Dokumentarac Netflixa ‘Untold: Malice the Pallace’, sedamaest godina nakon jedne od najvećih tuča u NBA istoriji, donosi malo poznate detalje i okolnosti. O tome pričaju vinovnici incidenta, košarkaši Indiana Pacersa – Ron Artest, Jermaine O’Neal i Steven Jackson, kao i centar Pistonsa – Ben Wallace.
Posledice ovog incidenta bile su revolucionarne za NBA, a kobne po tadašnji tim Pacersa, po mnogima možda i najbolji u istoriji franšize.
Krenimo redom.
Ružna serija kao uvertira
Svemu je prethodila sezona 2003. 2004, u kojoj su Pistonsi na krilima dva Wallaca, Billupsa i RIP Hamiltona, a baštineći najbolju tradiciju i grubosti ‘Bad boysa’ izbacili Pacerse iz doigravanja, u finalu Istoka, a nakon toga osvojili i naslov posle favorizovanih Lakersa.
Bilo je to jedno od najvećih iznenađenja u NBA u poslednjih 20 godina, uz titulu Dallasa 2011.
- Hoćeš li da te pošaljem na ‘večna lovišta’
- Skidači skalpova: Šampioni koji su pokidali favorite u finalu
- Nema više ‘mira u svetu’
Indiana je u toj sezoni obezbedila prednost domaćeg terena sa najboljim skorom u čitavoj NBA ligi. Detroit i Indiana su odigrali jednu od “najružnijih” serija u istoriji NBA play offa. Jake odbrane, brutalni faulovi, prava “old school” serija u kojoj su “deblji kraj” izvukli Pecersi, koji nisu baš najbolje podneli poraz. Na najefikasnijoj utakmici serije, postignuto je 163 poena. Četiri minuta do kraja odlučujuće šeste utakmice posle koje su Pistonsi otišli u NBA finale, a kasnije i osvojili titulu, Ron Artest je napravio nesportski faul nad Benom Wallacom, što je kasnije i odlučilo utakmicu. Nezgodni Wallace to nije zaboravio, niti su Pacersi zaboravili ovaj bolan poraz što je bila uvertira u narednu sezonu.
Sa nestrpljenjem se čekala prva utakmica ova dva tima, a ona je bila zakazana za 19. novembar 2004. godine u Detroitu.
Osveta za batine
Igrači Indiane, željni osvete, na običnu utakmicu regularnog dela sezone, izašli su kao da se igra na život i smrt. Razbili su šampione. Artest je bio najbolji igrač na terenu, do incidenta, ali to njegovoj ludoj glavi nije bilo dovoljno. Na semaforu je pisalo 82:97, Indiana je pokazala svoju moć, a kada je 45 sekundi pre kraja Ben Wallace krenuo na zakucavanje, Ron Artest ga je „tresnuo” po glavi, ali dovoljno da ga isprovocira. Neposredno pre toga, prema svedočenju saigrača, dodatno ga je ‘napalio’ Jamaal Tinsley govoreći mu kako je ‘sada vreme za njegov faul’.
Ludilo Rona Artesta
Wallace je tada odreagovao burno, snažno odgurnuo Artesta i krenuo na njega. Igrači su nekako razdvojeni posle par minuta guranja i pretnji, ali to je bio tek početak incidenta… Artest je znao da će Wallace dobiti nekoliko utakmica neigranja za svoje ponašanje, pa je u jednom trenutku “odustao” od dalje konfrontacije i iz samo njemu znanih razloga odlučio da legne na zapisnički sto “Oburn Hills Palaca”.
Igrači su nekako razdvojeni posle par minuta guranja i pretnji, da bi navijač Pistonsa iz publike – John Green, plastičnom čašom dijatelne Coca cole pogodio Rona Artesta koji je još uvek ležao na zapisničkom stolu. Artestu je pao mrak na oči. Krenuo je nejakog navijača. Gomila pristunih, što navijača što igrača, pokušala je da spreči Artesta da se dokopa Greena, ali nisu uspeli. Prestravljeni navijač se nekako iskobeljao iz ruku Artesta ali na nesreću „seo” na pesnicu Stephena Jacksona, koji je kako je svedočio u dokumentarcu ‘krenuo da pomogne bratu’.
Ogromne kazne…
Ron Artest, koji je prekršio osnovno pravilo ponašanja koje kaže da NBA igrači “ni pod kojim okolnostima ne smeju ući u gledalište” je suspendovan do kraja sezone, uključujući i play off. Stephen Jackon nije igrao 30 utakmica, Jermain O’Neal 15, dok su Pistonsi prošli sa malom kaznom, jer je Ben Wallace je suspendovan svega šest utakmica.
Pacersi, koji su na startu te sezone bila favorit za finale i titulu, odjednom su se našli u srcu skandala, iz kojeg se rezultatski nisu izvukli do kraja sezone. Kasnije tokom sezone, u polufinalu Istoka su se sastali Indijana i Detroit. Bez Rona Artesta, Indijani je bilo teško da se suprostavi aktuelnim šampionima, pa je Detroit još jednom zaustavio Pejserse u doigravanju.
…prokockana istorijska šansa
Tako je verovatno najbolji tim u istoriji Pacersa praktično osakaćen na početku. I dok su sezonu ranije sa scoreom od 61 pobede i 21 porazom zaseli na vrh Central divizije i Istoka, ovaj put su imali tek 44 pobede uz 38 poraza, i morali su se zadovoljiti trećim mestom u Central diviziji.
Iako su se u play off plasirali sa šeste poziciji Istoka, izbacili Boston u prvom krugu, u polufinalu konferencije ponovo su naleteli na Detroit, i – ispali. Rona Artesta izgubili su ne samo za ovu sezonu, već trajno, jer ‘luda glava’ kakva je njegova zatražila je trejd. Podsetimo u prvih sedam mečeva, pre indicenta u Detroitu, beležio je rekordnih 24.6 poena i 6.4 skokova po meču. Trebalo je to da bude njegova sezona, a tek mu je bilo 25 godina. Jermaine O’Neal, lider tog tima, se brzo vratio – imao je All Star brojke, 24.3 poena i 8.8 skokova, ali 26-godišnjak doživeo je veliki udarac na početku sezone a bez pravog Artesta prsten je bio nemoguća misija. Druga ‘luda glava’, Stephen Jackson, dao je značaj doprinos timu, ali ne dovoljno da nadomesti odsustvo Artesta. Čak se i legenda franšize – Reggie Miller – vratio i odigrao sa 39 godina čak 66 mečeva i postizao preko 14 poena, no to nije bilo dovoljno.
No bez Rona Artesta, bilo je teško suprotstaviti se aktuelnim šampionima. Uzalud je ovaj trojac vukao, energija se rasula već protiv Celta u prvoj rundi. Uzalud je Larry Bird izmišljao trejdove, uzalud je iskopao Ricka Carlilea, kada je nepromišljnost Rona Artesta bacila sve u vodu. To je najveći danak njegovog ludila, što je jednu franšizu predodređenu da dominira ligom vratio brutalno na početak.
Sjecam se ove tucnjave kao da je jucer bila 17 gid proslo uffff zakuhso je sve onsj divlji nsvijac detroita i onda je tek krenuo rat