Piše: Predrag Ćorić, KOŠ magazin
Istok godinama unazad nije bio jači. Ako bi krenuli sa dna, mogli bi zaključiti da se tamo jedino nalaze Pejsersi. Ostalih 14 timova se, na ovaj ili onaj način, nalaze ili u usponu, ili su već spremni da igraju konkurentnu košarku i bore se za postsezonu.
Ako do nje realno još ne mogu, recimo Orlando, Detroit ili Šarlot, svi ipak imaju kvalitet možda dohvatiti plej-in turnir. Vizardsi i Niksi takodje, a Bulsi možda i više od toga. Ostatak konferencije, dakle osam timova, bukvalno su sposobni uključiti se u borbu za sam vrh.
Kao i uvek, poneko će ispasti iz trke zbog povreda igrača i na to se ne može uticati, ali kvalitet recimo Baksa, Klivlenda, Bostona, možda Netsa, Atlante… nam obećava svakako neizvesnu borbu za doigravanje sve tamo do aprila. Krenimo redom.
MILVOKI BAKS
Baksi su ne samo prvi favoriti Istoka već i celokupnog NBA karavana, možda sa jednom malom zvezdicom: pod uslovom da Kris Midlton ne propusti više od mesec-dva na početku sezone.
Sve ostalo izgleda na svom mestu već treću godinu zaredom: Janis je verovatno trenutno najbolji igrač na svetu, Džru Holidej medju najboljim bekovima lige, trener Budenholcer medju vodećim stručnjacima, Lopez, Portis, Konaton nisu otišli nigde… Pojačali su se i sa iskusnim Džo Inglsom (na parketu tek od februara) a i neuništivi Serž Ibaka još uvek može ponuditi 10-15 minuta dobre košarke.
Janis Adetokumbo
Odmah se da primetiti da je glavna odlika ovogdišnjeg rostera Baksa prevashodno iskustvo: i u tome kako se osvaja prstenje kao i da su to sve igrači ili u najboljim godinama, ili u završnim godinama karijere. Jednostavno, kada su zdravi, biće ih jako teško dobiti u bilo kom delu šampionata, posebno to važi za doigravanje. Tako su letos poraženi od Bostona tek nakon sedam mečeva ali na parketu nije bilo Midltona.
Gotovo svi se slažu da bi ishod te serije bio drugačiji sa njim na parketu a kako bi veliko finale Voriors-Baks izgledalo možemo samo da nagadjamo. U stvari, sa zdravim Krisom, tako se bar može ozbiljno špekulisati, sada bi Janis sedeo sa dva šampionska prstena i bio za petama Stefu i društvu koji bi imali tri.
U svakom slučaju, od Milvokija očekujemo još jednu izvrsnu sezonu i borbu za sam vrh.
(prognoza: 54-28)
FILADELFIJA SEVENTISIKSERS
Harden je, tamo negde proletos, izveo fenomenalan poduhvat i ponovo se ujedinio sa nekadašnjim GM-om Roketsa, Darelom Morijem, njegovim najvećim „fanom“. Čovek prosto nikada nije krio da mu je Harden omiljeni igrač još od njihove saradnje u Hjustonu. U medjuvremenu su se rastali na godinu-dve ali je Mori pronašao načina kako da Brada opet bude njegov igrač: jednostavno, sapunicu sa Ben Simonsom su Siksersi pretvorili u Hardena.
Možda će neko primetiti da nije ni popularni Harden „cvećka“, te da ga prate raznorazne kontroverze (posete noćnim klubovima su, recimo, već odavno legendarne) ali je računica bila prosta: ako ništa, Harden je tu svake večeri i spreman je raditi ono za šta je papreno plaćen – igrati košarku. Drugo je pitanje koliko je još „goriva“ ostalo u njemu – ovi u Siksersima su ipak bili spremni rizikovati i zanemariti onih par loših meseci na kraju prošle sezone, te posvetiti ih prevashodno uigravanju nove zvezde tima sa Embidom, Maksijem i društvom.
Džoel Embid
Jeste, igrao se plej-of, pobedjeni su Reptorsi u prvom krugu ali se preko uigrane mašine iz Majamija nije moglo dalje. Još jedan prerani završetak takmičenja u Filadelfiji su ovaj put lakše podneli, imajući u vidu da je Embid obe plej-of serije odigrao sa serijom povreda a tek pristigli Harden se navikavao na igranje sa njim. Tako, izgleda, žele da misle u Filadelfiji.
Šta nas, dakle, očekuje od Filadelfije u narednoj sezoni? Na prvom mestu treba istaći da su izvrsno iskoristili letošnju pauzu. Čak četiri kvalitetna pojačanja, uz zadržavanje jezgra tima ih je, po papirnatim projekcijama, izbacilo na sam vrh lige. Nova imena su : P.Dž. Taker, Deantoni Melton, Montrez Harel i Danuel Haus. Svi su prevashodno odlični defanzivci sa solidnim ofanzivnim rolama a to je upravo ono što Siksersima i jeste potrebno: prevashodno što više kvalitetne odbrane a zatim još malo odbrane.
Jer, o Embidu i Hardenu ne treba trošiti previše reči kada se radi o napadu (30 i 22 pts proseka) a kada znamo da su Heris i Maksi na prosečnih 17 poena po meču, onda dolazimo do gotovo 90 postignutih koševa koje isporučuju njih četvorica svake večeri. I više nego dovoljno za vrhunski rezultat pod uslovom da odbrana bar pristojno radi svoj posao.
