Piše: Vladimir Stanković, Koš Magazin
Na današnji dan, 16. novembra 1946, u Sent Luisu je rođen Džozef Henri Vajt. Poznatiji kao Džo Džo Vajt, legendarni plej. Igrao je u vremenu u kome NBA nije bila „globalna stvar“ tako da ga svet van SAD nije upamtio. Ne bih mogao ni ja da tvrdim da ga se baš sećam kao igrača, jer nisam imao gde da ga gledam, ali neću slagati ako kažem da sam imao priliku da se uverim u njegov enormni talenat.
Džo Džo Vajt bio je deo američkog tima koji je u finalu Olimpijskih igara u Meksiku 1968. pobedio Jugoslaviju 65-50, posle prilično izjednačenog prvog poliuvremena (32-29). Vajt nam je dao 14 poena za 30 minuta, šutirao 6 /12 iz igre, penale 2/2. Nisam siguran da je baš Džo Džo Vajt bio onaj crnoputi igrač koji je stalno uspevao da pobegne Ivi Daneu, Nikoli Plećašu ili Dragoslavu Ražnatoviću, ali nema sumnje da je Džo Džo Vajt bio mozak tog tima koji je po sedmi put uzastopno osvojio zlatnu medalju. Imao je prosek od 11,7 poena ali njegov posao nisu bili poeni, nego organizacija i asistencije. Prvi strelac američkog tima bio je Spenser Hejvud, autor 21 poena u finalu i sa prosekom od 16,3.
Dve godine ranije, na draftu 1966, Boston je izabrao Vajta, ali je morao da ga sačeka do 1969. kada ga je konačno uzeo sa 9. pozicije. Ostao je 10 sezona u “Keltima”, kasnije je još tri proveo u Golden Stejtu i Kingsima iz Kanzas Sitija. Statistika kaže da je tokom 13 sezona i na 787 utakmica imao prosek od 17,2 poena, 4,9 asistencije i 4 skoka. Bio je 7 puta učesnik Ol star mečeva, dva puta osvajač prstena (1974. i 1976), jednom i MVP u finalu plej-ofa (1976). Od 2015. je član „Kuće slavnih“ u Springfildu. Povukao se 1981. a Boston je sledeće godine, 9. aprila 1982, godine povukao njegov dres sa brojem 10.
U istoriju košarke ušao je kao jedini igrač koji je bio na čak četiri drafta: NBA (Boston), MLB (Reds), NFL (Kaubojs) i vojske SAD. Bio je najmlađi od sedmoro dece u jednoj baptističkoj porodici. Rano je pokazao talenat za košarku koja će mu postatiti profesija. Prvo je bio zapažen u gimnaziji Mekinli u rodnom Sent Luisu, potom na univerzitetu Kanzas gde je tokom 4 godine ostvario prosek od 15,3 poena i 4,9 skoka.
U Boston je stigao posle njegove zlatne epohe, nakon povlačenja legendarnog Bila Rasela. Brzo je postao lider tima. Boston je sezonu 1969/70 završio sa negativnim bilansom 34-48, ali je Vajt ušao u najbolju petorku debitanata. Već naredne godine „Kelti“ su se vratili na pobednički kolosek predvođeni vragolastim plejmejkerom. Kažu da je utakmicu karijere odigrao u 5. meču finala 1976. protiv Finiksa. Igrana su tri produžetka, bilo je 128-126 za Boston, a Vajt je meč završio sa 33 poena i 9 asistencija. Na terenu je proveo 60 od ukupno 63 minuta! U narednoj utakmici osvojena je titula, a on postao MVP finala sa prosekom od 21,7 poena i 5,8 asistencija. U nekim zapisima stoji da je reč o „najboljoj utakmici ikada odigranoj“. Možda je preterivanje, ali je nesumnjivo reč o jednoj od nezaboravnih utakmica, onih koje su stvarale mit o NBA ligi.
Vajt je bio jedan od prvih „čeličnih ljudi“, dugo nije znao za povredu. Tokom 5 sezona u Bostonu nije propustio nijednu utakmicu, ali su ga povrede stigle pred kraj karijere. Sa 448 uzastopnih utakmica u zelenom dresu Bostona i danas je aktuelni rekorder kluba po broju uzastopnih mečeva. Igrao je u vremenu sjajnih plejmejkera, poput Pita Maravića, Erla Monroa ili Volta Frejzera. Džo Džo Vajt je zauvek obezbedio mesto u istoriji NBA.
Džoov sin Brajan je glumac. Scena, iako različita, im je u genima ali sumnjam da će Vajt junior kao glumac ikada dostići slavu svog oca, jednog od glavnih aktera NBA košarke 70-ih godina prošlog veka.
Boston Seltiks je objavio da je 16.januara 2018. Džo Džo preminuo u 72. godini. Do kraja sezone 2017/18 igrači Seltiksa su na dresovima nosili crni flor.
Leave a Reply