Piše: Dragan Stojić
Jacquieline Aguilera, Ninibeth Leal, Astrid Carolina Herrera…
Ako ste pomislili da sam počeo nabrajati članice idealne petorke, grdno ste se prevarili!
Da se izbori za miss sveta održavaju na košarkaškim terenima, ove tri dame bi sigurno bile visokopozicionirani pickovi na draftu najlepših žena, ali visoke potpetice su suviše klizave, one i NBA parketi nekako ne idu nogu pod nogu, pa su u dresove klubova najjače lige na planeti lepotice iz Venecuele kao svog predstavnika poslale mistera, koji fanove nije očaravao svojom lepotom već košaraškim umećem.
Ako je verovati narodnoj pesmi Kolubara tiho teče, neopevani Rio Orinoco se račva, a Carl Herrera se ulio u istorijski tok National basketball associationa kao prvi Venecuelanac na rosteru nekog kluba u najvećem basketaškom cirkusu na svetu.
Kako je počeo, tako je i završio. Kad već njegova rodna zemlja nije monarhija, on je sebe krunisao za kralja. I to trostrukog, s tom razlikom što je umesto krune stavio šampionsko prstenje.
Da bi mu to pošlo za rukom, mada je za veliki uspeh potrebna i pametna glava, u 21. godini života, 1987, upisao se na niži univerzitet – Jacksonville college.
Pošto u ovoj obrazovnoj ustanovi bolje prolaze pevači, a mladić rođen na Trinidadu i Tobagu je bolje poznavao košarkaške taktove, violinski ključ je zamenio ključnim poenima na drugom koledžu dve godine kasnije.
Da li zbog toga što je u mrežice ‘’pucao’’ poput texaških rangera ili mu je čuveni student tog univerziteta Clyde Drexler poklonio ‘’nebeske klizaljke’’, možda i zato što mu je neki naftaš besplatno davao gorivo za automobil, Herrera je prešao na čuveni college Houston, a u dresu Puma je u sezoni 1989/90. postao najbolji strelac ekipe, ujedno je ‘’ogrebao’’ i mesto u idealnoj postavi Southwest konferencije NCAA karavana.
Pošto je u Sjedinjene Američke Države došao da uči i igra košarku a ne da bi se provodio, nije ga bilo briga ni za Miami beach, ni za neku Miami bitch, jer je na draftu 1990. godine kao 30. pick izabran da žari i pali u dresu Miami Heata.
Pre stupanja na najveću pozoricu je postao član ‘’kraljevske’’ porodice. Stavio je prvu krunu svoje karijere odlaskom u najveći svetski klub van Severne Amerike, međutim, Real Madrid je te 1990/91. više ličio na klub prosjaka nego na kraljevski kolektiv i Herrera se iz Španije u SAD vratio kao conquistador bez ratnog plena.
U vreme njegovog povratka u Houston Don Chaney, potom i Rudy Tomjanovich polako su spremali svoje Rakete za lansiranje u sam vrh orbite koja je oivičena tablom i obručima, a kao dodatak najkvalitenijem pogonskom gorivu Rocketsa bio je Carl Herrera, mada su performanse družine iz Texasa i bez njega iz godine u godinu bivale sve bolje.
Rookie sezona za Carla je prošla kao prvi mačići. ‘’Bačena’’ je u privikavanju na arenu u kojoj mačke kidaju lavove, pa je i njegov učinak od 4,4 poena po utakmici bio u skladu sa tim.
Već naredne godine je ličilo se polje njegovog delovanja malo proširilo, tako da je 7,5 poena na 81 meču ipak predstavljalo Atlanski okean naspram Karipskog mora, mada Rakete nisu letele supersoničnom brzinom, pa je Seattle ostao nepremostiva prepreka u drugoj rundi play offa.
Godinu dana kasnije došlo je do eksplozije. Rocketsi su obleteli NBA planetu, iako je Herrera umanjio doprinos ekipi koji se iskazuje kroz cifre, ali su Olajuvon, Thorpe i ostali pomogli svom saigraču da po drugi put u karijeri postane kralj. Ovoga puta pravi!
Odnos pobeda i poraza u regular seasonu (58-24) predstavljao je odličan uvod u doigravanje, a po završetku doigravanja za titulu su Houston Rocketsi nakrivili šešire kao rancheri u njihovoj saveznoj državi.
Gorki plod iz Velike jabuke, New York Nicksi, u finalu su pretvoreni u trulež, a Herrerina 4 poena u 3. utakmici serije praktično su donela pobedu (93:89) i mogućnost da se kasnije stigne do prvog pehara u istoriji kluba.
U ugostiteljskim objektima se traži repete, a u sportskim repeat, pa su ‘’konobari’’ iz dvorane The Summit servirali svojim navijačima 1995. još jedno slavlje.
Junak ove priče je neznatno napredovao u košgeterskom smislu u ligaškom delu nadmetanja, u play offu identičan sezoni ranije (4,7 poena), no nisu iste bile cifre u rubrici ‘’titule’’ kad su Rocketsi u pitanju, pošto je jedinicu zamenila dvojka, jer je magija ostala na liniji slobodnih bacanja kad je na nju u uvodnoj utakmici serije stao Nick Anderson, pa su dobili ‘’metlu’’ i Carlitovim venama je ponovo potekla plava krv.
Cilj je ostvario, provozao se sa svojim Raketama i potom promenio ‘’vozilo’’. Kontrolnu tablu je zamenio Mamuzama iz San Antonija, za početak lošim izdanjem u 44 nastupa i manje od 2 poena u proseku,a onda 1996/97. kao da je urekao Spurse. Ostvarenja karijere – prosek od 8 poena odnosno rekordan doprinos na jednom susretu (24 poena protiv Bucksa) nedovoljno za ostvarenje snova o novom šampionskom prstenu jer Mamuze nisu imale pravog ‘’konja’’ koji bi trčao u play offu i sezona za njih je okončana pre kupališne.
Sve posle toga ličilo je na isušivanje Atlantica. Trostruko slabije partije u odnosu na godinu pre značile su da se rastanak bliži.
Jedva da mu je’’rika’’ Grizlija iz Vancouvera dopirala do ušiju, te je posle samo četiri nastupa za kanadski klub otišao na ‘’kopanje’’ NBA rudnika sa oruđem Denver Nuggetsa, ali se Zlatno grumenje slabo kotrljalo prvom ligom sveta i Carl Herrera se 1999. zauvek, posle 465 utakmica, 5.3 poena i 3.6 skokova poodigranom meču, otkotrljao iz najmoćnije košarkaške familije.
A Orinoco i dalje teče…
Leave a Reply