“Mislim da ostajem u Clippersima”

Preneseno sa: mozzartsport.com

Piše: Nikola Stojković

Odlazak Miloša Teodosića u NBA ligu prošlog leta bio je logični rasplet, pošto je u Evropi dotakao sam vrh. Nije tajna da kapiten srpske košarkaške reprezentacije žali što se u najjačoj košarkaškoj ligi sveta nije oprobao ranije, a da nije bilo uporne povrede koja se nekoliko puta vraćala, prva sezona Miloša Teodosića s one strane Atlantika verovatno bi potrajala još nekoliko sedmica. Odnosno – bar do kraja prve runde plej-ofa.

Uprkos usponima i padovima koji predstavljaju složeni miks suvog kvaliteta, ali i malera sa stopalom, Miloš Teodosić je zadovoljan onim što je pokazao u Los Anđeles Klipersima. Svestan je da je moglo da bude mnogo bolje, ali ne žali. Sada je u Beogradu, gde ga uskoro čeka početak priprema za naredno poglavlje u NBA karijeri za koje se nada da će biti besprekorno.

U razgovoru za MOZZART Sport  sumirao je utiske iz dosadašnjeg iskustva u NBA, ali i govorio o tome zašto sve više evropskih košarkaša odlazi u Sjedinjene Američke Države, da li razmišlja o odlasku iz Klipersa, rekonstrukciji tima koja je već u toku, ko bi mogao da uzme šampionski prsten, o Luki Dončiću i detalju zbog kojeg mu je čak i krivo, mogućnosti povratka u tim Srbije i šta je pravedno u celoj zavrzlami sa reprezentativnim terminima, završnom turniru u Beogradu i mnogim drugim stvarima.

BIO BIH 30 ODSTO BOLJI DA NIJE BILO POVREDE

Odmah moramo da pitamo – kakvo je stanje povrede? Da li su problemi sa stopalom konačno iza tebe?
“Dobro je, hvala bogu. Nemam više nikakvih problema. Povreda je sad iza mene i uskoro ću početi sa individualnim radom ovde u Beogradu. Verujem da su svi problema sa stopalom prošlost. Uostalom, ne bih bio ovde da mi doktori nisu dali zeleno svetlo i da njihova procena nije bila takva da mogu da dođem u Srbiju. To je meni najvažnije”, započeo je Teodosić.

Nije te dugo bilo na terenu, tri puta si pauzirao zbog povrede. Zbog toga se mnogo pričalo njenoj o prirodi i tome koliko je nezgodna. Da li je kod tebe u nekom trenutku bilo straha zbog cele situacije?
“Kada dođe do povrede, uvek ono najgore prođe kroz glavu. Ali već sutradan sam znao dijagnozu, da nije toliko strašno. Povreda jeste došla u nezgodnom trenutku, kada sam mislio da sam spreman, fizički i psihički. To me je malo poremetilo za nastavak sezone. Ja uvek samo pomislim da je moglo da bude i gore. Istina je da me je udaljila od terena oko sedam nedelja, ali opet sam se vratio i odigrao sam 52 utakmice”.

Koliko boljeg Miloša bismo gledali na parketu da nije bilo tog malera?
“Nema dileme da bi sezona bila mnogo bolja. Nije ni toliko bila loša, ali bih bar 20-30 odsto bio bolji da nije bilo svega toga što se desilo”.

Kakva je tvoja ocena prve sezone u NBA ligi? Šta je to pozitivno, a šta negativno što si izvukao iz dosadašnjeg iskustva?
“Zadovoljan sam kako sam igrao. Čak mislim i da je šteta što nisam ranije u karijeri otišao u NBA, ali šta da se radi. Sve što sam igrao bilo je dobro i sa te strane sam zadovoljan. Opet, najveće nezadovoljstvo mi je predstavljala ta povreda. Mogu slobodno da kažem da mi je to jedini negativan utisak. Pozitivnih je dosta, od organizacije u svakom klubu, do kvaliteta košarke, odnosno individualnih karakteristika svih igrača. Uverio sam se i sam da se tamo igra najbolja košarka na planeti. Potpuno drugačije od svega na šta sam do odlaska tamo navikao. Zaista je najbolja liga na svetu i tu nema spora”.

