Izvor: NBA Serbia
Karmelo Entoni je ozvaničio povlačenje iz najjače košarkaške lige na svetu, gotovo 20 godina nakon što je došao u NBA. Za veliki broj fanova čuvenog Mela, trećeg pika jedne od najkvalitetnijih draft klasa svih vremena, ova vest je dočekana sa dozom žala i praznine, pre svega zbog činjenice da deveti najbolji strelac svih vremena (28,289 poena) odlazi u penziju bez osvojenog prstena.
Desetostruki NBA All-Star rođen je u Bruklinu 1984. godine i svoje prve košarkaške veštine sticao je u srednjoj školi Toson Ketolik, pre nego što je otišao u Ouk Hil, jednu od najjačih pripremnih akademija u Americi. Nakon uspešne epizode u prestižnoj akademiji u Viskonsinu, potpisao je za univerzitet Sirakjuz, gde mu je mentor bio legendarni Džim Bohajm, trener koji je kao deo stručnog štaba reprezentacije SAD osvojio tri olimpijska i dva svetska zlata i čovek koji je trasirao put mnogim NBA igračima.
U svojoj jednogodišnjoj koledž karijeri, Melo je beležio dabl-dabl učinak od 22 poena i 10 skokova za impresivnih 30 pobeda i 5 poraza Sirakjuza, čime je kao lider tima vodio univerzitet iz Njujorka do naslova šampiona prve divizije NCAA lige. Ovo je bio dovoljan vetar u leđa mladom Entoniju da se sa nepunih 19 godina prijavi za NBA draft i okuša svoju sreću na najvećoj svetskoj smotri košarkaških talenata u rodnom Njujorku.
Draft klasa 2003 će ostati upamćena kao jedna od najboljih ikada. Na ovoj draft lutriji, mnoge NBA zvezde su dobile svoju ulaznicu za veliku scenu, a nekolicina njih se može ponositi činjenicom da su njihova imena upisana zlatnim slovima u istoriju NBA lige. Uz Mela, 2003. godine su status rukija dobili i Lebron Džejms, Dvejn Vejd, Kris Boš, Dejvid Vest, Kajl Korver, Kris Kejman, Mo Vilijams i drugi.
Među svim ovim legendama, jedno dobro poznato ime ljubiteljima košarke na Balkanu je pronašlo svoje mesto među top pet pikova i to ime će Entoni pamtiti dok je živ—Darko Miličić. Gorostasni Darko je sa svojih 213 cm u tom trenutku bio najboilji mladi centar Evrope i svojim briljantnim partijama u dresu Hemofarma (današnji KK Vršac) ubedio je skaute Detroit Pistonsa da ga draftuju sa druge pozicije, odmah iza najboljeg strelca svih vremena, ali i ispred Karmela.
Godinama kasnije, Melo je u gostovanju kod Meta Barnsa u podkastu „All the Smoke“ priznao da o takvoj odluci Pistonsa razmišlja i danas, što je i razumljivo s obzirom da ga je ona verovatno koštala minimum jednog NBA prstena i promenila mu čitav tok košarkaške karijere.
„To me proganja tokom cele karijere. I dan danas razmišljam o tome. Detroit mi je obećao da me uzima. Sve do samog dana drafta, Pistonsi su me uveravali da mene biraju sa druge pozicije… Iskreno, verujem da sam otišao u Detroit da bi uzeli još jedan prsten nakon 2004. godine“, izjavio je Entoni.
Sizifova borba u Denveru
Iako se nadao da će biti draftovan sa druge pozicije i pridružiti se šampionskoj ekipi koja je u sastavu imala Čonsija Bilapsa, Ripa Hamiltona i braću Valas, Melo je završio u Denveru. Tadašnji Nagetsi nisu imali sastav koji bi bio konkurentan da se bori za titulu, a pored toga su važili i za „malo tržište“—tim koji nema veliki budžet, brojnu košarkašku publiku i dovoljno atraktivnu lokaciju koja bi privukla druge NBA zvezde da se pridruže Entoniju.
I pored svih ograničavajućih faktora, Karmelo je bio na visini zadatka od samog debija u ligi i već u ruki godini beležio 21 poen, 6 skokova i 3 uspešna dodavanja po utakmici. Sa skromnim rosterom u kome su pored Mela najzvučnija imena bila Vošon Lenard, Markus Kembi i Andre Miler, Nagetsi nisu mogli dalje od prve runde na Zapadu, gde ih je sa 4-1 počistila Minesota predvođena Kevinom Garnetom.
Naredne tri sezone, Melo je pravio vidan napredak i podizao svoje brojeve do 29 poena, 6 uhvaćenih lopti i 4 asistencije po meču, ali je epilog bio identičan—kraj u prvoj rundi sa samo jednom pobedom. Dva puta su San Antonio Sparsi spuštali zavesu na njihovu sezonu, a jednom su LA Klipersi bili u ulozi dželata.
