Priča o najvećem “trash talkeru” lige počinje 1963. godine u Alabami. Omaleni Charles oca nije poznavao, a najveći deo vremena o njemu je brinula baka. Od malena je bio “nestašan” nešto što će ga pratiti celu karijeru. Sa 7 godina je pokušao poletiti. Uzeo je kišobran i skočio s bakina štaglja, srećom prošao je samo s ogrebotinama. Kako to obično ide kod baka Charles je odmalena zavolio bakinu kuhinju. Tako je natukao 100kg na samo 177cm i nije upao u srednjoškolsku ekipu. No, iduće godine izarasta do 193cm i ne samo da je upao u ekipu već je vodio ekipu do polufinala srednjoškolskog prvenstva!
Prošao je nezapaženo od većih sveučilišta i odlazi na omaleni Auburn. Postaje velika zvezda i proglašen je na kraju za najboljeg igrača SEC konferencije. Izabran je u Olimpijsku ekipu Amerike 1984. godine u Argentini, no otpao je kao 13. igrač. Bobby Knight je bio trener, i Barkley mu nikada nije oprostio to izbacivanje.
U NBA ligu dolazi kao 5.pick na jednom od najjačih draftova u istoriji lige. Neke od veličina koji su birani na tom draftu : Michael Jordan, Hakeem Olajuwoon, Karl Malone, Chris Mullin, Joe Dumars, Jeff Hornacek, Terry Porter… Izabran je u jaku ekipu Philadelphie i tamo su ga čekali – njegov budući mentor Moses Malone, DR. J. , Maurice Cheeks i ostala družina Sixersa. Barkley je oduvek hvalio Mosesa i držao ga za svog mentora: “Moses je imao što za reći, a ja sam upijao. Naučio me važnosti krvavog rada.” Sir Charles je bio nešto dotada neviđeno u NBA ligi, neviđen spoj snage, brzine i tehnike. Onako debeljuckast nikada nije odavao da bi mogao baš toliko dominirati. Visok samo 195cm imao je odličnu tehniku skoka, i u svojoj trećoj sezoni je postao najbolji skakač lige, dotada najniži kojemu je to uspelo ! Svake sezone je bio bolji i bolji, 1990. je bio drugi u poretku za MVP-a iza velikog Jordana, ali naravno svoj karakter i temperament nikada nije sputavao. Kada je jednom prilikom bio na sudu zato što je izbacio čoveka s prvog kata, sudac je nakon presude u kojoj je Charles proglašen krivim upitao da li mu je žao. Sir odgovara u svom stilu: “Žao mi je samo što nismo bili na višljem katu!” I na terenu se nikada nije bojao obračuna, u početku karijere je srušio grubijana Lambieera, a kasnije se okomio i na Shaqa. Uvek je govorio šta misli i nikad se nije skrivao, možda je i to razlog zašto je bio toliko popularan i zašto ga svi tako volimo.
Godine su prolazile a Philla nije bila ništa bliže naslovu, te je Charles zatražio trade. Sunsi ga dovode 1992. godine za Hornaceka, Perrya i Langa. Te godine je bio član pravog Dream Teama na Olimpijadi i bio je najbolji strelac ekipe pune zvezda sa 18 poena. Odmah u prvoj sezoni u Arizoni je postao MVP.
“Ljudi u Arizoni su oduševljeni mojom MVP sezonom. Ja im kažem da sam barem došao tri godine ranije kada sam bio zdrav i stvarno mogao igrati.” rekao je Barkley u svom stilu. Tu sezonu je završio na prosecima od 25,6 poena 12,2 skoka i 5,6 asista. I u playoffu je pružao neverovatne igre. U finalu zapada u 7.utakmici protiv Sonicsa i Kempa je zabio 44 poena uz 24 skoka. U finali nije mogao preko svog veliko rivala Jordana.
Jordanovim umirovljenjem Barkleyu se povećavaju šanse za naslov. Naravno da on nije zakazao, protiv Webbera i Warriorsa je odigrao možda i najbolju utakmicu karijere sa 56 poena i 14 skokova, no 2 puta su Rocketsi bili jači. Već izrauban povredama u potrazi za naslovom na kraju odlazi u Rocketse za Cassella, Horrya, Browna i Marka Bryanta. Tada su već povrede uzele maha i iako je i dalje bio na double double proseku to više nije bio isti Barkley. Rocketsi gube od Jazza u finalu zapada, a kasnije Drexler se umirovio, dolazi Pippen i tu polako Barkley posustaje.
1999. godine u Philadelphiji pri jednom pokušaju blokade Charlesu puca tetiva, Načet povredama, svi su već znali da je to kraj karijere. No Charles je imao druge planove. Vratio se zadnje dana lige protiv Vancouvera i zabio zadnji koš karijere nakon skoka u napad. “Nemate pojma koliko mi je ovo večeras značilo. Učinio sam to zbog sebe. Pobijedio sam u mnogo utakmica, izgubio u mnogo utakmica, no poslednja uspomena mi je bila kako me iznose s terena. To me proganjalo mesecima i nisam mogao preko to. Bilo mi je strašno psihološki važno da napustim teren u svojem stilu.”
Tu je završila jedna velika karijera bez osvojenog prstena. Ostavio je mnogo toga iza sebe, bio je MVP lige, MVP Allstara, 5.puta prva petorka lige, 2. puta Olimpijski prvak, te član kluba igrača koji su ostvarili 20000 koševa, 10000 skokova i 4000 asista, a osim njega tu su još Jabbar, Malone, Wilt i Garnett svi igrači redom dosta višlji od Charlesa.
Kako je jedan novinar izjavio : “Stalno slušamo priču kako se nikada neće pojaviti novi Larry Bird. Možda i neće, no prije će se pojaviti novi Bird nego novi Barkley, igrač njegove visine i težine koji će moći sve ono što je on mogao na terenu.”
Takav je bio Sir Charles, neponovljiv, duhovit i bez dlake na jeziku. Pamtimo negove coast to coast akcije, rivalstvo s Jordanom i naravno njegovu brbljavost. Sada nas uveseljava i u posebnom NBA TNT programu kao komentator i naravno nije izgubio ništa od svoje brbljavosti. Jednom je prilikom i poljubio magare na TV ekranu !! Bio je neverovatno duhovit, prijavljivao se u hotele pod imenom Homer Simpson, a isto tako i jako jako dobar čovek. Uvek je nosio viška znojnice kako bi mogao dati deci posle utakmice, a jednom prilikom kada je saznao da jedan mali navijač Phille umire od raka koštane srži, Charles ga je posetio u bolnici i proveo čitavu noć s njim. Kasnije je nosio narukvicu s njegovim inicijalima i rekao kako ovu utakmicu igra za njega !
Velika dobričina i brbljava, jedan od najvećih bez prstena Sir Charles Barkley!!
Leave a Reply