Najbolji igrači po decenijama 2000-2009

Preneseno sa: aktualac

Napravili smo listu najboljih 10 igrača po decenijama. U obzirom smo uzeli klasičnu postavku sa po dva beka, dva krila i centrom u postavi. Za izbor igrača u dve najbolje petorke prevashodno se gledao broj All Star selekcija, zatim All NBA timova, a prednost u postavama bi dobijali MVP igrači sezone, kao i igrači sa većim timskim uspesima. U konačnom, ako su poređenja bila približno ista, uzimala bi se u obzir i lična statistika, a kao poslednja stavka eventualno bi išla i lična ocena autora liste.
Ako je druga polovina devedesetih obeležila igra na mali broj poena, onda se za prvu deceniju novog veka može slobodno reći da je nastavila taj trend. Liga je morala da radi nešto po tom pitanju, pa su se i pravila oko defanzive dosta promenila, uglavnom u korist napadača i ofanzivne igre. Nije ni čudo jer sada deluje neverovatno da tokom cele decenije prosek poena po ekipi nije išao preko 100 poena po meču! Naravno, bilo je timova koji su iskakali iz tog ustaljenog reda, ali to su bile retke ptice – recimo 2004.samo su Dallas i Sacramento davali preko 100 poena po utakmici! Čim se, već sledeće godine pojavila izuzetno efikasna ekipa Phoenix Sunsa, njihov glavni igrač, play Steve Nash je dva puta poneo titulu MVP igrača sezone. Jednostavno, igrali su najlepršaviju i najlepšu košarku, sve ono što sada recimo radi Golden State, ali – bez odbrane. Da su igrali bolju odbranu, ne bi im kraj puta bio dva puta u finalima Konferencije. Ove decenije LA Lakersi su osvojili 4 titule iz 6 finala, od kojih su prve tri bile vezane sa jednom izuzetnom ekipom, ali i dve serije koje slobodno mogu da uđu u izbor NBA Classica. Serije mečeva sa Portlandom 2000. Ili Sacramentom 2002.u finalima Konferencije su bukvalno odlučivale o tituli šampiona NBA koliko je Zapadna Konferencija bila jača od Istočne. Pored ovih titula Lakersa, treba spomenuti i tri titule San Antonio Spursa, na čelu sa Tim Duncanom. Ipak, ono što su Detroit Pistonsi više od pola decenije radili na Istoku, sa timskom košarkom koju su igrali teško je meriti samo titulama. Za kraj, takođe treba reći da je ekipa Miami Heata osvojila u ovoj deceniji svoju prvu titulu šampiona na krilima Shaquille O’Neala I Dwyane Wadea. U jednom od onih finala koje obavezno treba pogledati, Boston Celticsi su osvojili svoju poslednju titulu šampiona NBA Lige I to u duelu sa večitim rivalima LA Lakersima. Ako su u devedestim ekipe sa Istoka uzele 7 od 10 titula, sada je situacija potpuno drugačija – 7 šampionata su uzele ekipe iz Zapadne Konferencije. Koliko je Zapad bio dominantan najbolje odslikava činjenica da su Denver Nuggetsi 2008.godine bili osmi na Zapadu sa 50 pobeda na svom kontu! Te sezone sa tim brojem pobeda na Istoku bi bili ubedljivo četvrti…
U ovoj deceniji imamo čak 8 različitih MVP igrača sezone – nešto što se pre toga nikada nije desilo. Takođe, imamo veliki broj veoma sličnih igrača, barem kvalitativno, koji jednako zaslužuju pažnju. Opet, pošto moramo da se ograničimo na 10 igrača, taj izbor bi izgledao ovako.

Prvi tim :

C Shaquille O’Neal
F Tim Duncan
F Kevin Garnett
G Kobe Bryant
G Allen Iverson

Drugi tim :