Činjenica je, opet, da evropska košarka gubi sve više kvalitetnih košarkaša. Priča se i o tome da su klubovi sa Starog kontinenta postali poligon za razvoj onih koji će kasnije završiti s one strane Atlantika. Šta se tu dešava?
“Tu je problem i do NBA. U vreme Divca, Peđe i ostalih naših asova morao si da napraviš nešto mnogo veliko u Evropi da bi otišao u NBA. Sada možeš i da ne igraš nigde u Evropi i da odeš u NBA. Možda ni oni nemaju više toliko kvalitetnih igrača, pa uzimaju ono najbolje iz Evrope. Naravno, bitna stvar je i da su klubovi u NBA počeli sve više da veruju evropskim igračima. Pogledajte San Antonio i koliko se oslanjaju na kvalitet Evropljana. Videli su da oni mogu da im donesu mnogo i shvatili su da im je taj kvalitet potreban”.

KLIPERSI? NE JURIM ZA PROMENOM…

Pred tobom je, praktično, period velikih odluka. Imaš opciju da izađeš iz ugovora s Klipersima ovog leta, ali i klub ima klauzulu da završi saradnju s tobom. Da li je već bilo razgovora sa ljudima iz Klipersa na temu tvog ostanka ili odlaska?
“Daleko su dani za odluku. Treba draft da se dogodi, ima i nekoliko vrlo interesantnih slobodnih igrača na tržištu koje će juriti svi klubovi… Videćemo… Meni lično je odlično u Klipersima i u Los Anđelesu, i ne jurim za promenom. Ipak, svestan sam da je košarka u SAD-u ogroman biznis i da je sve moguće. Sada je teško bilo šta reći, ali mislim da ću ostati”.

Ne znamo da li si video, ali mediji u SAD-u pišu o tvojoj selidbi u Vašington?
“Čitao sam i ja o Vašingtonu, ali sve su to rekla-kazala priče”.

Kako ti vidiš veliku rekonstrukciju Los Anđeles Klipersa? Otišao je Blejk Grifin, pominje se odlazak i Deandrea Džordana…
“Na upravi je da odluči. Oni su ti koji su trejdovali Blejka i imaju svoju viziju tima. Ovog leta će dosta toga zavisiti od NBA drafta, od slobodnih igrača na tržištu, da li će i Džordan potpisati novi ugovor. Potrebno je prvo neke stvari rešiti, da se neke kockice poklope, pa onda da se krene u razmišljanje o rekonstrukciji tima”.

Da li je Uprava prerano odustala od tima čija bi pokretačka snaga bili Grifin, Džordan i ti?
“Oni misle da su dobili sa Grifinovim trejdom. Nemam pravo da se mešam u njihove odluke”.

Eto, drugi deo sezone imao si priliku da deliš svlačionicu sa Bobanom Marjanovićem? Možeš li da nam kažeš kako su ga trener i saigrači prihvatili?
“Odlično je prihvaćen i odlično smo nas dvojica funkcionisali. Bobija znam mnogo dugo i tu nema mnogo prilagođavanja. On ima sjajan karakter i uvek je nasmejan, u NBA se to ceni, jer je dobro za atmosferu”.

Kakvu budućnost vidiš za srpsku koloniju u NBA ligi?
“Situacija je takva da je ove sezone jedino Boban (Marjanović) igrao nešto manje. Ali Bobi je i te kako pokazao svaki put kada je bio u igri da trener i ekipa mogu da se oslone na njega. On je ozbiljan igrač i verujem da će igrati mnogo više naredne godine. Bogdan (Bogdanović) već u prvoj sezoni je  imao jako zapaženu ulogu i očekujem da se sada samo nadograđuje. Nikola (Jokić) igra fantastičnu košarku, lider je Denvera i neko oko koga bi trebalo da se vrti franšiza, tako da sam siguran da će ići samo napred. Iskreno, nadam se da će Nemanja Bjelica ostati u Minesoti. Posle promene trenera dobijao je manje minuta, jer je takav sistem, ne zato što nije zaslužio. I pored toga imao je nemalo puta vrlo zapaženu ulogu. Voleo bih da se to sada iskristališe”.

Jedna od nezaobilaznih tema ovih dana je – Igor Kokoškov. Kakvo je tvoje mišljenje na temu njegovog dolaska u Finiks, ali i samu činjenicu da je prvi evropski trener na klupi jedne NBA franšize?
“Čestitam mu od srca i hvala mu što i na ovaj način promoviše srpsku košarku. Zaslužio je ovakvu čast i siguran sam da će pokazati vrlo brzo zašto je baš on taj koji je dobio mesto u istoriji kao prvi evropski trener na klupi NBA kluba. Veliki uspeh i veliko priznanje za srpsku košarku, nismo ni svesni koliko veliko”.

