Pažljivim pregledom Vikipedije može se zaključiti da je na današnji dan, 27. februara, osnovan fudbalski klub Bajern (1900.), zapaljen Rajhstag u Berlinu (1933.), i da su, između ostalih, rođeni književnik i nobelovac Džon Štajnbek (1902.), brazilski fudbaler Đalma Santos (1929.), bivši potpredsednik srpske Vlade Jovan Krkobabić (1930.), glumica Elizabet Tejlor (1932.)… i košarkaš Džejms Vorti (1961.). E – on nas interesuje. Njegovo ime asocira na nešto vrlo poznato…
Piše: Aleksandar Ostojić, KOŠ magazin
Show time. To je godinama pisalo na stotinama transparenata koje su navijači Lejkersa podizali visoko iznad glave svaki put kad je ovaj tim odigravao i efektno završavao svoj kontranapad. Tri sekunde – tačno toliko je trajao šou na parketu, a ushićenje u “Forumu”, naravno, mnogo duže. Nije tu bilo velikih tajni: odbijenu loptu u odbrani hvatao je Karim Abdul Džabar, hitro je dodavao Medžiku Džonsonu (koji je bio negde na vrhu “kapice” svog reketa). On je odmah slao dijagonalu preko celog terena… Uludo bačena lopta – pomislili bi mnogi, ali baš u tom trenutku odnekud je iskrsavao Džejms Vorti, i ostajalo je jedino da izabere način na koji će zakucati. Šoutajm!
Eto, nije bilo mnogo mistike oko ovog mitskog oružja šampionskog tima iz Los Anđelesa. Jedino što niko drugi nije u sastavu imao Medžika, sa “očima na leđima”, i Vortija koji je u dugi sprint pored aut linije kretao poput Karla Luisa, a završavao ga letom dostojnim Havijera Sotomajora. Nisu slučajna ova atletska poređenja, jer jedino među šampionima tog sporta mogu se sresti elementi koje je ukomponovao Džejms Vorti. On je igrač koji je godinama dizao na noge publiku širom Amerike, on je bio jedini koji je mogao da “ukrade šou” Medžiku Džonsonu. Imao je samo jednu manu: kada se šou završi, i svetla pogase, njega je gutao mrak iz koga je izranjao tek na sledećoj utakmici.
Pre nego što je stigao u Lejkerse blistao je na Univerzitetu Severna Karolina, sa kojim je 1982. bio šampion NCAA, a u petorci je bio i Majkl Džordan. Bio je MVP. Draft je tog 29. juna 1982. bio “strašan”. Broj jedan bio je Vorti, a Lejkersi su ga dobili u nekoj razmeni sa Klivlendom. Iza njega bio je Teri Kamings (San Dijego Klipers), broj 3 Dominik Vilkins (Juta), dalje Bil Garnet (Dalas), Lasal Tompson (Kansas Siti Kings), Trent Taker ( Njujork)… Zanimljivo je da se na mestu 37. pojavio Odi Noris (Portland), kasnije zvezda evropske košarke u dresu Barselone. Kevin Megi, još jedan koji će trijumfovati u Evropi, bio je 39. a dobio ga Finiks Sans.
Tako je počela Vortijeva NBA karijera koja će potrajati do 1994. Utakmicu života odigrao je juna 1988. Bilo je to finale plejofa, sedmi, odlučujući meč Lejkersa i Detroit Pistonsa. Prosto je sahranio “zle momke” iz Detroita sa 36 koševa, 16 skokova i 10 asistencija. Tada je prvi put u karijeri postigao “tripl-dabl” (dvocifren broj koševa, skokova i asistencija). Naravno, u pravom trenutku, jer on je sve najbolje radio onda kad je to bilo najpotrebnije. Protiv slabijih protivnika slabije je igrao, kao da je voleo da uživa u mađioničarskim potezima svog saigrača Medžika Džonsona, i to sa onog mesta u dvorani odakle je najlepši pogled – sa samog terena.
Samo u svojoj debitantskoj sezoni 1982-83 Džejms Vorti nije bio najbolji strelac Lejkersa u plejofu. Tada je slomio nogu upravo pred start doigravanja. Sve ostalo je bilo kao jaje jajetu – velika finala su bila vremena njegovog velikog šoua. Bio je živi primer igrača koji je naprosto “rastao” iz utakmice u utakmicu tokom sezone. Pravilo je bilo da kada on postigne 30 koševa Lejkersi sigurno pobeđuju, pa su ga zato statističari koristili kao svojevrstan barometar uspeha ovog tima. Protivnici su od takve statistike imali vrlo malo koristi, jer kad mu “dođe”, on je postizao svoje koševe ili iz kontranapada (tu je definitivno bio najbrži od svih u NBA ligi), ili šutem sa poludistance, takozvanih 15 stopa (4,5 metara), odakle je bio gotovo nepogrešiv. Zbog sposobnosti da najbolje igra najvažnije utakmice od dugogodišnjeg komentatora utakmica Lejkersa Čika Herna dobio je nadimak “Big Game James”. Džejms za velike mečeve.