Kako to nije slučaj godinama unazad (Tajriz Maksi gotovo da je i ne igra, Embid takodje preferira prevashodno napad, Heris tu i tamo, Korkmaz skoro nikada) pa su defanzivni specijalisti Nijang i Tajbol svakako premalo da bi se moglo razmišljati o finalima i prstenovima.
Medjutim, letos odradjeni posao, ima se utisak, rešava taj problem ali i konačno otklanja razloge za opravdanja zašto su se poslednjih nekoliko sezona ipak uvek nalazili daleko od same završnice. Trener Rivers takodje ovaj put neće imati više prostora za grešku: roster je izvrsno popunjen na svim pozicijama pa ako bi neko trebao da bude posebno nervozan je upravo on. Jer, teško je i zamisliti da, tamo negde na pola sezone, nadjemo Sikserse daleko od vrha a da je na klupi još uvek popularni Dok. Ustvari, čak i jedan klasičan pogrešan start sa serijom od desetak poraza mogao bi ga koštati posla. Jednostavno, ima se dojam da Siksersi i Mori ulaze punom snagom u novu sezonu i smatraju da su spremni napasti titulu sa ovim što imaju, pa će teško biti tolerisane jako dugo nekakve prosečne partije. Vrlo brzo znaćemo koliko sve ovo smisla: i snaga Siksersa i Hardenovo uklapanje i Dokova budućnost u Filadelfiji.
(prognoza: 47-35)
BOSTON SELTIKS
Mogu li Seltiksi prevazići neočekivan problem u kome su se našli uoči početka sezone?
U pitanju je, naravno, ostanak bez prvog trenera Ime Udoke nakon što je, bar za sada, suspendovan na godinu dana zbog „nedozvoljenog i neprimerenog“ odnosa sa jednom od radnica Bostona. Vest je poprilično uzdrmala kompletnu ligu, a još više konfuzije je unelo i samo rukovodstvo sa nemuštim saopštenjem od svega nekoliko rečenica pa samim tim i ostavilo mesta za mnogobrojne špekulacije. Još nije poznata suština i sama dubina problema pa se nećemo baviti nagadjanjima ali ono što svakako znamo je da je njegov naslednik bivši pomoćnik Džo Mazula, potpuno nepoznato trenersko ime za vrhunski nivo košarke.
Džejson Tejtum
Šta, dakle, očekivati od Tejtuma i društva u narednoj godini? Sve do Udokine susupenzije važili su za prve favorite Istoka, a dolaskom Majkla Brogdona iz Indijane, te Galinarija, svi su ih videli maltene ponovo u velikom finalu.
Onda je italijanski internacionalac povredio koleno dok je bio sa reprezentacijom i tako verovatno izgubio veći deo naredne sezone, startni centar Robert Vilijams je otišao na novu (treću po redu) operaciju kolena (van terena verovatno do januara) da bi onda stigle vesti o Udoki.
Znajući da je Udokin dolazak na klupu prethodne sezone bukvalno preporodio igru Bostona, dajući joj upečtaljivost u vidu izvrsne odbrane koju su najbolje osetili Netsi i Baksi u plej-ofu, jednostavno su svi očekivali da će tek ove, uz neophodno stečeno iskustvo i pojačanja, imati realnu šansu za prsten.
Sada nam ostaje da vidimo kako će igrači reagovati na novog čoveka na klupi jer je poznato da je Udoka bio veoma cenjen trener (još jedan koji je kod Popa učio zanat) koga su igrači poštovali a igre koje su pružali su pokazale da mu veruju pa je stigao i dobar rezultat.
Poznat je i kao čovek koji voli disciplinu u igri i koji nema problema da zvezde pošalje na klupu ako je to potrebno, pa je čak i svojeglavog Markusa Smarta uspeo primiriti i privoleti da prihvati novi koncept.
Zato je osnovno pitanje šta će moći Džo Mazula ujedno i ključno za Seltikse, možda i bitnije od toga kakve će igre pružati Braun, Tejtum, Horford… Ako stavimo po strani povredu Vilijamsa (i bez njega su igrali izvrsno, a njegov povratak biće samo bonus) i vidimo da su bolji za Brogdona, onda bi ovaj roster po kvalitetu morao i ove godine daleko. Medjutim, ako se ispostavi da je Udoka bio onaj nedostajući i neophodni začin da Seltiksi konačno dobiju prepoznatljivi šampionski ukus, onda vrlo lako možemo svedočiti povratku tradicionalne franšize u osrednjost. Ipak, zbog neupitnog igračkog kvaliteta daćemo im prognozom direktan plasman u plej-of ali ne bi bili iznenadjeni niti potpunim kolapsom, pa čak i samim donjim delovima tabele.
(prognoza: 42-40)
BRUKLIN NETS
Ajmo ovako: da nema Kajrija Ivringa, prosto bi ga trebalo izmisliti. Jer i ako niste navijač tima za koji on nastupa, zabava vam je višetruko zagarantovana. Jednostavno, Kajri će uvek naći načina da nas „zabavi“, bilo na terenu ili van njega.
