Iz afričkih savana dopire rika lavova, predenje leoparda, topot bivola. Među njima ne postoji mužjak za kog se unapred može reći da je lider.
U američkoj saveznoj državi Georgija smeštena je savana, tačnije rečeno Savannah (grad), iz koje je 1967. godine izašlo mladunče s košarkaškom grivom, po znanju i sposobnostima predodređeno da kida odbrane i mrežice na obručima svojih rivala, ali je ranjeno prečestim povredama na kraju svedeno na nivo mačeta neprekidno upletenog u klupko.
Prirodno bi bilo da laviću krila narastu u Veneciji i da tamo postane kralj košarkaškog čopora, međutim, Pervis Ellison je zbog straha od prevrtanja gondole ili razočarenja što je u to vreme u ovom italijanskom gradu basket bio bitan koliko i kupaće gaće na Himalajima , 1985. zacvrkutao u dresu Louisville Cardinalsa, košarkaškog odeljenja collegea stacioniranog u Lousiani, po površini 31. federalnoj jedinici Sjedinjenih Američkih Država.
Kao deo moćne ekipe nazvane po vrsti manje ptice, više je delovao kao afrički sup, jer se u prvoj sezoni univerzitetske karijere lešinarski ostrvio na NCAA plen, koji je zajedno sa saigračima zgrabio tokom Martovskog ludila 1986. godine. U velikom finalu su Duke Blue Devilsi, zbog slabije igre a ne nadimka (Plavi đavoli), mesto u raju prepustili Ellisonu i družini, a Pervis je iz njega izašao kao prva batina, zaslužujući zvanje najboljeg igrača final foura.
U naredne tri godine on i jato nisu tako moćno kljucali protivnike, mada su još dvaput u njegovo vreme osetili slast ’’Sweet 16’’ runde, da bi 1989. zarikao u maniru alfa mužjaka NBA drafta, postavši, kao vrhovni pick, kralj novajlija u najjačoj svetskoj ligi, pošto je sa čelne pozicije ponuđenih izabran od strane Sacramento Kingsa.
Nikad nervozan (jedan od nadimaka), uvek povređen (sudbina).
Od početka je išao stazom na kojoj su putokazi za početak i kraj bili okrenuti na pogrešnu stranu. Hronično bolesna kolena su ga izdala već u startnoj sezoni. Izgubljeni ključ za otvaranje rivalskih reketa naterao ga je skine radnu uniformu Kingsa i ’’zatvori radnju’’ posle samo 34 odigrane utakmice, u kojima je servisirao score box Kraljeva sa osam poena i 5,8 skokova po meču.
Ubijen povredama, eutanaziran nadimkom Out of service Pervis dobijenim od saigrača Dannyja Aingea (Deni Ejndž), završio je u čaurama Metaka iz glavnog grada rodne mu zemlje.
Washington Bulletsi (današnji Wizardsi) koristili su ga kao svoj barut do 1994. godine. Na obostranu žalost, najčešće su predstavljali rikošet, tako da im je play off u četiri godine Ellisonovog boravka u njihovim redovima ostao nepogođena meta, pa 238 nastupa, 13.9 poena i 8.4 uhvaćene odbijene lopte, statističkog lidera kluba, uz naslov i igrača koji je najviše napredovao u NBA porodici 1991/ 1992 ( 20 poena i 11,2 skoka), predstavljaju pokazatelj da ipak nije svoj radni staž u D.C –ju proveo kao ’’ćorak’’.
Kad oči zabole, kažu da treba gledati u zeleno. Kad zabole drugi delovi tela i pogled na statističke rubrike u košarci, valja otići u Boston Celtickse.
Još bolje je tim potezom popraviti formu, ostvariti učinak vredan pažnje, ali kad se ne da – ne da se.
Kako su Kelti kao narod ostali zakucani u dalekoj istoriji, tako je i Pervis Ellison stišnjen u skromnih 6,8 poena i nešto boljih 6,7 skokova u uvodnoj sezoni najtrofejnijeg ’’preduzeća’’ u holdingu sistemu Nacionalne košarkaške asocijacije.
Da samo na tren dotakne magični štapić doigravanja, jedini u svojoj karijeri, Ellisonu je dopušteno 1995, no, Orlando Magic je u uvodnoj rundi obojio ’’zelene’’ u četiri utakmice i Pervisu ( šest poena i nšto više od 4 skoka) stavio tačku na učešće u doigravanju dok je živ.
Znamo da ’’iver ne pada daleko od klade’’ i to ne boli, ali su glavnom igraču ove priče i te kako krenule suze kad mu je komad nameštaja, nesumnjivo tvrđi od iverice, pao na stopalo i na svu muku, sve lošije partije, poput balvana otkotrljao veći broj nastupa.
Balvan u oku ili na nozi, svejedno je, pauza je neminovna, a on ju je imao tokom cele takmičarske 1998/99, povratak bejaše ravan bumerangu (1,8/2,2) i rastanak se nametnuo kao jedino rešenje. Od 193 zabodene semenke za pola decenije bitisanja u Bostonu, zahvaljujući trudu Never nervousa Pervisa niklo je 4,7 poenterskih i pet skakačkih.
Suviše spor i za Supersonične iz Seattla, karijeru je unazadio i posle svega devet odigranih mečeva u prethodnici današnjeg Oklahoma City Thundera, gotovo bez doprinosa, odlazak u penziju se nametao kao jedino racionalno rešenje.
Čovek čiji su dres s brojem 42 povukli Louisville Cardinalsi, povukao se s parketa sredinom decembra 2000. godine, a košarkaške enciklopedije su na svoje stranice prisvojile njegov učinak od 474 susreta/9,5 poena/6,7 skokova i šut iz igre 51% u regularnom delu sezone, pa je ranjeni zauvek lav zaključao svoj kavez.
Zarad ove priče sam ga otključao.
Privremeno.
Leave a Reply