Da li je najskuplje najbolje?

Preneseno sa: kosmagazin.com

Postoji izreka: Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo.U principu je tačna, ali kao i uvek – ima izuzetaka. Nejmar je bio najskuplji fudbaler na svetu, ali od njegovog transfera iz Barselone u Pari Sen Žermen za, ako se dobro sećam, 222 miliona evra vajdu su videli samo menadžeri koji su uzeli proviziju. „Barsa“je dobila pare ali je izgubila igrača koji je bio magnet za publiku i medije. Pariski klub je dobio igrača, ali ne i rezultate koje sa njim očekivao. Liga šampiona je i dalje samo san, Brazilac je više povređen nego što igra, klub bi da ga proda, on bi da ide… Ispašće da su u „poslu veka“ svi izgubili, osim posrednika koje ionako ne zanima sportski nastavak priče, njihovo je da uzmu 10%, ili koliko se već dogovore sa klubom koji kupuje.

Zašto „fudbalski uvod“ na košarkaškom sajtu ? Bez namere da pravim bilo kakvo poređenje, samo se pitam da li će košarkaška sekcija Barselone moći da u narednoj sezoni podnese pritisak javnosti koji je sama sebi nametnula spektakularnim prelaznim rokom. Prvo je dogovoren produžetak saradnje sa trenerom Svetislavom Pešićem na još dve godine, a zatim su, jedan za drugim, dovedeni Kori Higins iz CSKA, Brendon Dejvis iz Žalgirisa, Nikola Mirotić i Aleks Abrines iz NBA, a obnovljeni su ugovori sa Tomasom Ertelom, Adamom Hangom i Viktorom Klaverom. Katalonska štampa govori o stvaranju „dream team-a“, piše se da navijači već opsedaju klupske prostorije ne bi li nabavli pretplatnu kartu za narednu sezonu, ali ostaje onaj najteži deo posla – da Pešić složi kockice, uigra tim i krene u juriš na tri trofeja.

U poslednje dve (nepune) sezone, od povratka Pešića na klupu, „Barsa“ je osvojila dva Kupa kralja, malo za njene ambicije i apetite navijača, ali bolje nego prethodnih sezona u kojima se nije osvajalo ništa. Učešće u plejofu Evrolige bilo je korak napred u odosu na prethodnu sezonu kad se nije ušlo u doigravanje, ali i časno ispadanje od budućeg finaliste Efesa (2-3) doživljeno je od strane najvećeg dela navijača kao neuspeh, tim pre što se ekipa iz Istanbula vratila sa 1-1.

Tokom leta, posle dogovora u krugu Bartomeu (predsednik svih sekcija Barselone)-Soler (uticajni čovek u basket sekciji)-Naćo Rodrigez (sportski direktor)-Pešić (trener), odlučeno je da se odreši kesa, napadne najbolje na tržištu i rezultat je, za sada, veoma vidljiv. Kako će se to pretočiti u koševe, poene, pobede itd. ostaje da se vidi. To je posao koji mora da odradi naš proslavljeni trener kome izazov te vrste nije prvi u dugogodišnjoj karijeri, ali rekao bih da nikada nije radio u klubu sa većim budžetom.

Nema zvaničnih podataka o budžetima klubova Evrolige, ali procene koje se pojavljuju po medijima nisu daleko od istine. Francusku magazin „Basket le Mag“ objavio je početkom ove godine da Real Madrid ima ukupni budžet 42 miliona, od kojih 31 otpada na plate. Barselona je na toj listi bila druga sa 36/27 miliona, isti ukupni budžet ima i CSKA, ali troši manje na plate (18 miliona), a po francuskoj reviji četvrti i poslednji sa 30 ili više miliona je Fenerbahče kod kojih takođe 18 ide na plate.

Barselonski dnevnik „Mundo deportivo“ de fakto potvrđuje ove brojke tvrdnjom da je platni budžet Real Madrida 31,83 a Barselone 27,36 miliona. Kad pogledamo budžet Budućnosti od 5,8 miliona od kojih su 3,5 bila za plate, ili budžet Crvene zvezde za narednu sezoni (cca 7 miliona evra) jasno je da je plasman u srazmeri sa investicijom.

Nije zvanično objavljeno koliko će Nikola Mirotić zarađivati u Barseloni, ali španski mediji špekilušu sa cifrom od 4 miliona neto po sezoni. Razlog zašto je došao u Barselonu, umesto povratka u  Real Madrid iz koga je u NBA otišao pre 5 godina, je u činjenici da mu bivši klub nije ponudio, ako mu je uopšte nudio, ni približno koliko Barselona. Najplaćeniji igrač Real Madrida je Serhio Ljulj sa oko 2 miliona… Crnogorac sa španskim pasošem imaće veću godišnju platu od nekih fudbalera Barselone, što se nikada nije dešavalo. Umtiti ima 3,9 miliona, koliko i Semedo i  Serđi Roberto, Artur je na 3,1 a Lengletg na 3,6… Mirotić postaje, uz Alekseja Šveda iz Himkija, najlaćeniji košarkaš u Evropi. Moraće da se nosi sa tim pritiskom, da opravda investiciju, a svaku njegovu partiju sa nadom i strepnjom čekaće i ljudi koji su odlučili da ga dovedu i plate suvim zlatom. Glavni “sudija” biće publika u dvorani “Blaugrana”, ako se bude pobeđivalo svi će dobiti aplauze i osmehe, ako se bude gubilo uslediće prvo tišina, a zatim zvižduci i bele maramice, znak da neko treba da ode iz kluba…

Barselona je, evidentno, pazarila mnogo bolje nego prethodnog leta kad se nije mnogo “ovajdila” ni sa jednim pojačanjem. Sada je, na bazi znatno povećane investicije, obavljena rekonstrukcija tima koji obećava, ali videćemo kako će funkcionisati pod pritiskom i obavezom (op)pravdanja uloženog.Tim je pokriven na svim mestima, podeljeni su brojevi, čekaju se samo – trofeji i titule.

Do rezultata se u sportu stiže na dva načina: stvaranjem tima na bazi talenta, i kupovinom. Drugi put je kraći, skuplji, medijski i marketinški  privlačniji. Prvog se danas retko ko drži. Ko danas može da uzme Evroligu kao Jugoplastika sa Kukočem i Rađom, ili Partizan sa  Đorđevićem i Danilovićem? Na bazi lokalnih  talenta radi Žalgiris iz Kaunasa, dovoljno da bude pri vrhu evroligaške piramide ali ne i na njemu. Crvena zvezda relativno uspešno pliva između kombinacije domaće mladosti i talenta sa solidnim strancima, ali za veće rezultate nedostaje sve: i para, i talenta i bolji stranci…

I, za kraj, opet izreka, ona o „koliko para toliko muzike“.

Uz (sve ređe)  izuzetke…