SR Nemačku koja je bila oslabljena nedolaskom prve zvezde tima Detlefa Šremfa.
Našim novinarima je bilo upadljivo da je atmosfera u reprezentaciji prilično opuštena, reklo bi se gotovo suviše komotna. Na spavanje se odlazilo kad je ko želeo, treninzi su bili neobavezni, selektor Ćosić nije insistirao na čvrstoj disciplini. Postojao je priličan strah da bi se ovakvo ponašanje moglo obiti o glavu kad dođu ozbiljnije utakmice.
Na sastanku vođe svih reprezentacija, uoči početka Mundobasketa, morali su da prilože sve dresove na uvid, što do tada nije bilo uobičajno. Ovakva odluka je doneta zbog rigoroznih propisa o zabrani reklamiranja. Čak je propisano kolike veličine treba da bude znak firme koja proizvodi dresove. Svaki prekršaj ovog pravila bio bi strogo kažnjen. Šta je amaterizam…
Vrlo brzo se pokazalo da je odluka da igraju 24 reprezentacije bila pogrešna. Podatak da je jedva pronađen 24. učesnik najbolje potvrđuje neopravdanost novog formata takmičenja. Prvo su odustali Filipini, pa njihova zamena Japan, i na kraju je na brzinu formirana ekipa Malezije. Već na sledećem Prvenstvu sveta bilo je 16 ekipa, i tako sve do 2006. kad je ponovo bilo 24 tima.
Upravo je Malezija bila sledeći suparnik Jugoslavije. Pobedili smo 131:61 i to je najubedljivija pobeda naše selekcije na svetskim prvenstvima uopšte. Par nedelja ranije Maleziju je savladao i beogradski Poštar, član Srpske lige, tako da ova utakmica nije bila nikakvo merilo forme naše selekcije. Kuriozitet je da su “plavi” u prvom poluvremenu napravili samo jedan prekršaj, što najbolje ilustruje koliko su ovaj meč opušteno odigrali. Ostaće zapamćeno da je Danko Cvijetičanin postigao koš sa naše polovine terena. Igrali su se poslednji sekundi utakmice, vodili smo sa 67 poena razlike, a Danko je postigao pomenutu trojku zbog koje je počeo da skače od radosti pa se čak bacio na parket. Razlog za neuobičajno slavlje bila je nagrada fabrike cigareta “Vinston” – automobil “alfa romeo 75”, koja je sledovala prvom košarkašu koji postigne koš iza linije centra. No, ispostaviće se da je zbog carinskih propisa bilo nemoguće uvesti taj auto u Jugoslaviju, pa je onda vrednost “alfe” pretvorena u novac i razne poklone. Procena je bila da auto vredi više od 10.000 dolara.
Počelo je da se raspliće klupko i oko noćnog života naših reprezentativaca. Predsednik KSJ Nebojša Popović je održao tim povodom konferenciju za štampu i razrešio sve dileme. Svi košarkaši (osim Dražena Petrovića, Petranovića i Divca) otišli su na svoju ruku u disko klub. Malo duže su se zadržali ali je rečeno da se alkohol nije konzumirao. Igračima je bilo potrebno malo oduška posle dugih i napornih priprema, a obećano je da se tako nešto više neće ponoviti. Treba napomenuti da je jedan od aktera tih dešavanja, Zoran Čutura, napisao da ni ovi što su ostali nisu bili cvećke već su igrali stoni tenis u – pare. U svakom slučaju, vrlo zanimljiv i neobičan početak prvenstva za Ćosićeve izabranike.
Igre naših nisu oduševljavale. Savladana je nejaka selekcija Holandije 95:74, ali osim rezultata ništa nije zasluživalo prelaznu ocenu. Praktično se igralo bez odbrane, i samo zahvaljujući lošem šutu “lala” nismo primili više poena. Jedino treba izdvojiti individualni učinak Dražena Petrovića koji je postigao 47 poena, što je najveći broj koševa koji je neki naš igrač postigao na velikim takmičenjima. Šut ga je izuzetno služio (iz igre 17/23, slobodna bacanja 7/7) pa je iskoristio priliku za maestralnu partiju i istorijski učinak. Za Holandiju je igrao 20-godišnji centar Rik Smits, visok 224 cm, koji će dve godine kasnije na NBA draftu biti izabran kao drugi pik i imati dugu i uspešnu karijeru u Indijana Pejsersima.