Sada se priča i da bi Finiks mogao da uzme Luku Dončića kao prvog pika sa drafta. Da li je tebi to realna situacija?
“Luka će sigurno biti u prva tri pika. Možda na prvi pogled nije bitno koji će biti, da li prvi, drugi ili treći, ali u suštini – bitno je. Jedno je kada te biraju sa vrha i to mnogo znači. On zaslužuje da bude u samom vrhu. Ima ogroman talenat i velika je karijera pred njim. Možda je u jednom trenutku imao priliku da izabere da igra za Srbiju, krivo mi je što se to nije desilo. Želim mu sve najbolje”.

U REPREZENTACIJI NEMA PRIČE ŠTA JE PRAVEDNO, A ŠTA NE

Bliži nam se i leto, kada bi reprezentacija Srbije trebalo opet da se okupi. Navijači očekuju da bi opet mogli da vide najjači tim na jednom mestu. Da li si razgovarao sa Aleksandrom Đorđevićem na temu povratka u tim?
“Nisam stigao da pričam sa Saletom, najviše jer sam se ja taman vraćao u Srbiju, kada je on odlazio na drugu stranu. Ne mogu sada ništa više ni da kažem. Zdravlje je uvek preduslov svega”.

Šta bi u ovoj situaciji bilo pravedno – da Srbija kvalifikacije dovrši s istim igračima koji su i počeli ili da u ovom slobodnom periodu najjači tim bude na okupu?
“Uh, nezgodno pitanje. Nema tu diskusije šta je pravedno ili šta nije pravedno. Za reprezentaciju uvek moraju da igraju najbolji igrači u tom trenutku. Drago mi je zbog momaka koji su igrali ove kvalifikacije, jer vrlo teško da bi  jedan ili dvojica bili u šansi da budu u reprezentaciji. Treba uvek težiti ka tome da igraju najbolji igrači, dostupni u trenutku kada obaveze zovu. Na selektoru je opet da odluči koga će pozvati, koji će tim da sastavi i ko će igrati tokom leta”.

Pošto nam se bliži F4 Evrolige u Beogradu, voleo bih da nam ispričaš kakav je osećaj biti deo završnog turnira? Šta je to što F4 čini tako posebnim?
“Atmosfera Fajnal fora je za mene uvek bila posebna, jer sam celu karijeru u Evropi maltene jurio tu titulu koju sam žarko želeo. Na kraju sam je u Berlinu i dobio, čime sam ispunio jedan od svojih profesionalnih snova. Zato je nezahavalno da ja pričam o završnim turnirima. Imam ih mnogo, ali jedan mi je najvažniji. Berlin”.

Šta očekuješ od F4 u Beogradu? Koga bismo mogli da vidimo na pobedničkom postolju?
“Biće spektakl. Šteta što nema i Zvezde, mislim da bismo onda imali tri dana košarkaške ludnice u Beogradu, ali i ovako će biti vrlo zanimljivo. Mislim da je neizvesniji Fajnal for nego prošle godine u Istanbulu. CSKA i Real će ozbiljno konkurisati Feneru, mada je i Žalgiris sa Jasikevičijusom ekipa koja u jednom meču može da iznenadi. Biće puno zelenih i žutih navijača, a manje ovih belih i crvenih po gradu. Sve u svemu, grad košarke i zemlja košarke će uživati”.

TEO4 BIĆE NAJBOLJI DOSAD

Treću godinu zaredom na Srebrnom jezeru održaće se kamp “TEO4” koji ima sve više i više učesnika iz godine u godinu. Kakve su novosti na kampu i koliko si zadovoljan svime što je urađeno?
“Ova godina biće najbolja, siguran sam u to. Imamo sedam smena, od čega su tri već popunjene i očekujemo rekordan broj dece. Stavili smo na sve terene tartan podlogu i sada će deci biti mnogo lakše i prijatnije. Program rada je dobio svoje novitete jer sam doneo neke detalje i iz Amerike, pa će biti više nego zanimljivo. Uz to, završava se i hala pored terena za koju moram da zahvalim opštini Veliko Gradište. Veliku pomoć imamo od lokalne zajednice, ali i od Ministarstva rada i lokalne samouprave”.

TEO4 će ove godine biti poseban i zbog očekivano više tvog slobodnog vremena s obzirom da za Ameriku ideš tek krajem leta?
“Mnogo više vremena ću ovog leta biti uz kampere i tome se radujem. Volim da sam sa decom na terenu jer imaju sjajnu energiju i zaista deluju opuštajuće. Razmišljam i da deo svojih treninga uradim na Srebrnom jezeru jer sada kad imamo halu i tartan sve je mnogo lakše”.