Piše:
Duhovni ( i duševni) mir se u Sjedinjenim Američkim Državama može naći u bogomoljama, čitalački u bibliotekama, a ljudi željni mira u stomaku odlaze u Tulsu, grad u saveznoj državi Oklahoma. U njemu je dovoljno osetiti miris peciva iz pekare Pancho Anaya Mexican, liznuti šećer na Oklahoma Sugar Arts Showu, ako ne ostane mesta za pivo iz lokalne pivare – nema veze, glad i žeđ posle svega konzumiranog svakako postaju relikt prošlosti.
Anthony Bowie, rođen u Tulsi 1963. godine se još kao član ekipe univerziteta Oklahoma zasitio college košarke, nezaustavljivo puneći statističke stomake. U njegovom receptu, kreiranom od 1984. do 1986, ostalo je zapisano 13,4 poena, 5,2 skoka i pet asistencija po utakmici.
Izvanredne partije jednog od dvadesetšestorice igrača sa ovog collega koji su zaigrali u najbitnijem takmičenju na planeti u sportu utemeljenom na obručima, lansirale su ga na dosta skromno 66. mesto NBA drafta pre 35 godina. Rakete iz Houstona su poletele prema njemu, ali povratne karte nije bilo i Bowie ostade na početnoj stanici.
Tri godine kasnije je dobio priliku da zajaše u najvećem basketaškom karavanu, zadužio je patike s mamuzama u San Antoniju. Pošto je reč bila o samom kraju regularnog dela sezone 1988/89, falilo je vremena za galop novajlije u redovima kluba iz Texasa, pa je samo kaskao i na 18 utakmica ostvario učinak od 8,6 poena i 3,1 uhvaćene odbijene lopte u proseku.
Ostavljenog na vetrometini, bez produženog ugovora, po MVP-ja CBA ponovo su doleteli Houston Rocketsi, ali se i kod njih zadržao samo jednu takmičarsku godinu, posle skromnih izdanja i ateriranja u vode Lakersa tokom uvodne runde play offa, kao davljenik je isplivao na obale italijanske lige.
Nakon nekih 1000 dana, očaran magijom iz Evrope se preselio na Floridu. Naizgled tuđa kuća, Orlando je ubrzo za njega postao siguran, slatki dom. Magičnima je uzvratio poput najvernijeg čuvara, često birajući pravi ključ za otključavanje protivničkih brava. U njegovom slučaju su na kalauzu umesto imena stajale cifre – 52 (nastupi), 14,6 (poeni) i 4,7 (skokovi), usput je 1992. ostvario i rekord karijere, 31 poenom je odrešio Netse iz New Jerseya. Nažalost po Anthonyja i saigrače, ključ koji vodi u doigravanje za titulu je uglavnom ostajao ispod otirača na tuđim pragovima.
Godine 1994. Bowie je dao preskroman doprinos plasmanu u postsezonu, beležeći 4,6 poena. Floriđani su nekako pronašli otvarač, no suviše lomljiv, što je rezultiralo ostankom pred vratima drugog kola play offa, Indiana Pacersi su prekoračili preko Magica na startu, a Boo je ostao bez učinka tokom 13 minuta provedenih na parketu.
Da bi postao drugi Nikola Tesla, moraš imati znanje, inteligenciju, ali i sreće da ti neko ne ukrade patente. Ukoliko želiš da ti se ispune želje, neophodna ti je zlatna ribica, a da bi se približio NBA prstenu, neophodni su ti kvalitetni saigrači, vrsni trener, slabiji protivnici i sudije čije žene nisu proneverile novac kao šalterske radnice u banci, pa mogu da sude pošteno.
Popularni A.B. i družina su 1994/95. ispunili sve navedene uslove, istina je da je on ubacujući 5,5 poena po utakmici delovao poput lošijeg pripravnika u moćnoj kompaniji, međutim, i to je bilo dovoljno da Orlando Magic, do angažovanja Shaquilla O’Neala preduzeće u rezultatskom stečaju, na startu doigravanja ode na čaj u Boston, u nastavku odere Bikove iz Chicaga, načini ispravan korak protiv Indiana Pacersa, pa je i Bowie dobio šansu da u velikom finalu demontira letelicu svojih bivših poslodavaca iz Houstona, jer su pred Magične parkirane houstonske Rakete.
U antologijskoj, prvoj utakmici ove serije, u penal završnici je popustila Orlandova cigla Nick Anderson, ceo zid se u nastavku serije obrušio na Magic, pa je i mnogo značajniji učinak u četiri meča od Booova 3,3 poena pretvoren u zgarište.
Hrabri i snažni, Magični su se izvukli iz tih ruševina, Anthony čak statistički jači nego do tog trenutka (4,2 poena) i u narednoj sezoni su često mahali štapićem iznenađenja, mada je Bowie ipak izašao iscrpljen, a to u prevodu znači gladan. I to, zamislite, gladan triple-doubla!? Ni manje, ni više.
U takvim situacijama čovek često ne bira sredstva kako bi utolio glad, on je to učinio nesportski, ’’zvao’’ je time –out kad mu vreme nije, rivali u dresu Detroit Pistonsa su se sklonili u ugao terena, njihov trener Doug Collins van granica igrališta, a trener Orlanda Brian Hill bi se, nema dileme,od sramote bacio u podrum.
A.B. prihvata loptu izvedenu posle pauze, pred nebranjenim košem Klipova asistira Davidu Vaughnu (Dejvid Von),koji poentira i time do eksplozije nabija turažu Pistonsima, a svom saigraču prvo i jedino trostruko – dvostruko u karijeri!
Igrom sudbine, iste rivale čekao je duel u prvom kolu play offa. Bowie, mada gotovo beznačajno, u maniru vozača – prestupnika kom upravo vratili dozvolu, učestvuje u gaženju protivnika (3:0), zatim lomi krila Hawksima iz Atlante, a u finalu Istočne konferencije biva oteran ubodima Chicago Bullsa.
Sa orelom ’’mafijaša’’ ponovo odlazi u Italiju, bira Milano, iako bi mu više pristajala Ragusa (zbog lepo aranžiranih izloga, shvatate), da bi se posle novogodišnjih praznika 1998. pokajnički vratio u otadžbinu.
Siromašan u fair – playu, obogatio je roster New York Knicksa uešćem u 27 mečeva u regular seasonu, dajući doprinos od 2,8 poena, dok je u dva kola play offa ostao nezapažen.
Srećom po njega košarkaški ustav ne postoji, kandidature i mandati su neograničeni, tako da je po treći put završio u Evropi, osvajajući brojne trofeje u više klubova i država.
Svakom zvanju se radovao. Osim onom jednom.
Tog se sigurno stidi.
Sjecam.se orland 1995 o neal hardaway h grant anderson shaw bowie milina za gledati