U grupi A Španija je na jedvite jade savladala Grčku sa 87:86, i nastavila mrtvu trku sa Brazilom za prvo mesto. Ujedno, to je bio duel dva izuzetna strelca – Huana San Epifanija (24 poena) i Nikosa Galisa (23).
Prvi ozbiljniji rival Jugoslavije na šampionatu, selekcija Argentine, i – prvi problemi. Selektor Ćosić je počeo sa kombinovanom petorkom koja se nije baš najbolje snašla na parketu, pa je to rezultiralo da smo na odmor otišli sa rezultatom 40:41 za Kanadu. U takvoj situaciji Ćosić je u drugom delu morao da ubaci sve adute, uključujući i lakše povređenog Dražena Petrovića koga je želeo da poštedi na ovoj utakmici. Najviše zahvaljujući Zoranu Radoviću, koji je svojom agresivnom odbranom trgnuo celu ekipu, stvari na ovom meču su polako došle na svoje mesto. Uspeli smo da zahvaljujući boljoj odbrani šut protivnika u drugom delu svedemo na samo 36,3 odsto i ostvarimo siguran trijumf 87:68. Najefikasniji u našim redovima je bio Danko Cvijetičanin sa 16 poena (šut 6/9).
U vreme održavanja Mundobasketa od predsednika Registracione komisije KSJ Jovana Tanurdžića moglo se čuti da se novim Pravilnikom planira brisanje starosne granice od 28 godina za odlazak u inostranstvo. Predviđalo se da igrač može otići kad hoće, ali uz obavezu da ako se vraća u zemlju može se vratiti jedino u matični klub iz kojeg je otišao. O obeštećenju se dogovaraju samo zainteresovani klubovi,. Čitava ova priča je bila vezana za Dražena Petrovića i njegov mogući odlazak u NBA ligu, čime bi praktično bio izgubljen za jugoslovensku reprezentaciju. Onda je procena bila da je bolje da ode ranije u Real (koji se već tad pominjao kao moguća Draženova destinacija) nego da za godinu-dve ostanemo bez najboljeg igrača jer je otišao u profesionalce (koji tada još nisu mogli da igraju na FIBA takmičenjima).
Vratimo se Šampionatu. U odlučujućem meču za prvo mesto u našoj grupi teškom mukom je savladana neugodna selekcija Kanade. Duel dve do tada neporažene ekipe protekao je u izjednačenoj borbi do samog kraja. Na poluvremenu plavi su vodili 45:42 a Kanađani nisu dozvoljavali da naši naprave veću prednost. Najviše zahvaljujući trojkama uspeli smo nekako da trijumfujemo na kraju sa 83:80. Najzaslužniji za pobedu je, bez sumnje, Dražen Petrović, strelac 36 poena (šut 11/23) i čak 8 trojki od ukupno 13, koliko su naši postigli. Šut nas generalno nije služio jer smo šutirali skromnih 44,9 odsto (31/69).
Problem koji je uočen posle prvog dela Svetskog prvenstva je da je publika listom protiv naše selekcije. Jednim delom je to bilo zbog toga što smo mi direktan konkurent domaćoj selekciji, a i zato jer su naši igrači u priličnoj meri iritirali domaće navijače svojim ponašanjem. Nekorektnim gestikulacijama i čestim prigovorima okrenuli su i sudije protiv sebe, što je imalo za posledicu da dobijaju tehničke greške a sudije donosile neke odluke na našu štetu. Onda je to dodatno iritiralo naše igrače i njihovim nervoznim i nepromišljenim postupcima nije bilo kraja. Tu je pre svega bila reč o lošim navikama donetim iz domaćeg šampionata.
Iz grupe A dalje su prošli Brazil sa 4, Španija sa 2 i Grčka bez bodova, dok je takmičenje završila u ovoj ranoj fazi selekcija Francuske. Iz grupe B dalje su išli SSSR sa 4, Izrael sa 2 i najveće iznenađenje Kuba bez bodova. Takmičenje su okončali Australija i Urugvaj. SAD sa 4, Italija sa 2 i Kina bez bodova iz grupe C, a otpali su Portoriko i Nemačka. Najzad, iz naše grupe D prošli su Jugoslavija sa 4, Kanada sa 2 Ii Argentina bez bodova. Najmanje iznenađenja je bilo u našoj grupi, jer je ispod crte ostala Holandija što je bilo očekivano.