Ohrabrujuće za ekipu Džordža Karla je bilo to da je menadžment tima prepoznao potencijal u Melu za vreme ovog perioda i rešio da izgradi ekipu dostojnu da naprave nešto više od prve runde. Tri najzvučnija imena koja su došla u prestonicu Kolorada su svakako Alen Ajverson, Kenjon Martin i Džej Ar Smit.
I pored impresivnih 50 pobeda u sezoni 2007/08, koja je obilovala nezaboravnim momentima poput treće četvrtine protiv Minesote, gde je Melo sasuo 33 poena i postavio rekord Nagetsa po broju postignutih koševa u jednom kvartalu, Denver je počišćen u prvoj rundi sa 4:0 od zahuktalih Lejkersa koje je Kobi Brajant vodio do podijuma na Zapadu.
Sledeće godine Denver je imao najbolju priliku da u svoje vitrine stavi prvi pehar i suprostavi se Orlandu u velikom finalu, gde bi po mišljenju mnogih NBA analitičara bili apsolutni favoriti. U najuspešnijoj godini nakon ere Aleksa Ingliša, Nagetsi su doveli Bilapsa i uknjižili 54 pobede, te su sa 4:1 preskočili Nju Orleans i Dalas, ali su u finalu Zapada ponovo poraženi od Lejkersa (4:2), koji su se okitili naslovom prvaka te 2009. godine.
Ovakav epilog najbolje sezone Denvera u poslednjih 20 godina je bio razočaravajuć i za Karmela i za ceo menadžment, te su već na leto 2009. godine počele da se šire prve glasine u NBA krugovima da su Nagetsi spremni da ga trejduju ukoliko se pojavi prava ponuda. Međutim, cena za Mela je bila previsoka i nijedan tim nije izašao sa dovoljno jakim trejd paketom, te je on ostao u Koloradu i naredne sezone, gde su u plej-ofu ponovo videli izlazna vrata već u prvoj rundi.
Pred sam istek svog drugog ugovora, Melo je zatražio trejd i naglasio da mu je velika želja da nastavi karijeru u svom rodnom Njujorku, što su mu Nagetsi i ispunili. Preko „sign and trade“ opcije, Denver mu je dao trogodišnji ugovor vredan 64,2 miliona dolara, da bi ga potom trejdovali u Njujork Nikse u jednom od najvećih trejdova svih vremena. Kao rezultat ovog trejda, čak 12 igrača je promenilo svoje prebivalište, a Nagetsi nisu mogli dalje od prve runde sve do dolaska Nikole Jokića, koji je započeo najuspešniju eru u istroriji ove franšize i vodio je Denver do svog prvog prstena.
Vrhunac karijere u Velikoj jabuci
Nakon povratka na mesto uspeha, gde je osvojio jedini naslov prvaka u svojoj karijeri (NCAA D1), Melo je imao priliku da sarađuje sa Majkom Dientonijem, čovekom koji je dva puta proglašen trenerom godine u NBA ligi. Okružen veteranima All-Star kalibra, poput Amarea Stodemajera, Majka Bibija, Berona Dejvisa i Čonsija Bilapsa, Entoni je prve četiri godine u Niksima dostigao vrhunac svoje karijere, koju je krasila jedna od najlepših skok-šut igara koju smo mogli da vidimo.
Pridruživši se ekipi nakon All-Star pauze 2011. godine, Melo se brzo uklopio i preuzeo lidersku palicu u družini koja se cele sezone grčevito borila za ulazak u plej-of. Serijom od sedam uzastopnih pobeda u samom finišu regularnog dela sezone, Melo je odveo Nikse u doigravanje, ali ponovo nisu mogli dalje od prve runde, gde ih je deklasirao Boston sa 4-0. Ista sudbina ih je zadesila u prvom kolu u sezoni 2011-12, gde ih je Majami Hit na krilima Lebrona i Vejda pobedio sa 4-1 i mesec dana kasnije osvojio drugu titulu u istoriji franšize.
Posle dva hladna tuša, menadžment tima iz Medison Skver Gardena se sporazumno rastao sa Dientonijem, a za novog trenera plavo-narandžastih je imenovan Majk Vudson, njegov pomoćnik. Ova promena je prijala Melu, koji je sezone 2012-13 bio prvi strelac lige sa 28.7 poena uz 7 skokova. U prvoj rundi su vratili dug Seltiksima sa 4-2, a u polufinalu Istoka ih je istim rezultatom dobila Indijana, čime je Njujork započeo osmogodišnji plej-of post.
