Piše: Dragan Stojić
Novembar 1995. godine. U vazduhoplovnoj bazi Wright Patterson u Daytonu za stolom se vodi presudna bitka od čijeg ishoda zavisi sudbina bosanskohercegovačkog rata. Nema kamera TV, ima, mada ne smem da tvrdim, prislušnih uređaja. Samo prisutni, možda i njihove žene (ako im jave telefonom) znaju kako se pregovori odvijaju. Neko od domaćina kaže predstavnicima zaraćenih strana, pokazujući na jednu od borbenih letelica u samoj bazi , ‘’ako se ne dogovorite, ovaj će vam suditi!’’.
Dogovorili su se. Srećom po sve.
Dve i po godine ranije košarkašima Phoenix Sunsa niko nije, bar na vreme, rekao da se sa Daytoncima ne treba šaliti, a to ih je koštalo NBA prstena.
John Paxon, solidni šuter rodom iz gradića u saveznoj državi Ohio, nekoliko sekundi pre isteka vremena za igru, u 6. utakmici finala, umesto onog bombardera iz aviobaze, podiže se van zemlje i na dodavanje Horrasa Granta, bez ikakvog daljinskog navođenja, pogađa cilj i Bullsima donosi treću uzastopnu titulu šampiona!
Navijači domaćih skidaju nevidljive naočari, valjda nisu imali one kojima se posmatra pomračenje sunca, i ostaju u neverici, jer im je snove o ‘’majstorici’’ u ovoj finalnoj seriji srušio čovek koji je u toj sezoni prosečno gađao 1,3 puta iza linije koja označava tri poena, a pogodio, opet je reč o proseku, 0,8 ‘’trojki’’ po utakmici.
I onda uzimaju da kopaju po njegovoj NBA biografiji. U njoj do tog trenutka ništa epohalno nije pisalo, ako izuzmemo dva prstena namenjena prvaku do te 1993, ali je njih, da se ne lažemo, Paxu na šaku stavio Michael Jordan, oni bi voleli da je i nadalje bilo tako. No, ostaće zauvek razočarani.
Mogli su da vide da je rođen 1960. godine. Koliko je bio borben mogli bi da nam pričaju njemu bliski ljudi, starije komšinice su odavno napustile ovaj svet pa od njih ništa nećemo saznati, a bitno je za njegovu karijeru.
Osim što su zvona na čuvenom hramu Notre Dame često slala svoje šapate vernicima kroz etar, legenda kaže da se to desilo i posle Kosovskog boja 1389. godine, istoimeni college u američkoj saveznoj državi Indiana zvonio je za čas košarke, a Johhny je to čuo pa je pristupio njihovom košarkaškom društvu 1979.
Irci k’o Irci, borbeni, ali suviše zeleni za osvajanje NCAA basketball šampiona, možda i zbog toga što su im dresovi plavo – zlatne boje, nekako su ostavili mesto za Paxonovo ime, a ono se pojavljuje na 7. mestu najboljih asistenaca Fighting Irisha, odnosno poziciji niže kad su ‘’ukradene’’ lopte u pitanju.
Sasvim dovoljno da 1983. godine sin bivšeg igrača Lakersa i Kansas City Royalsa (današnjeg Sacramenta) iz pedesetih, ali i brat all – star vedete iz osamdesetih godina prošlog veka, kao 19. pick na draftu završi u Texasu. Ne u pantalonama od texasa, već u redovima texaškog košarkaškog kluba San Antonio Spurs.
Mamuze su u to vreme solidno zveckale, međutim, u najbitnijim trenucima, tokom play off duela,nisu bile dovoljno oštre, pa je Daytonac u dve sezone provedene u njihovim redovima jednom, u drugoj sezoni, osetio slast doigravanja i to nakratko.
Na put kroz NBA prostor krenuo je sa svega 2, 9 postignutih poena po utakmici, a kad su Spursi 1985. korozirali, njega su posle 127 utakmica u regularnom delu sezone, garniranih učinkom od 4,9 poena i 2,9 asistencija, i dva i po puta boljeg košgeterskog učinka na pet play off mečeva, dobri vetrovi oduvali na pravo mesto – na roster Chicago Bullsa.