Na udaru španskih navijača i domaće štampe najviše se našao naš najbolji igrač – Dražen Petrović. Njemu se zameralo na ponašanju kako prema protivničkim igračima, tako i prema navijačima. A navodno je bio maksimalno zaštićen od strane sudija koje su svirale veliki broj prekršaja nad njim. Najverovatnije je da je pravi razlog Draženove omraženosti kod Španaca, a pogotovo navijača Reala, ono što je prethodno pokazao kao igrač Cibone u mečevima protiv “kraljevskog kluba”, kada im je onemogućio osvajanje evropske krune.
Drugi skandal koji je potresao našu reprezentaciju bila je priča o navodnom silovanju jedne hostese u hotelu u kojem je bila smeštena selekcija Jugoslavije. Šef naše delegacije Nebojša Popović je bio veoma revoltiran takvim lažima, i uložio je protest kod FIBA tražeći zaštitu od nekorektnih izmišljotina.
A u prvoj utakmicu polufinalne grupe “plavi” su bez većih problema savladali selekciju Kine sa 106:82. Od samog starta bilo je jasno da postoji velika razlika u kvalitetu dva tima i da će izostati bilo kakva rezultatska neizvesnost. Po običaju, više energije je trošeno na napad nego da se zaustave protivnički strelci pa otuda i rezultat na poluvremenu 60:44. U drugom delu razlika je još uvećana pa je to bila prilika selektoru Ćosiću da šansu pruži svim igračima. Najefikasniji je po običaju bio Dražen Petrović sa 23 poena, a sledio ga je najiskusniji Dražen Dalipagić sa 15. U drugom meču naše grupe dogodila se velika senzacija pošto je Argentina savladala SAD sa 74:70. Zvučaće možda čudno, ali glavni razlog poraza američke selekcije je bio loše izvođenje slobodnih bacanja, tek 48 odsto (14/29). Ni šut iz igre im, doduše, nije bio mnogo bolji, tek 41 odsto (26/62). Na ovaj način ostali smo sami na vrhu sa tri pobede, ali bez obzira na ovaj rezultat za prvo mesto u grupi trebaće nam trijumfi protiv direktnih suparnika Italije i SAD.
Lut Olson, trener Univerziteta Arizona, ujedno i selektor reprezentacije SAD, doveo je tim sastavljen od igrača koji su imali između 18 i 21 godine. Pošto za svetsko prvenstvo u Americi ne vlada naročit interes, selekcija je sastavljena od igrača sa univerziteta koji su bili na raspolaganju Olsonu. Studenti četvrte godine su već draftovani pa ne mogu da igraju, a studenti treće godine preko leta su na kampovima NBA ekipa, tako da su preostali samo brucoši i studenti druge godine. Odigrali su pet pripremnih utakmica pred Svetski kup i to je bilo sve što se tiče priprema. Olimpijske igre imaju mnogo veću tradiciju tako da tada Amerikanci dolaze u mnogo jačem sastavu. No, kad se pogleda ovaj sastav iz 1986. možemo videti da je bilo prilično igrača koji su napravili sasvim pristojnu karijeru u NBA. Pre svih Dejvid Robinson (San Antonio), Šon Eliot (San Antonio), Roni Sejkali (Majami), Tajron Bogs (Šarlot) itd.
A protiv starih mušterija Italije najbolja igra “plavih” u dotadašnjem delu takmičenja. Ostvarena je sedma uzastopna pobeda u veličanstvenoj igri celog tima. Italijani su naprosto pregaženi, pre svega zahvaljujući našem fantastičnom šutu, u prvom delu neverovatnih 72,4 odsto (21/29). Na svoje najbolje dane je podsetio kapiten Dalipagić koji je bio nezaustavljiv postigavši 30 poena. Ovaj put mu se pridružio i Aleksandar Petrović sa 26 poena (10/12), pritom potpuno opravdavši nadimak “Aca trica” jer je ubacio 6 trojki. Kuriozitet je da naš najefikasniji igrač Dražen Petrović nije postigao nijedan poen iz igre u prvom poluvremenu, već svega dva sa linije slobodnih bacanja. No, zato je sjajno asistirao i razigrao saigrače. Ubedljivom pobedom 102:76 obezbedili smo polufinale i u meču protiv SAD trebalo je da se odluči koja će selekcija biti prva.