Dok igra, prosto je čisto uživanje gledati čoveka koji verovatno ima sposobnost kontrolisanja lopte kao niko pre njega. On je ovu veštinu podigao do nivoa da izgleda da jednostavno nema stvari koju nije sposoban uraditi na terenu, sve to radeći sa dozom elegancije nikada pre vidjene. Jednostavno, fascinantno.
Da, ovaj deo, ako ste navijač Irvinovog tima, je sjajan za vas. Problem je samo u tome što se tu završavaju sve prednosti koje možete dobiti od njega. Sve ostalo što nam Kajri nudi su: konfuzija, kontradiktornost i blesava borba sa vetrenjačama koja se granici sa glupošću. Sve je krenulo još iz doba igranja za Klivlend kada je sa nama podelio svoje mišljenje o zemlji kao ravnoj ploči, usput želeći da napusti Klivlend jer je hteo svoj tim, a ne da bude u senci LBJ-a. Otišao je u Boston, posvadjao se svima u gradu (bar je takav dojam), optužio za rasizam navijače, franšizu, celi grad… Nakon ove avanture krenuo je u sledeću sa svojim prijateljem KD-ijem, koja ih je dovela do Bruklina, gde je prava zabava tek počela. Prvo je postao jedna od ikona antivakserskog pokreta (naravno, on to nije želeo biti već se držao samo svojih uverenja, jelte), uzimao po dve nedelje slobodno od košarke zbog pritiska koji je osećao zbog rasnih nemira u SAD, a povremeno je i „isterivao zle duhove“ iz dvorane Netsa u Bruklinu uz šamanske obrede. U medjuvremenu nam je i saopštio da njima (Netsima) trener uopšte nije ni potreban jer je to besmislena funkcija za njega i tako nesrećnog Stiva Neša torpedovao pre nego je i jednu utakmicu proveo na klupi Bruklina….
U medjuvremenu, ligaš iz predgradja Njujorka, prvo mu je zabranio da igra na gostujućim uakmicama (jer, kako nije vaksinisan, to nije mogao u svojoj dvorani) da bi mu krajem sezone ponovo dozvolili da igra (strah da propadne plasman u plej-of), zatim je Njujork ukinuo zabranu za nevakcinisane, Kajri se osetio kao pobednik, usput zaboravljajući da je on prevashodno košarkaš. Od pobeda na parketu nije bilo ništa: Boston ih je počistio sa 4-0 već u prvom krugu plej-ofa, a Kajri maltene nije postojao na terenu. Na kraju, rekao nam je i to da će on sada maltene da organizuje „trust mozgova“ sa vlasnikom, GM-om, KD-ijem… da vide gde je sve krenulo pogrešnim tokom!! Još jedna stvar, da je ne zaboravimo – pred početak sezone nam se požalio kako je zbog odbijanja da se vakciniše izgubio 100 miliona dolara, usput potpisujući novi jednogodišnji ugovor vredan „mizernih“ 36 mil…. Rekosmo već, fascinantna prvoklasna zabava u režiji Kajrija Ivringa.
A. kada bi se zaustavili ovde i zaključili da je to sasvim dovoljno cirkusa za jedan tim, možda bi bili u pravu da se ne radi o posebnoj situaciji u kojoj se Bruklin Netsi nalaze.
Naime, njihov najveći problem, što je prosto neverovatno, nisu svi ovi komični vanterenski egzibicionizmi Irvinga. Svima je jasno, ko je u poslednjih desetak godina bar površno pratio košarku, da je Durent jedan od dva-tri najbolja igrača lige dok će oni stariji ustvrditi da je u pitanju verovatno najbolji ofanzivni igrač svih vremena.
Ujedno, on jeste i najveći problem sadašnjih Netsa. Kako se to desilo, ko je glavni krivac i kakva je budućnost ovog vanserijskog košarkaškog talenta? O svemu ovome su već napisane stotine stranica, od ozbljnih analiza do podsmešljivih opservacija, a kako ovo nije tekst o ličnostima Durenta i Irvinga već najava sezone NBA lige, mi ćemo samo ipak neizbežnih par reči. Glavni krivac je sam Durent, njegova budućnost u Brukllinu zavisiće od naredne sezone a sve što se dešavalo je posledica partnerstva sa Irvingom i odlaskom iz Voriorsa. Ispostavilo se da Durent jednostavno nema u sebi onu lidersku „žicu“ potrebnu da povede saradnike (u ovom slučaju saigrače) ka uspehu, pa titule Karija u Voriorsima i ipak i LBJ-a svih ovih godina tako još više dobijaju na značaju.
Od tri godine otkada je u Bruklinu, na terenu je proveo svega 90+ utakmica (prvu sezonu je kompletnu presedeo zbog povrede Ahilove tetive) i za svo to vreme od postizanja hemije u ekipi nije bilo ništa. Roster je više puta maltene potpuno promenjen (naravno, uz puno aminovanje Kajrija i Durenta) ali opet nekog napretka nije bilo na vidiku. Potpuni negativni klimaks se desio letos kada su ih Seltiksi prosto oduvali sa terena pa smo čak svedočili, prvi put u njegovoj karijeri, potpunoj nemoći u napadu. Da li je to znak da ga godine sustižu (34) ili je možda više u pitanju frustracija da jednostavno čak ni on ne može sam? Možda i jedno i drugo, a odgovor ćemo dobiti već tokom naredne sezone.