No NBA player in 2012-2013 averaged more points than Carmelo Anthony
Here's 7 minutes, 44 seconds of him from that season abusing defenders off the dribble #MeloForever pic.twitter.com/l5NiEfvPDy
— CTRL the Narrative (@ctrlnarrative) May 27, 2023
Sezona 2013-14 je ujedno i poslednja godina Melovog „prajma“, u kojoj je proveo više minuta na parketu od bilo kog drugog igrača u NBA (38,7 po utakmici) i bio drugi strelac lige, odmah iza Kevina Durenta. Nažalost, usled mnogih povreda igrača Njujorka koji su već bili na zalasku karijere, ni ovakva sezona Karmela nije bila dovoljna za doigravanje, te su učešće završili kao deveti na Istoku (37-45), sa samo jednom pobedom manje od osmoplasirane Atlante.
Naredne dve godine, menadžment Njujorka sprovodi kompletan „rebuilding“ tima sa novim trenerom Derikom Fišerom, koji je takođe bio novajlija u svom poslu i uspeo je da uknjiži svega 17 pobeda uz 65 poraza prve godine za „fenjer“ Istoka. Sledeće sezone, ujedno i poslednje Fišerove kao trenera bilo kog NBA tima, Niksi su imali skor 32-50 i zauzeli 13. poziciju.
Za to vreme, Karmelo je bio jedina svetla tačka u Velikoj jabuci sa prosekom od 23 poena, 7 uhvaćenih lopti i 4 uspešna dodavanja. U nezahvalnoj poziciji sa celom garniturom mladih i neiskusnih igrača, Melo je bio vrlo ravnopravan protivnik svima na užarenom Istoku, gde su mnoge ekipe pretendovale na prsten. Pamtiće se brojne njegove virtuozne partije, ali jedan od najupečatljivijih ofanzivnih performansa je svakako njegova rola protiv Šarlota gde je ubacio rekordna 62 poena u koš „stršljenova“.
9 YEARS AGO TODAY
CARMELO ANTHONY scored a Knicks franchise-high 62 points in 38 minutes at MSG and the Knicks broadcast showed this graphic!62 Points
23/35 Shooting
6/11 Threes
10/10 Free Throws
13 Rebounds
0 Assists
0 Turnover pic.twitter.com/3xtDvAaslr— Ballislife.com (@Ballislife) January 24, 2023
Zadnje godine Melovog plesa
U sezoni 2016-17, uprava Njujorka nastavlja sa radikalnim promenama, te dovode Džefa Hornaseka koji je svoj dvogodišnji mandat okončao bez učešća u plej-ofu, kao i njegov prethodnik. Jedna od tih promena bila je i trejd Karmela Entonija u Oklahoma Siti Tanderse septembra 2017, koji su takođe započeli svoju vrstu rekonstrukcije tima nakon odlaska Durenta i Hardena. Uprkos velikim očekivanjima, fuzija sa Vestbrukom nije bila najsjajnija i njegove brojke počinju da padaju, a samim tim i njegova vrednost u očima drugih NBA franšiza.
Poslednjih pet sezona u NBA ligi proveo je kao „role-player“, i na žalost mnogih njegovih fanova, bio je korišćen kao trejd materijal u timovima koji nisu bili najozbiljniji konkurenti za titulu. Kolika je košarkaška veličina, Melo je pokazao svojim rolama u dresu Portlanda i Lejkersa gde je prihvatio ulogu igrača sa klupe i imao doprinos sa prosekom od 13 do 16 poena i pored činjenice da nijedan tim nije hteo da ga potpiše nakon neuspeha u Hjustonu.
Kod onih koji su ga pratili tokom cele njegove karijere, ostaće žal što ovakva košarkaška legenda nije bila okružena saigračima koje su imali drugi superstarovi u ligi, a donekle je i sreća bila protiv Mela u dva najozbiljnija pohoda na prsten 2009. i 2013. godine. I pored celog spleta okolnosti, Karmelo će ostati upamćen kao jedan od najboljih strelaca svih vremena, koji je mnogim mladim generacijama ulepšao detinjstvo čarobnim skok-šutom i napadačkim arsenalom kakav retko danas viđamo u košarci.
„Nisam bio te sreće da treniram Karmela za sve ove godine u ligi, ali sam imao priliku da igram protiv njega. Melo je još uvek voljen u Denveru, nosio je dres Nagetsa sa ponosom i u toj uniformi uradio mnogo velikih stvari, kao i u drugim timovima za vreme svoje slavne karijere. Kad pomislite na Mela, pomislite na jednog od najelitnijih šutera u istoriji NBA lige… Iako ga poznajem malo, čestitam mu na impresivnoj karijeri sad kada je i zvanično objavio povlačenje iz košarke“, rekao je Majk Meloun, aktuelni trener Denvera.
Leave a Reply