U duel sa američkim timom smo ušli nekako stegnuto i uplašeno, i to se odmah odrazilo na rezultat. Posle sedam i po minuta bilo je 17:2 za SAD, i trebalo je juriti toliki minus. Uspeli smo da na odmor odemo sa prihvatljivih 30:37. Omaleni Magzi Bogz, sa svojih 159 cm, po celom terenu je jurio Dražena Petrovića (12 poena, šut 4/17) koji nikako nije mogao da se snađe protiv takve odbrane. U drugom delu je to bio ravnopravan meč, na tri i po minuta pre kraja približili smo se na 58:62 ali više se nije moglo. Igrali smo bez povređenog prvog centra Radovanovića, zbog pet ličnih izašli su prvo Petranović a potom i Vranković, pa je šansu dobio mladi Divac. I odlično je odigrao postigavši šest poena u samom finišu. Šutirali smo očajnih 38,3 odsto (23/60) a izgubili smo od selekcije koja je šutirala još gore, katastrofalnih 30,9 (22/71). Tajna pobede Amerikanaca je u mnogo većem broju napada, što je bila posledica skakačke dominacije (41 skok, 14 u napadu) naspram naših 28 (3 ofanzivna). Briljirao je Dejvid Robinson, tada još “mornar”, sa 21 poenom i 17 skokova.
Posle utakmice strasti su prilično uzavrele. Selektor Ćosić je izjavio da je utakmicu morao da počne sa najiskusnijim jer bi se u suprotnom oni bunili. To je uradio radi mira u kući, po cenu da meč i izgubimo. Javili su se u najiskusniji – Radovanović i Dalipagića. Raša Radovanović je bio ljut što ga trener nije uopšte uvodio u igru zbog navodne povrede, a on misli da je mogao da igra i da bi “plavi” onda slavili protiv SAD. Popularni Praja se najviše osetio prozvanim, pa je rekao da mu je najvažniji uspeh reprezentacije i da mu ne bi bio nikakav problem i da sedi na klupi ako će to biti za dobro tima.
Bili su poznati polufinalni parovi. Ovom pobedom SAD je osvojila prvo mesto i igraće protiv Brazila, koji je bio drugi u svojoj grupi koja je igrala u Ovijedu. Mi ćemo igrati protiv prvog iz te grupe, a to je selekcija SSSR. Ostale reprezentacije će se razigravati za plasman od 5 do 12 mesta.
Duel Jugoslavije i SSSR-a ušao je u sve košarkaške antologije. I dan danas, posle 30 godina, kad jedna ekipa uđe u poslednji minut sa prednošću od desetak poena TV komentatori kažu “ništa još nije gotovo, stariji ljubitelji košarke setiće se meča između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza na Svetskom prvenstvu u Madridu kada…”.
Sovjeti su u meč ušli kao favoriti ali naši su odigrali najbolje na celom Prvenstvu. Od početka do kraja diktirali su igru i bili u konstantnom vođstvu uprkos snazi protivnika i činjenici da su domaći navijači listom bili uz SSSR. Na poluvremenu smo vodili 40:37, pa je na početku drugog dela bilo 54:46, no Sabonis je trojkama doneo priključak za 56:55. A onda 55 sekundi pre kraja Zoran Čutura donosi vođstvo našima od 85:76 i čini se da je veliki rival na kolenima. Tada sledi neverovatan preokret u režiji sovjetskih košarkaša. Najpre Sabonis iz očaja postiže trojku od table, Zoran Radović odmah gubi loptu ispod našeg koša pa Tihonenko pogađa drugu trojku za 85:82. I onda 12 sekundi pre kraja lopta stiže kod 18-godišnjeg Divca koji okružen agresivnim protivnicima pravi grešku i Sovjetski savez ima napad za produžetak. Valters u poslednjim sekundama postiže trojku i izjednačuje 85:85. Produžetak! Šok od kojeg se naši ne oporavljaju i gube utakmicu posle dodatnih pet minuta 90:91. Kod “plavih” su najbolji bili braća Petrović (Dražen 29 poena i Aca 15), a kod SSSR-a Tkačenko (25) i Tihonenko (20). Samo jedan minut loše igre koštao nas je finala Svetskog prvenstva i već obezbeđene srebrne medalje.