– Džejms Vorti je toliko dobar u toliko različitih stvari, da ljudi često zaboravljaju da on ipak ima samo 205 santimetara. Izvanredno je inteligentan, tako da ga gotovo nikad ne možete videti da šutira iz neke nemoguće pozicije, a podjednako je sjajan i u odbrani. I, što je možda najznačajnije, on fantastično razume ovu igru, što nije slučaj kod većine igrača. Ukratko, on igra jednu vrlo lepu totalnu košarku – rekao je svojevremeno za njega tadašnji trener Indijane Dik Versejs.
– Uvek sam imao odlične trenere – “branio” se od komplimenata Vorti. – Način moje igre je rezultat toga, a napredak je bio postupan tokom dugog perioda. Mislim da je najvažnije razmišljati za vreme igre, a to dolazi sa iskustvom.
Najveće zvezde NBA lige uvek razmišljaju dva poteza unapred, a Vorti je često u tom društvu i prednjačio. Protivnici, koji su muku mučili sa njim, opisivali su ga kao ranjenog lovačkog psa koji ne prestaje da skače i ujeda sve više i jače (“Prosto sam dosadan sa takvim načinom svoje igre” – šalio se na svoj račun i sam Vorti). Možda je sebi izgledao dosadan i jednoličan, ali bio je vrlo različit od svih drugih. Privatno takođe, što verovatno vuče korene iz dobrog domaćeg vaspitanja u rodnoj kući u Gastoniji (Severna Karolina). Otac mu je bio baptistički sveštenik.
Svoju ozbiljnost dokazao je još kao student igrajući na Univerzitetu Severna Karolina, jednom od najuspešnijih i košarkaški najautentičnijih rezervata budućih šampiona.
Što je Vorti kasnije postajao poznatiji u javnosti, to je bivao povučeniji u privatnom životu. Posle utakmica u “Forumu”, kada odu kućama Džek Nikolson i Dajana Kenon, kada Medžik i Pet Rajli daju izjave svim mogućim televizijama, i kada se parking dvorane isprazni jer luksuzni automobili odu putem prema Bel Eru, Vorti bi odlazio svojoj kući u prosečnom losanđeleskom predgrađu Vestčesteru, gde je živeo sa suprugom Anđelom (nekadašnjom “čirlidersicom”) sa kojom ima dve ćerke, Sejbl i Sijeru. Deo porodice godinama su bili i dva psa.
– Njega nikada ne biste mogli naći u diskotekama, ili kako se bez cilja muva po gradu – pričao je Medžik Džonson. – Čak nisam znao ni šta je voleo da radi kada nije sa nama na terenu. Ali, kladim se da je to što voli neko tiho mesto, bez gomile ljudi, jer znam da nikada nije prihvatao pozive za parti.
Vorti je priređivao svoje privatne partije samo na parketu. Nekada su to bile vrlo specifične zabave, poput one kada je, igrajući na univerzitetu, slomio gležanj u sudaru sa konstrukcijom koša. Stavljena su mu dva šrafa i metalna šipka od 20 centimetara, i sve je to bilo toliko bolno da je dve nedelje bio pod anesteticima. Sledeću sezonu je igrao – sa šrafovima u nozi. Ili tri godine kasnije, kada je kao “ruki” slomio butnu kost i odsustvovao iz plejofa. Bez njega, Lejkersi su pregaženi od Filadelfije čak sa 4:0!
– Ja sam samo igrao svoju ulogu, govorio je Džejms Vorti, tihi šampion najslavnijeg tima LA Lejkersa.
Kada se povukao, cifre su pokazale da je odigrao 926 utakmica, dao 16.320 poena, osvojio tri šampionska prstena, 7 puta bio učesnik Ol star utakmica… Lejkersi su povuklik njegov dres sa brojem 42… Od 2003. je u „Hall of Fame”.
Po završetku karijere osnovao je fondaciju koja nosi njegovo ime. Pomogao je mnogima, najviše siromašnoj deci. Na vrhu popularnosti pojavio se u nekoliko epizoda popularne TV serije “The Next Generation”. U epizodi “Svi vole Rajmonda” igrao je samog sebe. Radio je kao TV komentator, a od septembra 2015. je trener-asistent u razvojnoj ekipi LA Lejkersa.
Leave a Reply