Ima li još prostora za neki problem Netsa? Naravno. Ben Simons. Prošlogodišnja sapunica oko njega završena je u februaru kada je umesto Hardena stigao kod KD-a. Ukratko, još nije odigrao nijednu utakmicu sa njima (18 meseci već van terena), tokom leta operisao je ledja, obavestio nas je da su ga loše tretirali u Filadelfiji, da nije bio psihički spreman ali da je sada tu i jedva čeka da krene sezona. O njemu sasvim dovoljno sve do povratka na parket (nekoliko predsezonskih utakmica ćemo sasvim svesno ignorisati)
Gde sve ovo ostavlja Bruklin za narednu sezonu? Najludje od svega, papir nam kaže da su u stvari oni jedan od kandidata za sam vrh! Pored potencijalne „velike trojke“, tu su još i Set Kari i Džo Heris, izvrsni šuteri, letos je iz Jute doveden pristojan defanzivac Rojs O`Nil a posebno je intrigantan potpis T.Dž. Vorena, sjajnog strelca koji je godinu dana presedeo zbog nezgodne povrede mišića. Ako se setimo njegovih sjajnih izdanja iz „Orlando mehura“, dok je bio sa Pejsersima, i tokom sezone vodio pravi mali rat sa Batlerom, kocka u koju su ušli potpisujući ga Netsi za minimalni ugovor mogla bi možda biti i „kradja sezone“ ako bude sasvim zdrav. Uz mladog centra Nika Klakstona i veterana Petija Milsa zatvara se krug igrača koji, ako nekim čudom Neš uspe naći formulu koja će iz svih njih izvući maksimum, svakako jesu sposobni možda čak i počistiti konkurenciju cele lige. Eto koliko su dobri Netsi. Samo na papiru, Za sada.
(prognoza: 42-40)
KLIVLEND KEVELIRS
Apsolutni pobednici letošnje razmene igrača. Možda je Goberov trejd onaj koji je napravio pometnju, ali je dolazak Donovana Mičela u Klivlend (u zamenu za Kolina Sekstona, Lorija Markanena i rukija Agbadžija) učinio da ova franšiza, po papirnatim prognozama naravno, bude katapultirana medju favorite cele lige. Previše optimistično? Možda.
U stvari, ovaj pregled će ih staviti tek na peto mesto Istoka ali samo iz razloga što će biti potrebna jedna sezona da vidimo kako će sve to funkcionisati. Npr: saradnja na relaciji Garland/Mičel, napredak Evana Moblija, oporavak Rikija Rubija ili može li Džeret Alen sebe etablirati medju top tri-četiri centra lige. Sve ove nedoumice trebale bi tokom naredne sezone biti rešene, a uspeju li zaista stići do direktnog plasmana u plej-of značiće samo jedno – Klivlend je već sada spreman napasti minimum finale Istoka.
Opet previše optimizma? Moguće. Ali, ne bude li povreda, prosto se čini da je gotovo nemoguće da ekipa koja ima startnu petorku: Garland, Mičel, Alen, Okoro i Mobli, a zatim podršku sa klupe u vidu Rubija, Lova, Leverta, Raula Neta i Čedija Osmana, propusti doigravanje.
Ok. Šta su onda mogući problemi? Šta ako dolazak Mičela bude predstavljao problem na liderskoj poziciji? Garland je, igrajući gotovu celu prošlu sezonu bez povredjenih Sekstona i Rubija, pokazao da se izvrsno snalazi u toj ulozi, pa je stigao i do svog prvog ol-star meča. S druge strane, Mičel svakako nije doveden da bude druga ili treća ofanzivna opcija, pa će trener Bikerstaf na prvom mestu morati rešiti, naravno na obostrano zadovoljstvo, poziciju lidera. Verovatno će to biti i ključni problem: uspešno rešen značiće da će hemija biti tu, inače može vrlo brzo doći do situacije gde previše vodja urušavaju hijerarhiju na terenu.
Donovan Mičel
Upravo iz tog razloga je brz povratak Rubija vrlo važan. Iskusni organizator igre sjajno orkestrira dešavanjima na terenu i nikada nije predstavljao problem za ekipe zbog svog ega. Tim je uvek bio na prvom mestu pa je upravo takav jedan igrač ono što Bikerstafu treba da bi uspešno uklopio novi eksplozivni bekovski duo.
Na kraju, Mobli. Dvadesetjednogodišnje sjajno krilo je prošlu godinu završio na drugom mestu u glasanju za rukija godine mada ni titula ne bi bila nezaslužena. Završio je godinu sa prosecima 15/8/2 ali ono sa čime je posebno oduševio je zrelost u igri i izvrsna odbrana. Naravno, neumitno je da već imamo poredjenja njega sa bivšim velikim igračima. Često se može čuti da u sebi ima dosta Kevina Garneta zbog odbrane, a lično u njemu najviše vidim Krisa Boša. To je svakako i više nego respektabilno društvo, a nastavak njegovog razvoja je jedna od stvari u kojoj će ljubitelji košarke imati priliku uživati u godinama koje dolaze.
Šta bi, pak, mogao biti problem? Previše očekivanja je eventualno jedini koji bi ga mogao usporiti, i to i od kluba i od njega samog, pa će trener ponovo imati komplikovan zadatak izbalansirati trenutne realne mogućnosti Moblija. Rekosmo već, potencijal je neograničen. I njega i Kevelirsa.
