Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin
Srbija će u narednoj NBA sezoni imati (najmanje) petoricu igrača: Nikolu Jokića, Bogdana Bogdanovića, Nemanju Bjelicu, Bobana Marjanovića i – Alena Smailagića. Šesti bi mogao biti Marko Gudurić, ali petorka je za sada sigurna. O prvoj četvorici se, manje-više zna sve, ali ko je Alen Smailagić? Njegova životna priča je za film, istorija NBA verovatno ne pamti sličan slućaj skoka iz treće regionalne lige u Srbiji do NBA, ali najbolje da svoj „story“ ispriča sam junak ove priče.
– Rođen sam 18. avgusta 2000. u Beogradu. Visok sam 209 cm bos, 211 u patikama. Deset godina sam igrao u klubu Beko iz Koteža, jednu sezonu, prošlu, proveo sam u Santa Kruz Voriorsima, filijali Golden Stejta, a letos sam potpisao četvorogodišnji ugovor sa Golden Stejtom, dve godine su mi garantovane – raportira Alen na početku razgovora.
Kako se iz Koteža stiže u NBA?
– Rad, talenat, volja, dobri ljudi oko tebe, dobri treneri, pomalo sreća… Kod mene se sve to sklopilo i poklopilo, što ne znači da će se to desiti i drugim mladim igračima, ali ako mene iko pita za savet on glasi: verujte u sebe i radite naporno.
Kako je tekla tvoja karijera?
– Sa 7 godina sam počeo da treniram u klubu koji mi je bio preko puta kuće… Ostao sam punih 10 godina…
Kako je moguće da talenat koji neće promaći NBA skautima ne pređe u veći klub? Nije valjda da nije bilo ponuda naših vodećih ekipa?
– Bilo ih je, nije da nije, ali nikad se kockice nisu složile do kraja. Imao sam predugovor sa Dinamikom, Miroslav Nikolić hteo je da me vodi u Partizan, ali uvek se na kraju nešto isprečilo. Nije mi bilo krivo jer sam se lepo osećao u klubu u kome ljudi zaista brinu o igračima i baziraju strategiju na radu sa mladim talentima. Bio sam okružen prijateljima.
Ko su ti bili treneri?
– Jelena Popović, Marko Čičavački, Nemanja Nikolić, Marko Filipović, Vlada Marjanović,
Zoran Beljić. U juniorima i prvom timu vodio me je Vanja Budimić. Najveći pečat ostavio je Nenad Petronic koji je sa mnom radio individualno poslednjih pet godina. Svima dugujem veliku zahvalnost.
Ipak, kako se iz Koteža stiže u NBA?
– Damir Bogućanin, sportski direktor kluba, jedan od divnih ljudi iz Koteža, poznavao je Kostu Jankova, istaknutog trenera, glavnog skauta Golden Stejt Voriorsa za Evropu. Rekao mu je da „ima jedan mali kod nas koga treba da vidš“. Kosta je došao, video me i pratio… Sve drugo je išlo postepeno, ali planski. Na draftu za D (razvojnu) NBA ligu 2018. bio sam 4. pik. Trebalo je da odem u razvojni tim Los Anđeles Lejkersa, ali odmah su me prosledili u Santa Kruz, filijalu Voriorsa. Damir mi je rekao da sam spreman i za pravi draft, i da treba da se prijavim…
Kakav je bio početak prošle sezone?
– Prilično težak, posebno prvih mesec dana. Bio sam sam prvi put odvojen od porodice, sa engleskim koji nije bio na potrebnom nivou… Ključno je bilo to što sam verovao u sebe i što su svi oko mene nastojali da mi pomognu.
Posle dobre sezone u razvojnoj ligi usledila je Letnja liga, pa ugovor sa Golden Stejtom… Da li si svestan svih velikih promena koje si doživeo u kratkom periodu?
– Iskreno, još uvek nisam. Sve se izdešavalo brzo, kao u snu, ali svestan sam da je to realnost i da počinjem novu, veoma važnu etapu u životu.
Kako je bilo u razvojnoj ligi, kažu da si ti najmlađi igrač u istoriji te lige?
– Dobro, osim početka. Na prvoj utakmici nisam igrao i bio razočaran. Prišao mi je Stef Kari i rekao par reči ohrabrenja. Podsetio me je da imam 18 godina i da je mnogo toga ispred mene. Rekao mi je da je on sa 18 bio u koledžu sa mnogo neizvesnijom košarkaškom budućnošću. Problem u Letnjoj ligi je što svi igraju za sebe, žele što bolju statistiku, malo je asistencija, kolektivne igre… Pa ko se kako snađe. Ja sam se, izgleda, snašao. Nekoliko puta sam „zakucao“ preko protivničkog igrača pa me je jedan od mojih saigrača na izvestan način kritikovao rekavši da baš nije uobičajeno da belac zakucava preko crnca…
Kakav je bio prelazak u Golden Stejt?
– U najmanju ruku zanimljiv. Kazins mi je rekao: „Lepo je što si borben, ali ako me još jednom udariš…“ Drejmond Grin se dere na sve redom, uključujući i Karija i Tompsona, ali na to su me upozorili i rekli da je najbolji „lek“ da mu odgovorim…
Šta očekuješ od seniorske sezone i koji ćeš broj nositi?
– Očekujem dovoljno minuta da se dokažem, a nosiću broj 6. U Kotežu sam nosio devetku, ali nije bila dostupna u Voriorsima.
Da li si upoznao naše igrače u NBA?
– Samo Bogdana Bogdanovića, sreli smo se u Las Vegasu tokom letje lige. Ohrabrio me je, rekao da je čuo za mene i savetovao da budem spreman na žestok rad koji će se isplatiti. Ostale naše igrače ću upoznati, za sada im se divim kao i velika većina navijača. Ljudi me drugačije gledaju kad kažem da su mi Jokić i ostali zemljaci…
Ko su ti (bili) idoli?
– Nemanja Bjelica i Kevin Durnat. Sebe vidim kao „četvorku“, mada mogu da igram i na poziciji „tri“ i, po potrrebi, „pet“.
I za kraj pitanje koje najviše interesuje navijače u Srbiji: zta je sa reprezentacijom?
– Šta bi bilo? Čekam poziv selektora i vrlo rado ću se odazvati… Igrao sam na Evropskom prvenstvu za kadete u Poljskoj, moja generacija su Pecarski, Petrušev i ostali. Ovog leta nisam mogao da se odazovem zbog obaveza prema NBA, ali ubuduće stojim na raspolaganju selektoru. Imam samo srpski pasoš i Srbija je moja jedina opcija.
Na znanje i ravnanje selektoru Saši Đorđeviću koji pomalo kuburi sa igračima na poziciji „četiri“…
(Izvor: Maxbetsport)
Photo: Privatni album
Leave a Reply