C Ben Wallace
F Dirk Nowitzki
F Lebron James
G Jason Kidd
G Steve Nash

Jedan od najdominantnijih igrača svih vremena, Shaq je bio nezaustavljiva sila u reketu. Da je malo bolje pogađao slobodna bacanja (52.7%) i da ih tokom karijere nije promašio ukupno čak 5,317 rekli bi smo da je bio centar za koga nije postojala odbrana. Četiri puta šampion u ovoj deceniji, MVP, sedam puta u prvoj postavi šampionata, iluzorno je objašnjavati zašto se nalazi na vrhu liste centara u ovoj deceniji. Da tokom prvih godina karijere nije imao ogromnu konkurenciju u vidu Olajuwona, Robinsona i Ewinga, i tamo bi se našao na listi najboljih centara.Tim Duncan je jedan od najvećih pobednika koga je ova Liga ikada imala. Procentualno gledano, samo su Magic Johnson i Larry Bird kao Tim Duncan karijeru završili sa preko 70% pobeda računajući i sezonu i playoff, a da su imali minimum 7 All Star selekcija! Duncan je u ovoj deceniji osvojio 3 titule, 2 MVP naslova, sedam puta u prvoj i tri puta u drugoj postavi šampionata – i ofanzivnoj i defanzivnoj! Iako će se Duncana retko ko setiti u priči o najboljim igračima svih vremena, čak i u priči o najboljem igraču ove decenije, brojke i nagrade su neumoljive. A Duncan, tih i nenametljiv, svoj posao je radio perfektno. Da se nekako nisu uvek nameštali Lakersi da ga izbace iz doigravanja (čak 4 puta) možda bi i njegova kolekcija NBA titula bila još impozantnija.U ovoj deceniji je bio još dva puta drugi u glasanju za MVP igrača sezone. Kevin Garnett je bio totalna suprotnost Duncanu. Potpuno druge građe, pokreta, lajavac i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali bezpogovorno veliki borac u „maloj“ Minesotti. Nakon odlaska u Celticse osvaja i jedinu titulu šampiona. Igrač koji se povukao 2016.godine a koji je i dalje u vrhu po zaradi u istoriji NBA Lige. Po jednom MVP,šampion i najbolji defanzivac u ovoj deceniji jedinog pravog rivala na svojoj poziciji je imao u Duncanu. Četiri puta u najboljoj ofanzivnoj petorci šampionata, ali i čak osam puta u najboljoj defanzivnoj. Tri puta u drugoj i jednom u trećoj petorci Lige i još dva puta u drugoj defanzivnoj „liniji“ u ovoj deceniji, četiri puta zaredom je bio najbolji skakač Lige. Kobe Bryant je i pored svih nabrojanih igrača glavna zvezda ove decenije i ove postave. Početak veka je započeo kao druga zvezda tima u Lakersima (Shaq je ipak bio glavna zvezda), nakon njegovog odlaska najbolji bek Lige i jednom MVP sezone. U ovoj deceniji 4 puta šampion,7 puta u prvom, dva puta u drugom i jednom u trećem timu Lige bio je aktivan na oba dela parketa što dokazuje i 7 prvih defanzivnih timova, kao i dva druga tima. Dva puta najbolji strelac Lige i tri puta osvajač nagrade za MVP igrača All Star utakmice. Startni bek bi pored njega bio i igrač koga je sam Kobe smatrao za velikog rivala i čovek koji je te godine, na istom Draftu, bio prvi pik – Allen Iverson.
Idol generacija, igrač koji je u modu uveo duge šorceve, najniži MVP sezone u istoriji NBA i posle Michael Jordana igrač sa najvišim prosekom poena u istoriji doigravanja. Tokom ove decenije sigurno najprepoznatljiviji igrač Lige, i pored toga što nije uspeo da osvoji titulu NBA šampiona. Dva puta u prvoj, tri puta u drugoj i jednom u trećoj petorci šampionata, po tri puta je bio najbolji strelac i kradljivac Lige. Kako bi Kobe Bryant rekao za svog „klasića“, da je bio desetak centimetara viši, verovatno bi govorili o najboljem igraču svih vremena.

Drugu postavu počinjemo sa Ben Wallacom. Verovatno i najveći znak pitanja kada su centri u pitanju za ovu deceniju. Ako je Shaq neprikosnoven na prvoj poziciji, kao pre svega neverovatna ofanzivna sila, Big Ben je nedodirljiv bio sa druge strane parketa. Igrač koga uopšte nisu odabrali na Draftu i koji je u NBA stigao na vrlo mala vrata došao je dotle da bude starter jedne od najprepoznatljivijih ekipa novog milenijuma. Wallace je pre svega sa Detroitom, ali i sa Bullsima i Cavsima je odigrao tri finala Konferencije, i po dva puta je bio u drugom kolu kao i još jednom u Finalu Lige. Titulom šampiona se okitio 2004.godine. Četiri puta biran za defanzivca godine, dva puta najbolji skakač i jednom najbolji bloker Lige. Pet puta biran u najbolju defanzivnu postavu Lige i jednom u drugu. Tri puta u drugom i dva puta u trećem najboljem timu Lige.
Na krilnim pozicijama svoje mesto su zauzeli Dirk Nowitzki i Lebron James. Nowitzki je 4 puta biran u prvu, 3 puta u drugu i dva puta u treću postavu šampionata u ovoj deceniji,a MVP je bio 2007.godine. Dallas je tada igrao i jedno finale Lige uz jedno finale Konferencije,a Dirk je upravo u ovoj deceniji stvorio legendu o sebi kao najboljem evropskom igraču u NBA istoriji. Lebron James je u Ligu stigao na Draftu 2003.godine sa još nekoliko zaista velikih igrača. Od starta „pod lupom“, igrač na čija su pleća odmah stavljena velika očekivanja, sve je uspeo da opravda. U ovoj deceniji je bilo još dosta velikih krila (poput Paul Piercea), ali je Lebron svoje mesto svakako zaslužio sa MVP priznanjem 2009.godine, kao i sa 3 prva NBA tima, 2 druga i jednim trećim timom. Bio je jednom najbolji strelac Lige i jednom u najboljem defanzivnom timu. Jednom je igrao Finale Lige i jednom Finale Konferencije. Na bekovskim pozicijama mesta mora da bude za Jasona Kidda i Stevea Nasha, dvojice genijalnih playmakera. Obojica su ubedljivo najbolji asistenti ove decenije, a Kidd je pored Iversona najbolji kradljivac lopti u ovih 10 sezona. Kidd je predvodio Netse do dva finala Lige i za to vreme je bio u četiri prva i jednom u drugom timu Lige. Takođe, tri puta je bio u prvom defanzivnom i pet puta u drugom defanzivnom timu Lige. Steve Nash je bio potpuno drugačiji igrač. Dva puta MVP u ekipi koja je potpuno odudarala sa stilom igre tog doba. Sunsi, u kojime ja Nash stekao najveću slavu, su igrali brzu, savremenu košarku sa puno kontranapada i brzim rešavanjem situacija za šut. Nash je bio glavna pokretačka snaga ove ekipe, tri puta u prvom, jednom u drugom i dva puta u trećem timu Lige. Čak tri puta u ovoj deceniji je bio u 50-40-90 klubu, mestu rezervisanom za svega nekoliko igrača u istoriji (ukupno osam) koji su to uspeli. Igrao je tri puta u Finalu Konferencije u ovoj deceniji.

