David Robinson biran je kao 1 pick na draftu 1987., od strane San Antonio Spursa, no prve dve sezone je pauzirao jer je služio vojni rok u Američkoj mornarici zbog čega je dobio nadimak – Admiral. Već 1986., kao deo američke reprezentacije koja je bila prvak sveta, Robinson je sa visinom od 2,16 i telom pravim kao strela, koordiniranih pokreta i zavidne brzine, bio je najčistija vizija buduće NBA zvezde. Taj Mundijal je završio sa 131 poenom na 10 utakmica, kao treći strelac u ekipi, iza kasnijeg klupskog druga Charlesa smitha (150) i Kenny smitha (148), ali je sa 68 uhvaćenih lopti bio daleko najbolji skakač.
Već u prvoj sezoni u NBA pokazuje potencijal, i sa 24 poena, 12 skokova i 4 blokade u proseku izabran je za rookiea godine. Odigrao je sve 82 utakmice za Spurse. Čak 81 put Robinson je ostvario takozvane “dvostruke figure” (više od 10 poena i skokova), a čak 62 puta dao je više od 20 poena. Prosek mu je bio 24,3. Bio je najbolji strelac Sparsa na 46 utakmica. Protiv Čikaga je imao 21 skok, protiv Minesote 12 rampi, protiv Finiksa 7 asistencija, protiv Golden Stejta 41 poen…
O njegovoj karijeri mogli bi pisati feljtone i tomove. Sumiraćemo najznačajnije stvari u jedan pasus, a potom ćemo istaknuti i jedan rekord.
Obilje rekorda i priznanja
U NBA je igrao 14 sezona, nosio je dres 50 i sve to u Spursima. Osvojio je dve titule prvaka (1999 i 2003) obe sa Greggom Popovichem na klupi i Timom Duncanom u tandemu koji je poznat kao ‘tornjevi blizanci’. Jednom je bio MVP (1995), 10 puta All Star, 4 puta u najboljoj petorci NBA, i bio je član Dream Teama 1992. godine. U karijeri je odigrao 987 mečeva, beležio je 21.1 poen, 10.6 skokova, 2.5 asistencija, i 3 blokade po meču!
Ovo se zove rekord!
Bila je to sezona (1993-94) u kojoj je Admiral dominirao Ligom, a jedini koji mu je mogao stati uz rame bio je Hakeem Olajuwon, koji je Rocketse te sezone vodio do titule. Tog 24 aprila, 1994. godine, u meču protiv LA Clippersa koji je bio poslednji u regularnom delu, Admiral je zabio svoj rekordn – 71 poen – i upisao se u istoriju.
Dodatnu draž ovom meču predstavljala je i činjenica da se Robinson do ove utakmice borio za titulu prvog strelca lige sa gorostasom Magica Shaquillom O’Nealom, i bukvalno ga u foto-finišu pomeo. Rezime meča – 44 minute na parketu, 71 poen, 14 skokova, 5 dodavanja i 2 blokade, šut iz igre 26/41, slobodna bacanja šutirao je 18/25.
Timski gledano, sezona nije bila uspešna. Spurse je već u prvom krugu play offa izbacio Utah Jazza predvođen Mailmaon Maloneom i John Stocktonom, rezultatom 3-1. Robinson je narednu sezonu odigrao monstruozno, uzeo je titulu najkorisnijeg igrača (MVP), ali je na prvu klupsku titulu trebao pričekati. Hemija je stigla sa Greggom Popovichem na klupi i najboljim krilnim centrom u istoriji NBA Timom Duncanom. Duncan je na dan Admiralovog rekorda imao 17 godina!
Najveći uspesi
Nešto veliko, i to ono najveće, dogodilo mu se 1999. Predvođen trenerom “ludim Srbinom” Gregom Popovichem, i njegovim Admiralom, San Antonio je osvojio šampionsku titulu. Bila je to ona sezona u kojoj je “lock out” trajao 202 dana, pa su timovi odigrali svaki po 50 utakmica (umesto 82). Spursi su u plej-ofu pre finala počistili Minnesotu, Portland i Lakerse sa ukupnim skorom 11-1. Robinson je imao ogromniu pomoć u liku tada mladog Tima Duncana, bili su to famozni “tonjevi blizanci” San Antonija, a zahvaljujući njima u velikom finalu potopljen je Njujork (4-1). Ceo Teksas danima je slavio titulu, bilo je to prvi put u istoriji NBA lige da je šampion postala ekipa koja se prethodno takmičila u ABA ligi.
Tornjevi blizanci su ponovili podvig četiri godine kasnije. U finalu je savladan New Jersey (4-2), a poslednja utakmica odigrana je 15. juna 2003. To je ujedno i datum poslednjeg izlaska na NBA parkete Dejvida Robinsona. Jedna fantastična karijera, koja mu je obezbedila mesto medju najboljih 50 košarkaša svih vremena u izboru NBA lige, bila je okončana.
Leave a Reply