(prognoza: 42-40)
MAJAMI HIT
Hit su letnju pauzu proveli u „zmiskom snu“. Iako su ih glasine spajale sa mogućim dolascima Donovana Mičela, pa čak i Durenta, stari lisac Pet Rajli procenio da bi cena za tako nešto bila previsoka, odustalo se od svega pa će nam bar start sezone doneti ista lica u dresu Majamija. Uglavnom, nikakvih posebnih pomeranja igrača nije bilo na rosteru mada bi se možda odlazak Takera u Sikserse mogao okarakterisati kao izvestan gubitak. Taker ima 37 godina i mada je još uvek jedan od najzahvalnijih igrača lige (vrhunski je profesionalac, pristojnog šuta za tri poena i vrlo solidne odbrane), činjenica je da se nalazi na zalasku karijere i da više nije sposoban za produktivnu košarku više od 15-20 minuta. Izgleda da je to za ambicije Hita bilo premalo, a da li su bili u pravu pokazaće nam naredna sezona i njegove role u Siksersima.
Takodje, letos su draftovali Nikolu Jovića sa 27. pozicije. Biće interesantno videti hoće li biti dovoljno minuta za njega i da li će se uklopiti u sistem koji gaji trener Spolstra već više od decenije. Nakon drafta, obećanja i vera u njega su došla sa samog vrha: Rajli je, u svom poznatom šmekerskom stilu, nahvalio njegov talenat te da je ubedjen da će Nikola vrlo brzo pronaći svoje mesto u timu.
dd
Realno, ne bi trebalo očekivati previše od njegove ruki sezone: Kejleb Martin će verovatno preuzeti startrnu poziciju Takera na krilu, tu je još i Dankan Robinson, a očekivati od 19-godišnjeg Nikole da, zbog svoje visine i nedostatka snage, ali i stila igre, možda provede neko vreme i na poziciji centra je za sada nezamislivo (Adebajo, Dedmon i Jurtseven su centri Hita pa će konkurencija biti žestoka). S druge strane ono sto bi želeli da vidimo je da Jović pokuša maksimalno iskoristiti svaku minutu provedenu na terenu jer, ne zaboravimo, igraće i učiće kod jednog od najboljih trenera lige, Erika Sposltre. Sa pravim pristupom i profesionalnim odnosom prema obavezama, u najmanju ruku će napredovati kao igrač i možda otvoriti sebi priliku da, ako i ne bude prostora u Hitu, ukaže se prilika na nekom drugom mestu. Nadajmo se da će ga povrede zaobići, jer je pred sam početak sezone ustanovljen problem sa Ahilovom tetivom, što za mladog igrača na početku karijere može predstavljati veliki udarac za njegov dalji razvoj.
Na kraju, šta može Hit naredne sezone? Prošlogodišnja prva pozicija na Istoku teško da je ponovo ostvariva, prevashodno zbog evidentno jače konkurencije ali sam plej-of plasman ne bi trebao dolaziti u pitanje. Džimi Batler je naravno prvo ime tima: dok on igra na vrhunskom nivou sve izgleda odlično u igri Hita a prošle godine problemi su se javljali kada njega nije bilo na parketu. Kako je imao problema sa povredama, odigrao je svega 57 utakmica regularnog dela sezone i mada je u plej-ofu igrao (17 od 18 mečeva) i bio svakako najbolji pojedinac tima, jednostavno se videlo da ne može sam.
Prosečne partije su pružali Adebajo i Hiro, dok su potpuno podbacili Dankan Robinson i Kajl Lauri. Posebno je razočarao Lauri, koji je nakon sezone izjavio da se sve vreme borio sa povredom mišića kao i da je imao privatnih problema, vidljivo je bilo da je daleko od svog maksimuma. Bez obzira na sve, čak je i to bilo dovoljno da se stigne do finala konferencije, sedmog meča sa Bostonom, a povratak u veliko finale sveo se na promašenu trojku Batlera za pobedu u poslednjim sekundama završnog meča.
Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je zašto su u Majamiju ostali verni igračima koje imaju jer računica je prosta: Lauri je zdrav (tako bar kaže), Adebajo i Tajler Hiro (bogatiji za 130 miliona novog četvorogodišnjeg ugovora) će sigurno biti bolji, a i šut Robinsona mora ponovo proraditi. Uz napredak Jurtsevena (izvrsnog mladog turskog centra) i možda poneku dobru partiju Jovića (iskreno se nadamo) eto razloga za optimizam.
S druge strane, Pet Rajli se nikada nije libio povući riskantne poteze pa, ako sve ovo padne u vodu, eto nama zabave sa velikim trejdovima negde oko ol-star vikenda.
(prognoza: 42-40)
TORONTO REPTORS
Jedina kanadska NBA franšiza će, ako ne bude serije povreda ključnih igrača, i naredne godine voditi borbu za gornje delove tabele. Razlozi leže u sjajnom treneru (Nik Nurs), kvalitetnom jezgru igrača koji igraju već nekoliko godina zajedno, i prošlogodišnjem rukiju godine, Skotu Barnsu. Trener Nurs se već nekoliko godina bavi pomalo „košarkaškom alhemijom“ i jedan je od prvih koji je na vrhunskom nivou ukinuo „pozicionu“ košarku: većina igrača su visine 200-208 cm, gotovo da nema klasičnog centra u celokupnom rosteru, “preživeli“ bek Fred Vanflit jedini je „normalne“ visine za svoju poziciju (185 cm) dok je njegov partner Geri Trent vec sa 195 cm bliže niskom krilu.
