Najbolji igrači po decenijama – 1960.-70.

Preneseno sa: Aktualac

Napravili smo listu najboljih 10 igrača po decenijama. U obzirom smo uzeli klasičnu postavku sa po dva beka, dva krila i centrom u postavi. Za izbor igrača u dve najbolje petorke prevashodno se gledao broj All Star selekcija, zatim All NBA timova, a prednost u postavama bi dobijali MVP igrači sezone, kao i igrači sa većim timskim uspesima. U konačnom, ako su poređenja bila približno ista, uzimala bi se u obzir i lična statistika, a kao poslednja stavka eventualno bi išla i lična ocena autora liste ?

Ako su pedesete godine prošlog veka bile početak jedne velike priče koja i dalje traje, onda su šezdesete godine prošlog veka donele neke od najvećih imena NBA, čije se partije i dalje prepričavaju. Nacionalna televizija je počela da prenosi mečeve, međutim, mnoge legendarne utakmice se uopšte nisu našle u programu. Jedna od tih je i utakmica između Philadelphije Warriorsa i New York Knicksa 1962.godine kada je Wilt Chamberlain postigao 100 poena. Čuvena Wiltova stotka ostala je nezabeležena kamerama, a o toj utakmici postoji samo audio zapis. Šteta. U ovom periodu rođeno je verovatno najveće rivalstvo u istoriji NBA Lige, između centara Billa Russella i Wilta Chamberlaina. Jedan je uzimao titule, drugi je postavljao, sasvim sigurno,mnogo nedostižnih rekorda. Pored njih dvojice, samo je 6 igrača u istoriji NBA uspelo da tokom jedne decenije sakupi po 10 All Star selekcija. U tom periodu se pojavio i Oscar Robertson, prvi, i do pojave Russella Westbrooka jedini igrač koji je uspeo u jednoj sezoni da ima triple double prosek. Pojavio se i Elgin Baylor, prvi „visokoletač“ u NBA, igrač čija su zakucavanja dizala navijače sa stolica, ali i igrač čijih 7 izgubljenih NBA Finala i dalje stoje kao jedan negativan rekord u NBA Ligi – kao igrač koji je izgubio najviše finala bez osvojene titule. Ova decenija je ostala upamćena kao decenija terora Boston Celticsa nad ostatkom Lige. Boston je osvojio 9 od 10 mogućih titula te godine,a samo su Philadelphija 76ersi 1967.godine uspeli da prekinu dominaciju Celticsa. Los Angeles Lakersi su tokom ovih godina igrali čak 6 finala bez uspeha. U svakom slučaju, imena igrača koja su obeležila ovu deceniju su vrlo respektabilna – i svi su odreda Hall Of Fame igrači.

Prva postava:

C Wilt Chamberlain
F Elgin Baylor
F Bob Pettit
G Jerry West
G Oscar Robertson

Druga postava:

