U junu 2015. godine dolazi dugo iščekivani NBA draft, vreme sezone kada timovi koji su namerno ili “nenamerno” gubili utakmice u cilju uspešnije rekonstrukcije biraju nova lica svojih franšiza.
Kao što je bilo i očekivano, Karl-Entoni Tauns, Dianđelo Rasel i Džalil Okafor su zauzeli prve tri pozicije, dok su Niksi na iznenađenje svih preskočili Emanuela Mudieja, plejmejkera koji je pokazivao neverovatan potencijal uprkos sezoni ispunjenoj povredama u Kini i izabrali Kristapsa Porzingisa. Opšte je poznata reakcija navijača ekipe iz Medison Skver Gardena na draftovanje Letonca ispred protagoniste naše priče, koji je nakon Orlandove i Sakramentove prepunjenosti na plejmejkeru pao na sedmu poziciju i biva izabran od strane Denver Nagetsa.
Nakon šest godina, baš Mudiej karijeru nastavlja na Baltiku, dok je Porzingis i dalje ostao starter u najboljoj ligi sveta. Kada pričamo o tako visoko izabranom piku pre svega šest sezona, u startu se postavlja jednostavno pitanje, šta je Emanuela uopšte dovelo u situaciju da razmatra bilo kakve opcije izvan NBA lige?
Više faktora je uticalo na Mudijeov pad u Americi, a jedan od njih bi svakako bila njegova (ne)sposobnost za razigravanje celokupnog tima, koju nije poneo sa sobom tokom tranzicije iz Azije u Denver. Odnos asistencija i izgubljenih lopti mu je kroz celu profesionalnu karijeru iznosio čak 1.69, ukratko rečeno to je broj vezanih asistencija koje ostvari bez izgubljene lopte, što složićemo se, nije cifra kojom jedan plejmejker sme da se pohvali, a kamoli neko ko je biran kao sedmi pik.
Iako je njegovih 15 poena po utakmici u pretposlednjoj sezoni u NBA na papiru izgledalo obećavajuće, mora se istaći da je igrao u ekipi Njujork Niksa koja je te godine bila na omeru 17-65.
Problemi u napadu su uvek počinjali šutem za tri poena, tačnije nemogućnosti konstantnog pogađanja istog, što je za modernog igrača na bekovskim pozicijama na tom nivou takmičenja nedopustivo. Samim tim je predstavljao laku skauting metu i nekoga kome se u pikenrolu ide ispod bloka i tako smanjuje prostor da kreira u reketu ostavljajući mu šut sa distance iz koga je najčešče bezopasan.
Nova uzdanica Žalgirisa je oklevanjem da uzme otvrene spot-ap šuteve van linije 7.25m, sebe uvodio u problem insistiranjem na napadanju reketa koji ukoliko je zatvoren svodi njegov napad na teške šuteve iz step-beka preko ruke koji spadaju u sve samo ne u rezonske pokušaje.
Ako treba da izdvojimo jednu stvar u kojoj je Emanuel zaista dominantan onda su to svakako šutevi sa poludistance iz driblinga. Iste pogađa u najvišim procentima posle više od tri driblinga, dok sa manje driblinga opadaju i sami procenti. Takođe poseduje izvanredan, što bi amerikanci rekli “size” ili veličinu i jačinu tela koja za jednog organizatora igre, ali ipak ostaje utisak da nije umeo da iskoristi tu prednost. Neretko je snagom rešavao post-up akcije u ranom napadu i pikenrolu, ali segment igre koji je veoma malo bio u njegovom arsenalu jeste brzo probijanje u reket nakon preuzimanja čime bi popravio efikasnost i dolazio do lakših poena za šta itekako ima potencijala.
Kada smo vam približii razloge neuspeha u najjačoj ligi sveta, red je da objasnimo i zašto mislimo da će Mudiej biti verovatno i najbolji “ruki” u ovosezonskom izdanju Evrolige. Pre svega već pomenuta visina sa kojim raspolaže će praviti ključnu razliku u Evropi posebno u tranziciji koju Mudiej trči odlično. Žalgiris je ekipa sastavljena od mnogo šutera i dva izuzetno brza centra, tako da Amerikanac predstavlja perfektan fit za zamisli Martina Šilera. Post-up u ranoj fazi napada je njegov omiljeni segment igre, a s obzirom na pomenute fizikalije lako će uslovno rečeno “navući” centra na pomoć beku i tako u startu stvoriti prednost i verovatno ostavi slobodnog bar jednog od šutera.
Najzvučnije pojačanje u Kaunasu ovog leta donosi i pregršt opcija u pikenrolu, oko kojeg Žalgiris i zasniva kompletnu igru u napadu. Jedan od načina na koji završava akcije je i brz prodor pre samog pika tačnije dolaska visokog igrača u blok, ako vidi prostor na strani brzo će promeniti ritam i uhvatiti defanzivca na kontra nozi koji je već bio spreman za blok. Iako se ne radi o naručito brzom igraču, elitnim promenama ritma stvara prednost, što u kombinaciji sa širokim driblingom daje izuzetne rezultate. Omiljeni protivnici će mu definitivno biti ekipe koje brane pik u dropu, takva vrsta odbrane dozvoljava nosiocu lopte šut sa poludistance, koji je Mudieju ujedno i najefikasniji upravo nakon driblinga.
Martin Šiler vrti dosta defanzivnih setova koje je Emanuel već “prošao” u Juti, što nije iznenađenje kada uzmemo u obzir da je austrijski trener bio šef stručnog štaba Džezera u razvojnoj ligi, uostalom i famozni ‘ice defense’ koji je Žalgiris igrao prošle sezone je bio standardan i u ekipi Kvina Snajdera. Tako da navikavanje na koncept samog rada ne bi smelo biti problem, pogotovo jer se radi i o individualno kvalitetnom odbrandbenom igraču.
Emanuel Mudiej sigurno predstavlja najzvučnije ime pristiglo u evropsku košarku ovog leta i zaista savršen fit na roster ekipe iz Kaunasa, bar na prvi pogled. Naravno da tako visoko kotiran pik koji nije ostavio trag u najjačoj ligi sveta sa sobom nosi i mnogo upitnika, pre svega da li je i koliko sposoban da predvodi ekipu sa ambicijama do najviših ciljeva, ali je svakako rizik koji vredi preuzeti.
*****
Prenešeno sa stranice: No Limits.
Tekst pisan od strane ekipe Astronaut Hoops, vrsne analitičarske stranice sa Instagrama. Možete ih naći klikom na ime.
Leave a Reply