Od Čačka, preko Juge, do – NBA!

Izvor: https://zapisisazapadnemorave.blogspot.com/

Radisav Ćurčić je košarku naučio igrati u čačanskom KK Železničar iz Čačka kod trenera Vukašina Spasovića i Milana Petronijevića. Sa visinom od 206 centimetara igrao je na poziciji centra. Već 1980. sa kadetima KK Železničara osvojio je treće mesto na prvenstvu Srbije.

U prvi tim KK Železničar iz Čačka ušao je sa 17 godina 1982. i odigrao četiri prvenstva (1982-1985, 1986-1987), sa pauzom tokom služenja vojnog roka. Čačanski Žele je u to vreme igrao Drugu jugoslovensku ligu (Prva B liga). Ćurčić je tokom igranja za KK Železničar postigao oko 1.500 koševa. U istočnoj grupi Prve B jugoslovenske lige u sezoni 1986/1987 postigao je ukupno 694 koša na 23 utakmice, prosečno 30,2 po meču i bio je prvi strelac lige. Ostalo je zapamćeno da je protiv tima Baškimi iz Đakovice te sezone postogao čak 67 koševa. To je ujedno bila i poslednja utakmica koju je odigrao za KK Železničar iz Čačka.

Ne Borac, već – Olimpija

Za razliku od većine poznatih igrača iz Čačka, Radisav Ćurčić nije iz Žela prešao u Borac iz Čačka, već je otišao u ljubljansku Olimpiju. Ono što je zanimljivo, Radisav Ćurčić nije hteo da potpiše ugovor sa Olimpijiom dok nije platila dogovoreno obeštećenje Želu iz Čačka. Naime, Čačani su do tada u veće klubove odlazili besplatno. Za Olimpiju iz Ljubljane odigrao je ukupno četiri prvenstva u Prvoj jugoslovenskoj ligi (1987-1991), na ukupno 92 utakmice na kojima je dao 1.397 koševa, prosečno 15,2 po meču. Tadašnja Olimpija bila je sasvim dobar tim, jer je 1988. završila na četvrtom mestu jugoslovenske prve lige, iza tri sigurno najjača tima u Evropi. Ćurčić je kao igrač Olimpije u sezoni 1989/1990. beležio preko 20 poena po meču, a bio je i drugi skakač lige sa 8,3 uhvaćenih lopti po susretu. Novinari su ga zbog atletskih sposobnost i fizičkog izgleda prozvali “Konan iz Čačka“.

Upravo u to vreme Radisav Ćurčić je postao i reprezentativac Jugoslavije (1989-1991). Odigrao je ukupno 38 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije (od toga za B reprezentaciju sedam mečeva) i postigao 132 koša. Bio je u sastavu tima sa kojim je na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. osvojio zlatnu medalju, što je jedan od najvećih uspeha jugoslovenske/srpske košarke.

Bio je to jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaških timova ikada, za koga su u Argentini 1990. igrali: 4. Dražen Petrović, 5. Velimir Perasović, 6. Zoran Čutura, 7. Toni Kukoč, 8. Žarko Paspalj, 9. Jurij Zdovc, 10. Željko Obradović, 11. Radisav Ćurčić, 12. Vlade Divac, 13. Arijan Komazec, 14. Zoran Jovanović, 15. Zoran Savić; trener: Dušan Ivković. Ono što je zanimljivo, u ekipi su bila dvojica Čačačan, Željko Obradović i Radisav Ćurčić.

Sledeće 1991. Dušan Ivković nije pozvao Ćurčića na Evropskom prvenstvo u Rimu, a on je u veme raspada Jugoslavije svoju klupsku karijeru nastavio u italijanskom Udinezeu (1991-1992), za koji je zbog povrede odigrao samo sedam utakmica i postigao 143 koša, prosečno 20,4 po utakmici.