C Bill Russell
F Jerry Lucas
F Tom Heinsohn
G Sam Jones
G Hal Greer

Startna postava idealne ekipe je više nego zastrašujuća. Wilt Chamberlain je igrač koga svaki iole bolji poznavalac NBA prilika mora da zna. Vlasnik velikog broja rekorda, od kojih su mnogi za sva vremena. Atleta kakav se retko viđa, jedini igrač u ovom momentu kome su čak tri tima povukla dres. Izabran 8 puta u najbolju petorku šampionata tokom šezdesetih. Ipak, iako igrač koji je bio u stanju da postiže 50.4 poena u proseku u jednoj sezoni, ili čak 27.2 skokova, imao je svoju Ahilovu petu,a ona se zvala – Boston Celticsi i Bill Russell. Iako ofanzivno dosta limitiran, Russell je i te kako znao da se podredi kolektivu, izvanredno parira Chamberlainu i svoje ekipe dovodi do onoga zbog čega se svaki sport i igra – do pobeda. Russell je u toku karijere osvojio 11 titula iz 12 finala za 13 godina karijere – nešto apsolutno neponovljivo u bilo kom sportu. Bill Russell ostaje i kao jedinstven primer igrača koji je u glasanju za All NBA postavu završavao u drugom timu a tri puta je sa te pozicije je poneto titulu MVP igrača sezone! Neponovljivo u savremenoj košarci. Elgin Baylor je jedan od najvećih malera košarke. Izuzetan igrač, sedam puta finalista, nijednom pobednik. Šest puta su po njega bili kobni Celticsi,a jednom Knicksi. Drugo krilo bi bio Bob Pettit, igrač koji je bio i u idealnoj postavi tokom pedesetih. Pettit je jedan od samo dva igrača u istoriji Lige koji je u svakoj svojoj NBA sezoni bio izglasan za All Star utakmicu i koji je nastupao na svakom od tih duela. Pored toga, Pettit je je od 11 sezona čak 10 završio u izboru za prvi tim. Bekovski tandem je tek legendaran – Jerry West i Oscar Robertson. West je jedna od najvećih legendi Lakersa, šuter koji se retko rađa, prvi i jedini MVP Finala iz ekipe koja nije uzela trofej. Čovek čija je silueta završila na logou NBA Lige i čovek koga su zvali Mr. Clutch zbog izuzetno mirne ruke u završnicama susreta. Oscar Robertson je igrač koga takođe nije potrebno previše predstavjati. Devet puta u prvom timu Lige šezdesetih, 6 puta najbolji asistent Lige i 6 sezona sa preko 30 poena u proseku!

Drugu postavu predvodi najveći pobednik Lige u njenoj istoriji – Bill Russell. O Russellu smo sve već napisali,a u drugoj postavi se nalazi samo zato jer je individualno bio slabiji od Chamberlaina. Timski, verovatno niko u istoriji profesionalnih sportova ne može da mu parira. Na krilima bi igrali Jerry Lucas i Tom Heinsohn. Lucas je igrao krilnog centra za Cincinnaty Royalse (sada Sacramento Kingse) i u prvih šest sezona svaki put bio izabran u All Star tim. Pored njega mesto bi se našlo i za Toma Heinsohna, krilnog centra Celticsa. On je igrao samo 9 sezona i napustio NBA sa 30 godina, ali sa 8 NBA titula, od kojih je 6 „stiglo“ u šezdesetim godinama prošlog veka. Rezerve Westu i Robertsonu bi bili Sam Jones, bek šuter šampionske generacije Celticsa, i Hal Greer, bek Syracuse Nationalsa i Philadelphije 76ersa. Jones je verovatno najbolji bek šuter „stare“ NBA Lige (period uvođenja linije za tri poena), igrač koji je kao podrška Russellu osvojio čak 10 titula, od toga 9 u šezdesetim! Pet puta je izabran za All Star svetkovinu i tri puta u drugu postavu šampionata. Greer je sa 76ersima uspeo da „otkine“ jednu titulu Celticsima tokom ove decenije, kao član jedineekipe koja je u doigravanju bila bolja od „Zelenih“. Te godine, 1968. Phila je napravila i rekord NBA Lige sa 68 pobeda i samo 13 poraza u sezoni. Greer je preuzeo ulogu glavnog strelca ekipe od do tada neprikosnovenog, ali timski jalovog Chamberlaina. Desetostruki je All Star, i sedam puta u drugoj petorci šampionata zaredom.

Liga je u tom periodu prolazila kroz težak period. U najvećem broju sezona broj timova je bio 8 ili 9, da bi u poslednje dve godine broj timova narastao na respektabilnih 14. Međutim, druga vrsta opasnosti se nadvila nad NBA Ligom. 1968.godine po prvi put se u NBA igra po 82 utakmice u sezoni, što je ostala praksa do današnjih dana, ali te iste 1968. stvara se i ABA Liga, koja je po mnogo čemu bila ispred NBA. Inovativna Liga, brža i atraktivnija, da je imala bolje rukovodstvo i da su umeli da iskoriste inovativni potencijal koji su imali – vrlo je moguće da bi NBA sada bila prošlost. Ovako, svi znamo šta se desilo. Ali o tome u delu o sedamdesetim godinama NBA i borbi dve Lige za prevlast.