Na dva od tri poslednja velika takmičenja, košarkaška reprezentacija Španije nije došla kao deo kruga prvih favorita i – osvojila je zlato. Ako smo 2019. godine pretpostavljali da iskusne Špance nikako ne treba otpisivati, ”Furiji” iz 2022. godine nisu davane nikakve šanse da dođe na presto. Predvođena Segiom Scariollom, Španija je rasla iz meča u meč, da bi u finalu savladala Francusku sa 88-76 za četvrtu evropsku krunu u istoriji.
A dvojac koji je osvojio srca košarkaških ljubitelja bila su ponovo braća. I ponovo Španci. Posle Gasola – Hernangomesi. Willy i godinu dana mlađi Juancho. A centar Španije – Willy Hernagomes – izabran je za MVP-a prvenstva. Kada je u poslednjim minutima finala postalo jasno da će se Španci popeti na najviše postolje, svi su znali da MVP nagrada ide centru New Orleans Pelicansa. Jednostavno, tokom čitavog takmičenja bio je najkonstantniji košarkaš najboljeg tima. I bio je prvi među jednakima. Willy Hernangomes (28) već ima pet medalja sa državnim timom na velikim takmičenjima – dva evropska zlata, jedno svetsko, jednu evropsku i jednu olimpijsku bronzu. Primera radi, Srbija (i SRJ pre nje) u 21. veku ima ukupno šest medalja.
A njegov mlađi brat, Juancho, odigrao je najbolje, kada je najvažnije – u finalu EP, kada je postigao 27 poena. Doprinosio je Juancho na druge načine španskom uspehu, naročito je efektan bio u polufinalu, ali šuterski se mučio do finala (12-40), naročito u nokaut fazi. U finalu – 7 od 9 za tri. U prvom poluvremenu je razbio pokušaj francuske zone, pogađao iz pozicija koje nisu bile potpuno ili uopšte nisu bile otvorene, pa je bio najzaslužniji za +21 svog tima. Iako je napravio i neke defanzivne propuste (bačena lopta u bunar, olako primljen lob i nesportska greška) i iako se Francuska vratila u igru, ta serija bila je jedna od presudnih na meču, jer se Koleov tim previše potrošio u toj seriji 18-0.
Košarkaški geni
Nije redak slučaj da sin nasledi oca u istom sportu, i naša košarka ima dosta primera, od Jarića, Pavlovića i Rakočevića nekad. do Lukovića danas, ali slučaj španske familije Hernangomes verovatno je jedinstven. Naime, svih 5 članova, dva ženska i tri muška, imaju zapaženo mesto u španskoj košarci. Willly i Juancho Hernangomez su u sastavu španske reprezentacije na Eurobasketu došli do zlata ali košarkaškoj javnosti poznati su zbog svojih nastupa u NBA. O njihovim roditeljima verovatno se manje zna.
O njima su pisale i naše kolege sa KOŠ magazina, i taj deo prenosimo ovde.
Guillermo Hernangomes senior (1963) počeo je da igra 1982. u mlađim kategorijama Real Madrida. Sa visinom od 2,03 metra bio je nešto između „trojke“ i „četvorke“. U želji da igra, otišao je u La Korunju, potom u Gvadalaharu, da bi debi u ACB ligi dočekao u sezoni 1987/88. u dresu Estudijantesa. Odigrao je jednu sezonu, na 23 utakmice imao je skroman učinak od 2,6 poena i 2,3 skoka.
Početkom 90-ih godina počeo je da se zabavlja sa Margaritom Ivon Geuer, zvanom „Wony“. Ona je bila tri godine mlađa od njega, rođena je u Sevilji ali njeno poreklo je nemačko. Njen deda po majci, Gustav Dreger, bio je nemački konzul u Sevilji. „Wony“ je počela da igra košarku u rodnom gradu, pokazala talenat i rano ušla prvo u mlađe selekcije a potom i u seniorsku reprezentaciju Španije. Sećam je se, doduše kroz maglu, sa Olimpijskih igara u Barseloni. Sa Španijom je osvojila Evropsko prvenstvo u Peruđi 1993. Ukupno je odigrala 158 utakmica za španski državni tim. Karijeru je završila 1993. u Dorni, koju je tada trenirao Miki Vuković.