U prvih nekoliko sezona Johnnyjevog bitisanja u ‘’gradu vetrova’’, Bikovi su suviše skromno nastupali u NBA koridi, u bitkama za naslov prvaka posebno, mada je momak iz Ohija 1986/87. odigrao, statistički posmatrano, svoju najbolju sezonu (11,3/ 5), ali su im rogovi polako i sigurno postajali sve čvršći i oštriji, pa je ‘’krdo’’ čekalo pravi trenutak da ih moćni ‘’plug’’ MJ povede na duboko oranje u istoriju najjače košarkaške lige u istoriji ljudskog roda.
Kad su se zaleteli, stajanja nije bilo, i Marko Kraljević i Turci janičari su bežali sa drumova.
Sve je po dobru za Paxona krenulo u martu 1991. godine, kad je u Bostonu organizovao ‘’čajanku’’ ubacivši rekord karijere – 28 poena Celticsima, da bi sve kulminiralo u najvažnijem delu sezone.
Chicago Bullsi su prvo izboli družinu iz Velike jabuke – New York Knickse, u nastavku su Philadelphiji pobrkali brojke, pretvorivši ‘’sedamdesetšestice’’ u obične nule, u finalu Istoka havarisani su tada aktuelni prvaci iz Motor cityja – Detroit Pistonsi, da bi u završnoj seriji od losangeleskog jezera stvorili veliku baru u kojoj su jedino oni bili krokodili. Prva titula je stigla u Illinois.
Pax je pružio doprinos ‘’ulažući’’ svojih 8,2 pena po susretu u 17 nastupa u doigravanju. Sasvim dovoljno da bi bio zapažen, mada su svi rivali Bikova znali iz čijih ruku najjači vetrovi duvaju prema njihovim koševima.
Kao da je neki strašni uragan, tornado, cunami kreiran iz glave trenera Phila Jacksona, jer je i naredne sezone brzina kojom su jurišali košarkaši Chicaga bila merena u stotinama kilometara, tačnije rečeno postignutih pobeda, poena i svega što uz to ide, po minutu igre. Rezultat je bio poražavajući po sve rivale Bikova – Heat nije imao dovoljno efikasno mleko pa je ispržen na početku play offa, Knikcsi su smazani poput najslađe jabuke, Konjanicima iz Clevelanda su izbušena sedla, da bi vrhunac usledio kad su MJ&co naterali Drexlera, čuvenog Nebeskog klizača, da otkliže u živo blato, pa je i njegov Portland udavljen u velikom finalu. Paxonov doprinos je bio za nijansu manji nego godinu dana pre toga, ali košarkaš iz Ohija nije mnogo hajao zbog toga, prsten je zasijao na njegovoj ruci poput dijamanta.
Kad je kalendar stavio ljudima do znanja, možda i životinjama, ako znaju da ga tumače, da je došlo vreme za rastanak, kladim se u sva Jordanova i Pippenova imanja i vile, da su bile veće šanse da ja postanem sultan od Bruneja nego da Chicago Bullsi ne trijumfuju po treći put zaredom.
Do današnjeg dana nisam postao vladar, zato su Bullsi realizovali three peat prvo raščerupavši Jastrebove iz Atlante, zatim zagalopiravši preko Cavaliersa, potom pretvorivši Madison Square Garden u svoju rajsku baštu, da bi već na tih antologijskih 3,9 sekundi pre isteka 48. minuta igre Paxon trasirao sebi put u večnost, a Sunsima ugasio svetlo. Ma, sunce, što da krijem!
Iako su cifre vezane za njegovu statistiku nastavile da se kreću u opadajućem nizu, dokazana je istinitost one narodne umotvorine da ‘’ko umije, njemu dvije’’. U ovom slučaju tri(je).
Sledeću takmičarsku godinu Bikovi su odigrali kao da su upregnuti za oranje Mont Everesta. Jordanu je palicom zvanom slava udaren u glavu, sa parketa se vinuo na baseball terene, pa je chikaška baza tokom 1993/94. bila lako osvojiva za rivale Bullsa, a i sam Pax ju je sve slabije čuvao, da bi se po okončanju sezone oprostio od NBA. Preko 700 puta škripale su njegove patike na parketima tokom regular seasonsa, u play offu se borio 119 utakmica, proseci skromni: 6-7 poena i oko 3 asistencije.
I 3, 9 razloga za pamćenje!
Leave a Reply