Ostatak rostera čine krila u raznim ulogama: Sijakam, Buser, Prešeš Ačjuva, Anunobi, Barns, novopridošli Oto Porter, Benton, Tadeuš Jang, Huančo Ernangomez…. Zaista neobičan skup igrača i koncept koji još uvek nije doneo rezultat, ali se sama ideja čini vrlo ineteresantnom dok su utakmice Reptorsa izuzetno zanimljive za gledanje.
Prošle godine su tako favorizovane Sikserse i Embida poprilično namučili u prvom krugu postsezone te bili poraženi nakon 6 vrlo intezivnih mečeva. Jeste, videlo se da su „tanki“ na poziciji centra ali se ovde ipak radilo o jednom od dvojice najboljih centara lige (Nikola je naravno onaj drugi), sa kojima i legitimni centri ne znaju kako da odrade odbranu.
Iz tog razloga bi bilo prerano zaključiti da je eksperiment mrtav. Dapače. Plasman u doigravanje bi trebao biti sasvim dovoljan za početak, a da li je Nurs otkrio nešto čemu će se u budućnosti okretati sve više trenera pokazaće prevashodno naredna sezona. Reptorsi, naime, očigledno nemaju nameru još uvek odustati od ove ideje, specijalno otkako su „kupovinom“ sa drafta doveli još jednog sjajnog mladog igrača, Skotija Barnsa, naravno „odredjene“ visine. Barns (21 godina) je oduševio sve zrelom igrom (16/7/3) u oba pravca i jedva čekamo da vidimo ko će (on ili Evan Mobli) više i brže da napreduje. A, kada njega dodamo sada već iskusnim Sijakamu i Vanflitu (šampionima sa Reptorisma, takodje), Anunobiju ili Bušeru… eto zašto Reptorsi sasvim legitimno imaju pravo čekati novu sezonu sa puno optimizma.
Bude li im zdravstveni karton povoljan, ne bi nas iznenadile niti postsezonske utakmice koje bi se igrale u Torontu čak tamo do juna…
(prognoza: 41-41)
ATLANTA HOKS
Hoksi su ostavili iza sebe razočaravajuću sezonu. Osmo mesto i poraz u prvom krugu od Majami Hita ih je, može se slobodno reći, vratio u realnost i ujedno pokazao da je finale konferencije od pre dve godine bio samo srećan i spretan splet okolonosti.
Pobeda nad Niksima onomad i nije bilo neko iznenadjenje, da bi zatim iskoristili „samouništenje“ Siksersa pa su pravo niotkuda sitgli do finala Istoka. Što je najzanimljivije, budućim šampionima Milvoki Baksima su pružili pristojan otpor, „otkinuli“ i dve pobede pa je cela plej-of kampanja izbacila Hokse kao potencijalne favorite iz senke za prošlu sezonu. I, šta se desilo? Nerealna očekivanja, povrede i gubitak statusa autsajdera su kumovali vraćanju nekoliko koraka unazad. Prva zvezda tima, Tre Jang, svojim preterano samouverenim izjavama na početku sezone, pokazao je da je još uvek nezreo za pravu lidersku poziciju a to se kasnije odrazilo i na hemiju u timu.
Previše individualnih rešenja, premalo „pametne“ košarke pa je trener Mekmilan celu sezonu imao problem naći bilo kakvu konstrukciju igre koja će potrajati više od nekoliko vezanih utakmica, a samo bljeskovi kvalitetnih izdanja i nisu mogli doneti više od osmog mesta i plej-in turnira. Na sve ovo, nadovezala se serija povreda: Bogdanović, Jang, Kapela, Okongvu, Kolins… svi su prošli kroz serije neodigranih utakmica pa je i to komplikovalo stvari. Na kraju, treba napomenuti da više nisu tretirani kao autsajderi pa su sve ekipe protiv Hoksa igrale u jačem ritmu a to je opet prouzrokovalo da više nije bilo iznenadjujucih pobeda već suprotno – redjali su se nenadani porazi. Na kraju, sezona je završena doigravanjem ali je serija protiv Majamija pokazala da su još uvek vrlo daleko od same elite.
Šta su nam pripremili u Atlanti za sledeću sezonu?
Na prvom mestu, letos je ostvaren jedan od najvećih trejdova u celoj ligi: Danilo Galinari (završio u Bostonu) i buduća tri pika prve runde prosledjena su Sparsima u zamenu za Dežonte Mareja i Džoka Lendejla (prosledjen kasnije Finiksu).
Takodje, Kevin Hurter je poslat u Kingse u zamenu za budućeg pika prve runde, Džastina Holideja i Moa Harklsa (od kraja septembra je u Oklahomi).
Na papiru, Hoksi su dolaskom Mareja dobili ono što im je trebalo: nekoga ko je sposoban odmeniti Janga pri organizaciji igre, preuzeti odgovornost i „deliti“ loptu sa ostatkom tima. Kombo Jang/Marej (još jednom, za sada samo na papiru) obećava Atlanti više ofanzivnih opcija ali i više nego pristojnu odbranu, što je ovom timu preko potrebno. Posebno na bekovskim pozicijama: Jang je gotovo i ne igra, trejdovani Herter je to radio svaki deseti napad, dok je Bogi bio rastrzan ulogama koje mu je davao Mekmilan i tako bio relativno nedorečen kada je na parketu.