U braku dvoje košarkaša prvo se 1994. rodio Willy, a godinu dana kasnije i Juancho. Wiily je, zapravo, po ocu Guillermo a uobičajena španska skraćenica za to ime je Willy. Kćerka Andrea stigla je 2000. Kršni na roditelje (majka je visoka 1,85), Willy i Juancho su bili predodređeni za košarku. Willy je narastao do 2,11 a Juancho do 2,06. Willy je počeo 2007. u Las Rosasu, 2009. je postao kadet Real Madrida, naredne sezone bio je junior, u 2012/13 igrao je EBA ligu ali je odigrao i 6 prvih mečeva u ACB i 3 u Evroligi. Za sezonu 2013/14. pozajmljen je Sevilji gde se sprijateljio sa Kristapsom Porzingisom. U Real se vratio 2015. ali je posle samo jedne sezone otišao u NBA, u Njujork. Bio je član španske reprezentacije na EP 2015.
Juancho je išao istim putem: Las Rosas, kadeti Real Madrida, zatim junior u Mahadaonda pa 2012. Estudijantes. U tri sezone odigrao je 65 utakmica, a bratski duel sa Willyhem u Realu punio je prostor u španskim medijima. U NBA je otišao isto kada i brat, 2016, ali destinacija je bio Denver, tim Nikole Jokića. Bratsko rivalstvo nastavljeno je i u NBA, a njihov prvi susret u legendarnom „Medisonu“ bacio je u trošak španske medije pošto su mnogi poslali specijalne izveštače.
Sestra Andrea igra u Estudijantesu, visoka je na majku, 1,85, bila je deo španskih selekcija.
Zanimljivo je da su španski mediji 2015. brujali o zahtevu Willyja i Juancha za dobijanje nemačkog pasoša na koji imaju pravo po poreklu svoje majke. Kasnije se nije pisalo o tome tako da ne znam da li imaju i državljanstvo te zemlje, ali što se košarke tiče njihova reprezentacija je Španija. Familijarni broj dresa je 14, nosili su ga roditelji, takođe i braća dok su bili u Španiji. Sada u reprezentaciji pravo na broj 14 ima stariji Willy, dok je Juancho okrenuo broj pa nosi 41.
NBA karijera…
Godinu dana stariji, Willy Hernangomes, u NBA je stigao 2016. godine kao 35 pick druge runde drafta, i to iz madridskog Reala. Prva destinacija bila mu je ”Velika jabuka”, a za Knickse igrao je dve sezone. Jedna od najupečatljivijih partija u dresu Knicksa bila je protiv Netsa 1 februara 2017, kada je imao double double od 16 poena i 16 skokova. Ispostavilo se da mu je ta rookie sezona ujedno i najbolja u NBA do sada – izabran je u aprilu za Rookie igrača meseca aprila Istoka, a potom je izabran i u najbolju petorku početnika.
Potom se seli u Hornetse za koje nastupa od 2018 do 2020, da bi poslednje dve sezone proveo u Pelicansima. U New Orleansu je od kraja novembra 2020, i tamo se za sada ustalio kao pouzdan igrač sa klupe, momak koji zrači pozitivnom energijom i daje značajan doprinos timu.
Juancho je promenio pet NBA timova samo u poslednjih trinaest meseci i daleko je od idealnog trenutka u karijeri, ali tek mu je 26 godina i možda mu trijumf na EP bude vetar u leđa. Tajfun u leđa, sudeći po 27 poena u finalu.
Sigurno da smo ga najviše voleli gledati u dresu Denvera Nuggetsa u kojima je bio od 2016 (biran je kao 15. pick, ispred brata Willyja) do 2020 godine. Obećavao je na poziciji krila, no Nuggetsi su se odlučili da ga trejdaju. Odigrao je 191 meč za Denver u regularnom delu uz 4.7 poen i 3.1 skok.
Trejdan je u Wolvse gde je igrao i najbolju NBA košarku. Prosečno je beležio za Minnesotu – 8.4 poena i 4.7 skokova, a potom su ga dalji trejdovi vodili u Spurse, Jazz i konačno u Toronto gde očekuje svoju novu priliku.
Juancho u NBA karijeri šutira 35 posto za tri poena.
Leave a Reply