Bolji poznavaoci prilika u Ligi ove decenije primetiće izostanak nekoliko vedeta Lige u tom periodu. Pre svega, na poziciji centra nedostaje Yao Ming, centar Rocketsa, koj je ofanzivno mnogo više doprinosio nego Ben Wallace. Ipak, totalni fijasko što se tiče timskih uspeha sa ekipom Houstona bi ga stavio u eventualni treći tim ove decenije. Isto kao i njegovog saigrača Tracyja McGradyja. McGrady je bio i dva puta najbolji strelac Lige, uz sedam izbora u prva tri tima Lige, ali bez ijednog prolaska u drugo kolo doigravanja! Ukupno sedam prvih kola je ipak nedovoljno da se izbaci neko od gore navedenih igrača. Takođe, svoje mesto u dva najbolja tima decenije nije našao ni najbolji slam dunker svih vremena – Vince Carter. Čak osam puta All Star u ovoj deceniji, najčešće na poziciji SG (Shooting Guard), po jedan izbor u drugi i treći NBA tim ga nikako ne svrstava među deset najboljih u ovoj deceniji. Tri ispadanja u drugoj rundi uz još pet nepojavljivanja u playoffu nisu dobar argument za All Time listu. Tu je i već spomenuti Paul Pierce, sedmostruki All Star u ovoj deceniji i član šampionske generacije Celticsa. Pored titule ima i jedno finale Konferencije i 4 neulaska u doigravanje. Jednom drugi i tri puta treći tim Lige, kao i titula MVP igrača Finala ipak nisu bili dovoljni da iz tima istisnu Jamesa. Ali ako neki igrač jeste imao timskih uspeha, to je Chauncey Billups. Šampion i MVP Finala kao i Pierce, Billups je igrao još pet puta u All Star timu, uz jednu drugu i dva puta treću postavu šampionata. Pet puta je bio zaustavljen u Finalima Konferencija, uz još dva Finala i jednu titulu šampiona. Bio je sastavni, i često najbitniji igrač svojih ekipa od 2003 godine pa do kraja decenije. Jedini razlog zašto nije među četiri najbolja beka je taj što je čini mi se nemoguće bilo koga od gorespomenutih skloniti iz ovih postava. Naravno, treba spomenuti i Ray Allena – devetostrukog All Stara u ovoj deceniji! Jedna titula uz još jedno Finale Konferencije i pet propuštanja Playoffa su ga koštala mesta u jednoj od dve postave, gde se ipak nalaze „veće ale“ od njega. Igrač koji je samo u ovih 10 godina postigao 1.974 trojki samo je po jednom bio u drugom i trećem timu Lige u čitavoj deceniji! Plejadu velikih bekova bi završili i spominjanem Dwyane Wadea i Tonyja Parkera, iako je Liga i te kako obilovala kvalitetnim spoljnim igračima. Obojica su bili šampioni NBA (Parker 3 puta) i MVP igrači Finala. Na krilima treba reći da je Peđa Stojaković u ranim godinama novog veka bio fenomenalan šuter Kingsa, kao i njegov saigrač Chris Webber. Rasheed Wallace, rekorder po broju tehničkih grešaka u jednoj sezoni je takođe bio vrhunski krilni igrač, kao i Jermaine O’Neal – igrač sa pet All Star selekcija u ovoj deceniji.

Koliko je teško bilo izabrati deset najboljih po postavljenim kriterijumima u ovoj deceniji, više je nego jasno. Verovatno i najteže do sada. Pre svega zbog raznolikosti u stilu igre igrača na istim pozicijama, kao i velikom broju veoma talentovanih košarkaša čije mesto u timu decenije zavisilo samo od ukusa posmatrača.