Dvadesetšestogodišnji Marej je iza sebe ostavio sezonu karijere (21 pts., 8 sk. i 9 asist. proseka) i stigao do svog prvog ol-star nastupa. Klasični je univerzalac, sposoban raditi od svega pomalo, a bitno je i da tek ulazi u svoje najbolje košarkaške godine te da je NBA karijeru započeo kod Grega Popovića, čoveka koji je „iškolovao“ desetine igrača. Ako trener Mekmilan uspe pronaći balans izmedju njega i Janga, Hoksi bi mogli vrlo lako ponovo uzdrmati NBA poredak i umešati se u borbu za vrh.
Jer, uz Kolinsa, Kapelu i Hantera, projektovana startna petorka izgleda i više nego dobro. Takodje, priča se ne završava tu. Klupa : Bogdanović, Okongvu, braća Holidej, Džeret Kalver pa i Vik Krejči, zatvaraju krug od desetak igrača sposobnih igrati i više nego ozbiljnu košarku.
Na kraju, šta da očekujemo od Bogija? Letošnja operacija kolena trebala bi konačno rešiti problem sa kojim se muči već dve godine. Verovatno će ući u sezonu nešto sporije i sa smanjenom minutažom pa bi, ako bude sve u redu, tek tamo od februara trebalo očekivati od njega puni povratak na parket. Sigurno se neće ni žuriti sa njegovim povratkom te će ga ciljano pokušati sačuvati za eventualnu postsezonu.
Realno, Istok je mnogo jači nego prošle godine i sigurno će sitnice odlučivati ko će uspeti da se dokopa direktnog plasmana. Hoksi, ovako posloženi, imaju realnu šansu biti tamo a to će, ipak, biti moguće samo ako „papirnata“ projekcija dua Jang/Marej bude realizovana i na parketu.
(prognoza: 41-41)
NJUJORK NIKS
Ako bismo zaključili da su Niksi ponovo razočarali svoje navijače potezima tokom letnje pauze ne bi previše pogrešili. Ako bi, pak, utvrdili da i nije sve tako loše, te da su ovaj put uradili barem pristojan posao, opet bi bili u pravu. Prosto, stvar je ukusa i procene a vreme će pokazati ko je bio u pravu. Oni nezadovoljni upiru prstom u propali dolazak Donovana Mičela, tvrdeći da je sadašnja uprava isto tako nesposobna kao i one pre nje u proteklih dve decenije. Polagane su velike nade da bi sa njegovim dolaskom Niksi konačno dobili pravog superstara i igrača koji je sposoban povesti vrlo pristojan tim Niksa ka samoj završnici doigravanja. Od trejda na kraju nije bilo ništa: R.Dž. Bereta je tražila Juta, Niksi nisu pristali uključiti ga u ponudjeni paket pa je Mičel završio u Klivlendu.
Razumljivo je razočaranje u Njujorku. Već dugi niz godina (jos od 2011, kada je stigao Karmelo u Medison Skver Garden), ne uspevaju dovesti igrača koji pripada samom NBA vrhu, pa je već gotovo tradicija da jednu od najbogatijih franšiza, kao i jedno od najvećih tržišta NBA, predvode igrači koji su daleko od statusa zvezde. Tako je bilo i letos.
Nova akvizicija je Džejlen Branson, dojučerašnji Lukin saigrač. Jeste, ostavio je iza sebe vrlo solidnu sezonu i podigao svoj učinak na prosečnih 16/4/4 . Takodje, nikako se ne sme potceniti da su ove brojke dostignute deleći parket sa Lukom, trenutno apsolutno najdominatnijim igračem u ligi kada je u pitanju kontrola protoka lopte, pa je to još jedan od podataka koji ide njemu u prilog.
Naime, šta će se desiti kada on preuzme punu kontrolu na terenu? Hoćemo li prisustvovati pravoj eksploziji i prilici da vidimo kako Branson izrasta u novu NBA zvezdu? Zvuči, u najmanju ruku, da se u Njujorku nadaju upravo takvom scenariju. Kako je nemoguće ustvrditi da se to nikako neće desiti, ostaje nam jedino da sačekamo a ono što znamo do sada je to da Branson svakako poseduje kvalitet biti prvi organizator tima, im brzinu i siguran šut a dokazao je i tokom plej-ofa da se ne plaši velike scene te da je spreman preuzeti odgovornost u odlučujućim trenucima meča.
Da li je to ono što nedostaje Niksima već dugo vremena? Jeste. Da li može sam odvesti ekipu ka vrhu? Ne može, naravno. Nije mogao ni Najveći, pa neće moći niti još uvek samo prosečno dobri Branson.
Pomoć se očekuje prevashodno od već pomenutog Bereta, pomalo prošle sezone zaboravljenog Džulijusa Rendla, veterana Džejlena Rouza i Evana Furnijea, kao i mladih nada Imanuela Kviklija i Obija Topina. Da li možemo utvrditi da je ovakav roster spreman napasti sam vrh? Jako teško. Ekipi je evidentno potrebno još ponešto da bi se stiglo tamo, a prevashodno je vidljiv nedostatak kvaliteta na centarskim pozicijima (Robinson i Hartenštajn su daleko od prve centarske lige).