Čak je i domaća štampa bila začuđena količinom mržnje prema našoj reprezentaciji koja je prisutna od početka šampionata, a eskalirala je na utakmici sa Sovjetskim savezom. “Publika je sa zastavama starog režima skandirala Rusija, Rusija. Navijači su posle utakmice probili kordon policije da bi grlili sovjetske igrače koji to ne bi doživeli ni kod kuće” – pisalo je. Drugi list javlja da Jugosloveni ne znaju da se ponašaju kad izgube od SSSR-a, a SSSR ne zna da slavi pobedu protiv Jugoslavije. To je bio njihov opis konferencije za štampu na kojoj je Ćosić bio preterano žučan, a selektor sovjetske reprezentacijena nije ni došao. Išlo se čak dotle da se pojavila informacija da je Dražen Petrović na nekoj radio stanici navodno izjavio da ne mrzi sovjetske igrače, već njihov sistem.
U drugom polufinalu je bilo daleko manje neizvesnosti. Čak ni fenomenalni Oskar Šmit sa svoja 43 poena nije mogao da spreči ubedljiv poraz svoje ekipe. Zahvaljujući kolektivnoj igri Amerikanci su slavili sa 96:80 i plasirali se u finale, gde će pokušati da se revanširaju Sovjetskom savezu za poraz od pre četiri godine.
Bronzanu medalju smo osvojili lakše nego što smo očekivali. Bio je to duel dve umorne ekipe (i Jugoslaviji i Brazilu je to 10. utakmica na turniru) no “plavi” su ipak delovali nekako svežije. Uprkos šokantnom porazu u polufinalu naši momci su uspeli da se uzdignu i pobede Brazil 117:91. Svoj oproštaj od državnog grba legendarni Praja Dalipagić obeležio je fenomenalnom partijom postigavši 32 poena (šut 13/21). Zoran Radović je odigrao odličnu odbranu nad Oskarom Šmitom koji je dao 27 poena, ali uz vrlo slab šut (10 od 27). Odbranili smo bronzanu medalju od pre četiri godine i dokazali da nam je i dalje mesto u svetskom vrhu.
U finalu – iznenađenje. Iako je u ovaj duel reprezentacija SSSR ušla kao favorit, Amerikanci su od samog početka zaigrali sjajnu odbranu, potpuno zaustavili glavnog pokretača sovjetske reprezentacije Valtersa i sasvim zasluženo trijumfovali 87:85. Malo je nedostajalo da se ponovi scenario iz polufinala kad su u samom finišu igrači “zbornaje komande” preokrenuli rezultat, no ovaj put najbolji akter finala Keni Smit je presudio svojim poenima.
SAD: Bogs, Amaker 9, Ker, K. Smit 23, Eliot 2, Mekej 6, Sejkali, Robinson 20, Hemonds, Šou 2, Gilijam 8, Č. Smit 17.
SSSR:Volkov 8, Sok, Tarakanov 13, Grišajev, Jekasbons, Tihonenko 16, Valters 2, Tkačenko, Kurtinaitis 6, Homičus 17, Belostenji 7, Sabonis 16.
Najbolji strelac šampionata bio je Nikos Galis (Grčka) 337 (u proseku 33,7), ispred Oskara Šmita 310 (28,1) i Dražena Petrovića 252 (25,2). Najbolji igrač (MVP) je Dražen Petrović sa 197 glasova, ispred Šmita sa 185 i Sabonisa sa 74. Španski listovi uglavnom nisu ni preneli ko je izabran za najboljeg igrača Šampionata ali se zato u zvaničnom biltenu “Mundobasketa 86” pojavilo obaveštenje da je incident oko navodnog silovanja – istinit. Predsednik KSJ je uložio oštar protest kod FIBA i najavio da se “plavi” neće pojaviti na svečanoj ceremoniji zatvaranja Prvenstva. Ubrzo je stiglo izvinjenje i obaveštenje da je u pitanju tehnička greška.
PLASMAN: 1.SAD 2. SSSR 3. Jugoslavija 4. Brazil 5. Španija 6. Italija 7. Izrael 8. Kanada 9. Kina 10. Grčka 11. Kuba 12. Argentina. 13. Angola, Australija, Obala Slonovače, Francuska, Nemačka, J. Koreja, Malezija, Holandija, N. Zeland, Panama, Portoriko, Urugvaj.
JUGOSLAVIJA: Dražen Petrović (252 poena/10 utakmica), Dalipagić (162/10), Aca Petrović (114/10), Radovanović (96/8), Čutura (93/9), Radović (71/9), Cvijetičanin (70/9), Petranović (40/10), Divac (32/7), Vranković (28/10), Mutapčić (23/4), Arapović (8/7).
Leave a Reply