Piše: Vladimir Stanković, KOŠ Magazin
Nema dileme da svaki ljubitelj košarke zna ko su Pau Gasol, Huan Karlos Navaro, Felipe Rejes, Raul Lopez, Berni Rodrigez…Prva dvojica predvodiće Španiju ovog leta na Evropskom prvenstvu čiji se završni deo igra u Turskoj, ali samo će oni najbolji poznavaoci košarke znati da su ova petorica još 1998. na juniorskom prvenstvu Evrtope u Varni bili šampioni kontinenta. Ta titula je, međutim, bila samo uvod u ono što su ostvarili godinu dana kasnije na juniorskom Mundijalu u Lisabonu.
Ta generacija španskih “zlatnih dečaka” nanizala je 7 pobeda i imala jedan (nebitni) poraz, od Grčke u grupi (68-78) ali je u četvrtfinalu preslišala Hrvate (70-55) u polufinalu Argentinu (81-80) i u Finalu, igranom 25. jula 1999, ekipu SAD (94-87).
Lisabon, 25.07.1999.
SAD-Španija 87-94 (47-47)
SAD: Logan 18 (6-7), Dooling 12 (1-1), Hall, Carroll, Jacobsen 4 (4-4), Lepore 8, C.Williams 7 (1-2),Simmons 19 (5-6), Collison 2, Parker 2, L.Williams 8, Karadeniz 7 (1-2). Selektor: Bob Evans.
ŠPANIJA: Cabeza, Rodriguez, Cabezas 7 (1-1), Navarro 25 (1-4), Gonsales, F.Reyes 9 (3-3), Drame 12 (4-9), Bueno 7 (3-3), Eraiz, Gabriel 18 (6-9), Lopez 13 (4-11), Gasol 3 (1-3). Selektor: Sainz “Charly” de Ajo.
Najviše igrač došlo je iz Barselone i Unikahe, po trojica: Huan Karlos Navaro, Pau Gasol, Fransek Kabeza (Barselona), Berni Rodrigez, Karlos Kabezas, Herman Gabriel (Unikaha). Iz Badalone su bili Rul Lopez, Sulejman Drame, iz Real Madrida Antonio Bueno, iz Estudiantesa Felipe Rejes, Feliks Eraiz je bio član Valensije, Hulio Gonsales je stigao iz Leona. Španija je povela 35-25, ekipa SAD se vratila i završila poluvreme sa 47-47. Meč je rešen u finišu koševima Felipe Rejesa i odlučujućom trojkom Karlosa Kabezasa.
Ako neko misli da je glavni igrač španske selekcije bio Pau Gasol, grdno se vara. Bio je tek šesti po broju odigranih minuta (132, samo 16,5 po meču) a osmi strela sa 42 poena, 5 po utakmici. Trojke koje danas pogađa sa lakoćom šutirao je 1/10 a sa 28 skokova (3,5 po meču) bio je daleko iza Rejesa (61), Gabriela (49) a više skokova od njega (32) imao je i plej Raul Lopez. Gasol je naprasno eksplodirao dve godine kasnije i već na draftu 2001. bio “pik” broj 3…Šta je bilo posle, znamo. Pre nekoliko dana potpisao je novi trogodišnji ugovor sa San Antoniom što znači da ima nameru da igra do 40. godine (rođen je 6. jula 1980).
U Lisabonu su glavni igrači Španije bili Navaro, još tada sa nadimkom “la bomba” zbog specifičnog šuta, (149 poena, 18,6 u proseku, 17 asistencija, 14 skokova na 8 utakmica), Raul Lopez (102 poena, 12 asistencija), Herman Gabriel (85 poena, 49 skokova), Karlos Kabezas (61), Antonio Bueno (54), Felipe Rejes (50), Sulejman Drame (46). Iza Gasola ostali su Berni Rodrigez (41), Hulio Gonsales (17 na 6 utakmica), Feliks Eraiz (5 na 3 utakmice) i Fransek Cabeza (4 na 3 meča).
Međutim. selektor španskih junior “Čarli” de Aho bio je, pokazaće se, u pravu kada je o Gasolu rekao:
-Velika, nezaobilazna budućnost španske košarke koja će od njega imati mnogo koristi. On će biti “fijo” (fiksni) u svim budućim selekcijama Španije.
Proročanski.
Od pomenute 12-torice Pau Gasol je još uvek u NBA i to sa statusom zvezde, U NBA je uspešno igrao i Raul Lopez, kroz najaču ligu sveta prošao je je i Navaro. Felipe Rejes je iz Estudiantesa prešao u Real Madrid sa kojim je ovog leta produžio ugovor na još dve godine. Zapažene karijere imali su Berni Rodrigez, Karlos Kabezas, Herman Gabriel, manje uspešan bio je Antonio Bueno dok su se Kabeza, Gonsales i Eraiz nekako izgubili.
Nije preterano reći da je tog leta u Lisabonu rođen prvi španski “dream team”. Sedam godina kasnije, na seniorskom mundijalu u Tokiju Pau Gasol, Karlos Kabezas, Huan Karlos Navaro, Felipe Rejes i Berni Rodrigez postali su svetski prvaci. Uz njih su bili Rudi Fernadez, Hose Manuel Kalderon, Karlos Himenez, Mark Gasol, Serhio Rodrigez, Aleks Mumbru i Horhe Garbahosa. Ovaj poslednji je danas predsednik španske Federacije a osim Karlos Himeneza svi su i dalje aktivni. Iz generacije koja je 1999. u Lisabonu otvorila put Španiji ka evropskom i svetskom vrhu karijeru je prošle godine završio Raul Lopez. Rejes se oprostio od reprezentacije ali Pau Gasol i Navaro, tandem iz pionirskih dana u Barseloni, i dalje igra za državni tim i biće u sastavu koji Serđo Skariolo sprema za odbranu titule prvaka Evrope u Turskoj.
Ta generacija španskioh igrača neodoljivo me podseća na onu našu koja je pre 30 godina trijumfovala na Trećem juniorskom mundijalu u Bormiju. Divac, Kukoč, Rađa i Đorđević stigli su do NBA, Alibegović, Koprivica, Pecarski, Ilić, Pavićević, Dobraš i Avdić napravili su odlične karijere, prvo u Jugoslaviji potom i u inostranstvu dok je samo Zoran Kalpić ostao u granicama prosečnosti igrajući za svoju Šibenku.
Od 1979. juniorski mundijali izbacuju sjajne igrače, od Džejsmak Vortija i Sema Perkinsa te 1979. preko Sabonisa, Volkova, Marčulionisa, Šremfa,Velpa (1983), Džonsona, Pričarda, Ogmona, Pejtona, Šinciusa, Đentilea, Harniša, (1987), Bodiroge, Rebrače, Tarlaća, Fućke, Murešana (1991), Jasikeviciusa, Lengdona, Vinsa Kartera, Luisa Skole (1995), Kirilenka, Focisa, Dejvida Andersona (1999), Boguta, Kleize, Baree, Erazem Lorbek (2003), Mačvana, Raduljice, Stefana Markovića, Bobana Marjanovića, Stefa Karija, DeAndre Džordana, Nikolasa Batuma, Peti Milsa (2007), Klej Tompsona, Motiejunasa (2009), Bogdana Bogdanovića, Valančiunasa, Sergeja Karaševa, Darija Šarića (2011), Nikole Jokića, Okafora (2013), Dragana Bendera (2015), do Kanađanina Ričarda Džefersona Bareta ovog leta u Egiptu…
Biser do bisera.
Leave a Reply