Piše: Dragan Stojić
U Dallasu je tokom osamdesetih godina 20. veka igrana solidna košarka, ali nedovoljno kvalitetna da bi ’’krdo’’ gazilo rivale po NBA parketima.
Divlja telad kao da su osećala tegobe loših partija, nikako Mavericksi nisu mogli da pronađu lek čije bi dejstvo rezultiralo plasmanom u sam vrh u najjačoj ligi ovog sporta u istoriji.
U pokušaju da primene odgovarajuću terapiju i izleče boljke koje su ih mučile, rešili su da probaju da ih otklone aspirinom. Olakšavajuća okolnost im je bila činjenica da medikament nisu morali da naručuju direktno iz Nemačke, pošto se super efikasna ’’tableta’’ od 1981. godine nalazila upakovana i odložena na policu u svlačionici NCAA tima Washington Huskies. Na pakovanju je pisalo Detlef Schrempf!
Trener Dick Motta u Schrempfovoj rookie sezoni je ’’na kašičicu’’ koristio blagodeti igrača rođenog u farmaceutskom gradu (Leverkusen), u drugoj je ’’pojačao dozu’’ kojom je plavokosi Nemac delovao na saigrače, pa je uspešnost ekipa skočila na preko 67% pobeda u regularnom delu sezone, mada je 208 cm visoki košarkaš još uvek bio podvrgnut eksperimentalnoj fazi, tako da je eliminacija na startu play offa 1987. godine bila deo zagrevanja za bolje dane tekšaških grla obučenih u majice bez rukava.
Sezonu kasnije Mavericksi su podivljali, niko živ nije mogao da ih ukroti sve do sedme utakmice finala doigravanja Zapadne konferencije, kad su se ’’utopili’’ u losanđeleskom ’’jezeru’’, a to se ne bi, možda, desilo da je Mottin naslednik na klupi John Macleod registrovao lekovito sredstvo sa inicijalima D.S, a posle poraza u toj seriji je reprezentativac SR Nemačke napustio ovu basket-laboratoriju i sredinom sezone se preselio se u Indianapolis.
U Indiani mu je dobrodošlicu poželeo još jedan igrač sa Starog kontinenta- Holanđanin Rick Smits.
Košarkaš iz Eindhovena je bio kolekcionar starih automobila, a da bi ’’vozali’’ uzdanice protivničkih ekipa, Schrempf je bio potreban kao aditiv, pa je tako dobio još jedno svojstvo kojim je pozitivno delovao i 1991. uspeo da ostvari odli čan učinak u ligaškom delu sezone (16.1 poen, 16 skokova, šut iz igre 52%), mada krvotok tima, uprkos blistavim partijama klupskog velikana Reggie Millera, još uvek ’’aspirin’’ nije uspeo da pročisti, pa su i rezultati čete Boba Hilla bili skromni. Lično, junak naše priče je delovao fascinirajuće u svojoj ulozi prve ’’rezerve’’, pa je nagrađen zvanjem najboljeg šestog igrača lige, a isto mu je uspelo još jednom, pa je novinare naredne godine naterao da na naslovnicama svojih izdanja napišu ’’Repeat D.S.’’
Sezona 1992/1993. predstavljala je dvostruki odlazak Detlefa Schrempfa, s tim što je prvobitni bio mnogo slađi, jer je američki Nemac posetio saveznu državu Utah, povod je bio all-star weekend, prvo od tri okupljanja zvezda NBA koji su ’’dekorisali’’ njegovu karijeru. Univerzalac uživanje na weekend stolici zamenio sedenjem na ’zvezdanoj’ klupi, umesto pecaljki i daljinskog upravljača TV prijemnika je u ruci držao loptu, a na pikniku su mu društvo pravila najveća imena: Michael Jordan, Charles Barkley, Isiah Thomas…
Drugi odlazak značio je ’’goodbye’’ Indianapolisu i put na zapadnu obalu SAD, država Washington je ugostila element koji je Supersoničnima iz Seattla pomgao da probiju bubne opne svima na putu do vrha. Kišni čovek Shawn Kemp je oprao put kojim su se kretali Supersonicsi, Garry Payton, popularna Rukavica je bacila rukavicu u lice ostatku lige, pa je ’’aspirinu’’ preostalo da ispusti salicilnu kiselinu u mrežice rivalskih ekipa. Umesto da otkloni sve bolove tima Georgea Karla, najbolju učinak u regularnom delu sezonu (76,8 %)- imao je kontraindikacije, pa su Sonicksi postali prvi leader u istoriji lige bez učešća u drugoj rudni playoffa, pošto su Grumenja iz Denvera pozlatila svoje 8. mesto na Zapadu 1994. godine.
Naravno, sledeće sezona je služila za otrežnjenje, Schrempf je odlično prošao kroz mamurluk fazu, a onda je 1995. pružila priliku njemu i njegovim saigračima da se napiju onako muški, iako su trijumfalni šampanjac po završetku sezone popili drugi.
Ali, kad izgubiš od čikaškog ’’tima snova’’ sa Jordanom, Pippenom, Rodmanom , Kukočem u sastavu, pa još to bude u velikom finalu- onda to možeš da slaviš kao pobedu. Baš tako je bilo sredinom 1996, a da bi stigli do meča za titulu momci iz Seattla su prvo ostvarili impozantan score u ligi (64-18), a sam Detlef je doprineo učinkom od petnaestak poena i oko pet skokova po meču, računajući sve odigrane utakmice u sezoni.
Potvrdu svog požrtvovanja za druge članove ekipe Nemac je preneo i u privatni život. Ako je svaki koš posvećivao navijačima klubova čije je dresove nosio, van parketa je poentirao kao humanista. Nekad ’’najbolji šesti čovek NBA’’, za mnoge kojima je pomogao preko fondacije nazvane njegovim imenom, postao je najbolji čovek na planeti!
Još tri učinkom bogate sezone u zelenom dresu Sonicsa bile su dovoljne da Schrempf zasluži častan oproštaj i posle 6 sezona ( prosečni učinak16.6 poena, 6.3 uhvaćene lopte, skoro 50 % FG) spakuje kofere i preseli se u Portland, da tamo ’’kliže nebom’’ i putanjom Clydea Drexlera stigne do mesta na kom se po ’’zatvaranju košarkaške knjige’’ patike kače.
Trebalo je da prođu još dve sezone da bi se to desilo, simbolika oproštaja od košarke se desila u prvoj godini trećeg milenijuma. Na kraju tog puta uklesao je cifre za svako poštovanje-1136/ 13.9/6.2/3.4/49.1% odnosno 114/12.6/5/2.6/46.5% u bitnijem delu sezone.
Hodilo je NBA dvoranama na desetine hiljada košarkaša, ali su svi oni dovodili fanove, saigrače i one na suprotnoj strani terena do ’’infarkta’’, samo je jedan čovek sve radio suprotno od njih- Detlef C9H8O4 Schrempf.
Leave a Reply