Piše: Vladimir Stanković, Košmagazin
Ne kažem da se nikada neće dogoditi, ali godinama tvrdim da Evropa još uvek nije ni približno spremna da bude deo NBA karavana. Tvrdnju sam, uglavnom, bazirao na tehničkim uslovima: malo dvorana koje ispunjavaju NBA standarde, neke od onih koje ispunjavaju uslove nisu baš u košarkaški najrazvijenijim zemljama, cene ulaznica, različiti poreski sistemi, različite valute, plus vremenska razlika, komplikovana i duga putovanje ekipe koje bi zapale u evropsku NBA diviziju… Ostaje i dilema da li bi u toj imaginarnoj evropskoj grupi igrali neki od postojećih evropskih timova ili bi Amerikanci , jednostavno, doselili u nekoliko evropskih gradova neke od svojih klubova, ili bi formirali nove. I u jednom i u drugom imaju mnogo iskustva.
U jednom španskom listu koji se bavi ekonomijom naiđoh na zanimljive podatke o finansijama NBA timova što me je učvrstio u uverenju da NBA u Evropi (još) neće da može… U Evropi se “užasavamo” pred 50-ak miliona dolara budžeta CSKA (ili još više pred 5 miliona Crvene zvezde) , ali kad pogledamo kase i vrednosti NBA timova shvatićemo da je u poređenju sa novcem koji se u košarci vrti na starom kontinentu reč o “sići”. Povod za tekst bila je namera izvesnog Leslija Aleksandera, 74-godišnjeg biznismena, da proda Hjuston Rokits, NBA tim koji je kupio pre 24 godine za 85 miliona dolara. Nije to ni onda bila mala para, ali klub se od tada revalorizovao 1.800%! Početna cena za “rakete” je 2 milijarde dolara a mogla bi biti i veća. Procenjuje se da će, ako dođe do prodaje, biti najveća finansijska operacija u istoriji sporta.
Prema specijalizovanoj reviji “Forbes” srednja vrednost NBA timova je 1,36 milijardi, čak 246% više negó pre 5 godina! Spektakularni rast duguje se fantastičnom ugovoru o prodaji TV prava do sezone 2023/24 za 24 milijarde dolara. Sponsorstvo je poraslo 50% u poslednjih 5 sezona zahvaljujući dozvoli NBA da se na dresovima nosi reklama, što je decenijama bilo zabranjeno. Treći izvor povećanja prihoda je prodaja televizijskih prava u inostranstvu, NBA se danas gleda u više od 200 zemalja.
Jedna komparativna analiza pokazuje da su timovi NFL lige (američki fudbal) ukupno vredniji od NBA ekipa, ali ako se gleda samo 10 najboljih i najpopularnijih klubova, NBA dobija prednost.
Poslednja kupoprodaja u NBA dogodila se 2014. kada je Stiv Balmer, jedan od čelnika Majkrosofta, kupio Los Anđeles Kliperse za dve milijarde. Tolika je sada početna cena Hjustona, kluba koji je u poslednjoj sezoni prihodovao 244 miliona dolara.
Naravno da ne bih imao ništa protiv dolaska NBA timova u Evropu, ili formiranja evropskog ogranka najjače lige na svetu, ali bojim se da se naše, evropsko, poimanje sporta i biznisa u njemu ne poklapa sa američkim. Zato sam skeptik. U Evropi bi, eventualno, neke od najmoćnijih multinacionalnih kompanija mogle da stanu iza nekog NBA evropskog tima, ali nisam siguran da bi računica pokazala da bi to bio unosan posao. Vraćam se početku teksta, odnosno uslovima. U Evropi se na prste jedne ruke mogu izbrojati dvorane sa 20.000 mesta a nisam siguran koliko će košarkaških zaljubljenika moći da plati karte od, recimo, 100 ili više dolara.
Dok NBA ne dođe, ako dođe, ostaje nam da mi u Evropi čuvamo ovo što imamo i da, na žalost, proizvodimo igrače za NBA, majstore koji će biti deo finansijsko-sportskog spektakla u kome ćemo, po mom mišljenju, do daljeg učestvovati preko tv-ekrana.
Preuzeto sa: kosmagazin.com
Leave a Reply