Piše: Nenad Kiš (blog: https://nenadkis.wordpress.com)
Godinama ga nema nigde. Od kada je zbog nesuglasica sa Nebojšom Čovićem, oktobra 2010. godine napustio FMP, Ratko Radovanović, bivši as Bosne, Pariza Venecije (dobio i Zlatnog lava), reprezentativac Jugoslavije, nema nikakve veze sa košarkom.
Jedini živi (Mirza Delibašić nas je nažalost napustio) osvajač kompletne kolekcije zlata jugoslovenske košarke (olimpijsko (Moskva1980), svetsko (Manila 1978), evropsko (Lijež 1977) i klupsko (Bosna1979), što nema niko osim Kinđa), sa devet medalja je četvrti na večnoj listi pošto su od visokog Nevesinjca trofejniji samo Dražen – Praja Dalipagić (12), Dragan Kićanović i Dražen Petrović (po 10).
Sreo sam ga posle mnogo vremena. Ćaskamo o svemu i svačemu u košarci. Priča mi kako mu je teško što ga mediji u nabrajanju uspeha naše košarke izostavljaju, ali mi kroz smeh kaže, da čitava generacija kojoj pripada ima mnogo medalja iz mlađih kategorija ili sa Balkanijada, koje niko ne pominje. Njemu najdraža je, reče, juniorska iz francuskog Orleansa sa selektorom Bogdanom Tanjevićem.
Gledam u kafiću na Julinom brdu, gde Raša provodi dobar deo vremena slike. Jedna mi posebno zapada za oko a na njoj Raša u belom dresu reprezentacije Jugoslavije zakucava. Kaže protiv Rusa. Preko puta te slike je kolaž svih reprezentativaca, legendi, a peckam ga kako je tu i selektor Saša Đorđević sa kojim uz Zorana Radovića, znam da ne govori!
Smeška se i kaže, kako su to dva glupa sukoba, koja bi voleo da izgladi i potom me pita šta mislim o reprezentaciji, Zvezdi, Partizanu…? Pričamo, u jednom momentu mi se pohvalio da se na komemoraciji svom treneru Ranku Žeravici posle mnogo vremena pozdravio sa Nebojšom Čovićem. Deluje zadovoljno i zaista, za sve vreme koliko ga znam, a ono se meri pozamašnim brojem godina, mada ima mnogo razloga – nikada nije rekao ništa loše ni o kome, posebno ne o Nebojši Čoviću.
Dok pretresamo košarkaške teme gledajući fudbal, a ja se osvrćem za slikama po kafiću, koje mi nisu nove, jer nisam se prvi put obreo u specijanom separeu kafea RR, pokušavam da od Raše saznam neki novi detalj. Umesto toga dobijam jedan od najvećih komplimenata do sada, kada mi reče:
“Volim da pričam sa tobom, jer ti si mlad novinar (hvala i na tome), a ne moram da umrem da ti nešto objasnim. Dosta znaš i mnogo pitaš”.
Sa tom konstatacijom gorostatsa, koji neprekidno ponavlja da je privilegovan jer je “zakačio” dve najbolje generacije naše košarke, rastasmo se ovaj put. Sledeće što ćete o njemu čitati, nadam se biće biografska knjiga, da ispričamo priče, koje kako i sam Raša kaže malo ko zna….
Leave a Reply