Preneseno sa: sportskasecanja.com
Američki nacionalni košarkaški tim pripremao se za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine u Las Vegasu. Mnogi potcenjuju pripreme američkih košarkaša za velike turnire, govoreći da one više liče na neko okupljanje radi druženja nego na pripreme ozbiljnog sportskog tima, a da su te ocene preterane i da iza neverovatne dominacije američkih košarkaša stoji i veliki rad, najbolje pokazuje jedan od primera sa priprema iz Las Vegasa 2012. godine.
Jedan od mnogobrojnih kondicionih trenera američkog „Dream team“-a iz 2012. godine, posle osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Londonu, podelio je sa javnošču jednu od anegdota sa priprema. Po njegovom svedočenju sve je počelo jednog julskog dana kada mu je oko 4 sata iza ponoći zazvonio mobilni telefon. Pošto je bio budan brzo se javio i čuo glas Kobija Brajanta, koji ga je pitao da li može da dođe do dvorane za trening, da mu pomogne nešto. Kondicioni trener je pristao da dođe i pomogne Kobiju i oko 5 sati se našao u trening dvorani, gde ga je sačekao znojavi Brajant. „Kada sam stigao u dvoranu, Kobi je bio mokar od znoja kao da se kupao u bazenu.“ – napisao je u svom blogu kondicioni trener koji se potpisao kao Robert.
Po njegovom svedočenju Kobi Brajant je narednih preko sat vremena radio vežbe u teretani, oko kojih je zapravo i želeo da se konsultuje sa Robertom. Pošto su završili sa radom u teretani, trener se uputio u hotel da odmori, dok je Kobi Brajant rekao da će ostati još malo u dvorani, ne bi li radio na šutu. Pošto je došao u hotel, Robert je zaspao, da bi se probudio oko 11 sati i uputio se ka dvorani, ne bi li prisustvovao jutarnjem treningu američke reprezentacije. Kada je stigao u dvoranu video je da tadašnji selektor Amerikanaca Majk Križevski priča sa Durentom, Džejmsom i Entonijem, dok na drugoj strani terena Kobi Brajant šutira sam na koš. Odlučuje tada da priđe Kobiju i pita ga kako je zadovoljan jutrošnjim treningom, a odgovor „Crne mambe“ ga zaprepašćuje: „Robe, hvala ti na pomoći jutros, zaista cenim to. Vrlo sam zadovoljan treningom, evo još koju da ubacim i završavam ga, jer samo rešio da jutros ne završim trening dok ne postignem 800 koševa.“ – reako mu je Kobi.
Priču o neverovatnom Kobijevom treniranju na svom blogu je sa javnošću podelio kondicioni trener, koji se potpisao kao Robert i koji je izrazio želju da ostane anoniman, što je odmah kod mnogih probudilo sumnju u istinitost njegove priče. Mnogima deluje neverovatno da bi Kobi Brajant započeo trening u 4 sata ujutru, a da u to vreme nije u krevetu. Isto tako, mnogi sumnjaju da je Kobi kao velika zvezda pred Olimpijske igre, koje američkim košarkašima nije prioritetno takmičenje, trenirao preko 7 sati bez prekida, ali i ne mogu da razumeju zašto bi neko želeo da ostane anoniman zbog priče o Kobijevom treniranju. Sve ovo je dovelo do mnogih prozivki na račun „Crne mambe“, u kojima se moglo pročitati da je ovo jeftino samoreklamiranje Brajanta, da želi da izdigne sebe iznad drugih, ali i da se služi marketinškim trikovima ne bi li što više skrenuo pažnju na sebe.
Ipak, posle ovih sumjničavih komentara na račun Kobijevog treniranja, društvene mreže su preplavili komentari ljudi koji su govorili da je Kobi poznat po „nenormalnom“ treniranju, da su ovakvi njegovi treninzi redovna pojava u Los Anđelesu, da je sa više strana potvrđena verodostojnost priče, kao i da je Kobi imao običaj od dolaska u NBA ligu da provodi dane trenirajući. Tako se i saznalo da je Brajant kao dete uvek sa drugom decom igrao basket jedan na jedan do 100 poena, kao i da dok bi oni od umora odustajali posle jednog odigranog duela, on nastavljao da igra iznova i iznova mečeve od jutra do mraka. Isto tako, mnogima su i ranije bili poznati Brajantovi problemi sa spavanjem i njegova čuvena izjava koju je dao tokom karijere: „Ne treba mi mnogo sati sna, dnevno spavam po 3-4 sata.“, koja je citirana tih dana kao još jedan dokaz moguće verodostojnosti priče o Kobijevom neverovatnom treningu tokom priprema američke reprezentacije za Olimpijske igre u Londonu.
Priče o neverovatnim dostignućima velikih sportista mnogima često deluje kao mit i želja javnosti da se od pojedinih sportista naprave „vanzemaljci“ koji su u stanju da izvedu stvari koje zaista deluje skoro da nisu moguće. Ipak, iako mnogima tako deluje i priča o treniranju Kobija Brajanta, više je onih koji veruju u njenu istinitost i da bez „krvničkog“ treniranja koje „normalnim“ ljudima deluje neverovatno Brajant ni ne bi ostvario sva vanserijska dostignuća u karijeri. Željno iščekujemo i vaša mišljenja o priči o neverovatnom treningu Kobija Brajanta i odgovor na pitanje da li je to samo jedan mit i marketinški trik ili potpuno realna priča koja pokazuje da najbolji sportisti planete treniraju mnogo više od ostalih sportista?
Leave a Reply