Put u NBA

Radisav Ćurčić je jedini košarkaš iz Čačka koji je igrao za NBA ligu. Naime, posle Italije otišao je u tim Dalas Maveriksa (Dallas Mavericks) u kome je igrao u sezoni 1992/1993. Odigrao je ukupno 20 utakmica i postigao 58 koševa (2,9 po meču). Ćurčić je u to vreme imao veliki problem, jer je slomio šaku u saobraćajnoj nesreći, što je presudno uticalo na igru. Po njegovim rečima, u to vreme evropskom igračima bilo je mnogo teže da zaigraju za bilo koji NBA tim. Košarka se u međuvremenu izmenila, pa i NBA, što bi, po Ćurčićevom mišljenju, njemu u današnjim uslovima obezbedilo najmanje sedam ili osam sezona igranja u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.

Posle Amerike vratio se u Italiju u tim Dinamo iz Sasarija 1993-1994, za koga je odigrao 40 utakmica i postigao 759 koševa, prosečno 19 koševa uz 12 skokova po utakmici.

Potom je otišao u Makabi iz Tel Aviva u kome je igrao u sezonama 1994-1996, i osvojio dve titule prvaka Izraela (1995, 1996). Tokom sezone 1994/95. imao je najbolji procenat šuta u izraelskoj ligi (67,9%).

Zatim je jednu sezonu proveo u turskom prvoligašu Tuborg Pilseneru”iz Izmira (1996/1997), da bi se opet vratio u Izrael.

Odigrao je dve sezone u Hapoelu iz Jerusalima (1997-1999). Tokom prve godine igranja za ovaj klub prosečno je davao 21,3, a druge sezone 18,4 koša po utakmici. Uvršten je u najbolju petorku izraelske lige u sezoni 1997/1998, a za najkorisnijeg igrača proglašen je u sezoni 1998/1999. Upravo u sezoni 1997/98. Ćurčić je imao i najbolji procenat šuta u Evroligi (63,9%), na 16 mečeva postigao je 284 koša, prosečno 7,8 po utakmici. Radisav Ćurčić je u izraelskoj ligi 1998/99. imao najbolji procenat šuta, čak 67,9% i te sezone bio je MVP izraelskog prvenstva

Legenda Makabija, ali ne i Čačka

Potom je ponovo otišao u Tursku, gde je za Fenerbahče iz Istanbula igrao 2000-2002. godine. Prosečno je po meču davao 15,3 koša uz 7,5 skokova.

Zatim se ponovo vraća u Izrael, u Makabi iz Tel Aviva u kome igra 2000-2002, kada i okončava košarkašku karijeru. U ovom periodu sa Makabijem je osvojio dva prvenstva (2001, 2002) i dva kupa Izraela (2001, 2002). Sa Makabijem je osvojio i FIBA Suproligu Evrope 2001, kada su u Parizu pobedili Panatenaikos (81:67) koga je te sezone trenirao Željko Obradović, a u timu je igrao Dejan Bodiroga. Inače te sezone igrana su dva paralelna takmičenja zbog sukoba FIBA – ULEB. U svakom slučaju Radisav Ćurčić je jedini Čačanin koji osvojio najjače evropsko klupsko takmičenje. Već sledeće sezone Ćurčić je sa Makabijem igrao fajnal for Evrolige, kada je njegov tim bio četvrti.

Za 37 godina prestao je da igra košarku i nije se posvetio trenerskom pozivu, iako je to planirao. Presudna je bila jedna godina pauze-odmora, posle koje se nije vraćao u košarku.

Iako je po sportskim rezultatima (oni su izuzetni) Radisav Ćurčić svakako jedan od najboljih košarkaša iz Čačka, on u svom rodnom gradu nema takav status. Naime, za grad na Zapadnoj Moravi uvek je bilo važno da se posle Žela igra u Borcu, potom i za neki beogradski košarkaški klub, kako bi se stekao status i slava. Ćurčić je imao sasvim drugačiju, osobenu koašrkašku karijeru, koja je trajala preko 20 godina, što je samo po sebi retkost, posebno što je neprestano nizao uspehe. Oni su na kraju najbitniji, i što je najvažnije ipak nisu zaboravljeni.