Niksi bi svakako trebali i naredne godine većinu vremena provoditi negde na granici plasmana na plej-in turnir mada, uz malo sreće, i sam plasman u doigravanje ne bi bio neko veliko iznenadjenje. Njujork ima igrački potencijal za takav plasman ali za nešto više svakako ne.
(prognoza: 39-43)
ČIKAGO BULS
Prva tri meseca prošlogodišnje sezone Bulsi i njihovi fanovi su živeli jednu pravu malu košarkašku bajku. Prvo mesto konferencije, neko bi rekao i uz evidentnu dominaciju širom lige, Derozan je igrao kao budući MVP, Lonzo Bol i Aleks Karuzo su igrali vrhunsku odbranu, Zak Levin je ol-star nivo partija podigao na gotovo svakodnevni dogadjaj… prosto, sve je funkcionisalo savršeno i svi su se pitali šta su limiti novih Bulsa. Nije bilo malo onih koji su ih videli u samoj završnici, pominjalo se ozbiljno veliko finale a onda je u roku od par nedelja sve palo u vodu. Povrede Bola i Karuza su potpuno poremetile igru Bulsa, Levin je zbog kovida propustio seriju utakmica, pa je bilo nemoguće očekivati da Derozan i Vučević sami iznesu dobru sezonu do kraja. Konačni skor od 46-36 je, baš zbog ovih razloga, i više nego dobar: igrali su i plej-of, ali protiv Baksa nisu imali nikakvu šansu, te učešće završavaju u prvoj rundi.
Šta da očekujemo od Bulsa u narednoj sezoni? Na prvom mestu treba istaći da se Lonzo Bol još nije oporavio. Na početku je izgledalo da će van terena biti svega nekoliko nedelja, a onda se ipak pristupilo operaciji kolena i svi su očekivali da će biti sasvim spreman za novu sezonu. Medjutim, najnovije informacije govore da još uvek nije sposoban čak ni normalno hodati, ponovo se pristupilo operaciji i to je veliki udarac za ekipu koja je sa bekovskim kombom Bol/Karuzo pokazala da jeste sposobna uključiti se u borbu za sam vrh. U medjuvremenu, potpisali su Gorana Dragića, sa namerom da bude podrška sa klupe uz nekih 10-15 minuta na tarenu, ali sada bi mogao i (morao) preuzeti veću ulogu. Može li slovenački veteran sa svojih 35 godina tako nešto? Po njegovim rečima, još uvek je spreman za ozbiljnu košarku a nastup na letošnjem EP-u pokazao je da u njemu ima još „vatre“.
Da li će Bulsi ostati na dosadašnjem rosteru videćemo vrlo brzo a mirno leto bez nekog posebnog miksanja igrača (uz Dragića stigao je još i centar Andre Dramond) ukazuje da su u Čikagu zadovoljni sa onim što imaju. Medjutim, kombinacija povrede Bola i lošeg starta sezone, vrlo brzo bi mogla dovesti do nekog većeg transfera. Jer, ne treba zaboraviti da su Bulsi pre svega dve godine, dovodjenjem Vučevića i Derozana a zatim i Bola i Karuza, odlučilli napasti sam vrh i teško je zamisliti da će od toga odustati bar još godinu-dve. Ujedno, to je i signal za Vučevića da ima sve manje vremena (u završnoj je godini ugovora) te da bi ova naredna sezona mogla biti i za njega odlučujuća što se tiče ostanka u Bulsima. U najboljem slučaju je pružao prosečne partije otkako je u Čikagu, pa bi loš start možda upravo otvorio vrata njegovog trejda. Bilo kako bilo, Bulsi zbog svega ovoga teško da mogu ponoviti prošlogodišnji skor a naša projekcija od blizu 40 pobeda može da bude i previše optimistična.
(prognoza: 37-45)
DITROIT PISTONS
23-59 je prošlogodišnji skor Pistonsa. Bez obzira na činjenicu da je svaka prognoza ipak samo prognoza i većinom ne donosi gotovo nikakvu garanciju o njenoj tačnosti, potpisnik ovih redova gotovo da je siguran da će ovaj put Ditroit, ako ne bude nekih većih povreda igrača, dobrano premašiti taj skor.
Razlog prevashodno leži u činjenici da je nekolicina mladih igrača prethodne sezone najavila posedovanje velikog potencijala i očekuje se da ove godine nastave sa razvojem. Na prvom mestu je 5. pik drafta 2021, Kejd Kaningem, već sada jedan od najboljih bekova-organizatora igre cele lige. Ruki sezonu je završio sa prosečnih 17 poena, 5 sk. i 5 asist. i bio je u najužem izboru za rukija godine (treći iza Barnsa i Moblija). Takodje, u drugom delu sezone je svoj učinak popravio na 21 pts. i 6 asist. pa je vidljivo da brzim koracima napreduje ka samoj NBA eliti.
Isto tako, korake napred su ostvarili i Sadik Bej (16+5) i već pomalo zaboravljeni Marvin Begli III (11+7), koji je za sada ostao jedino upamćen kao igrač koga su Kingsi draftovali umesto Luke. Iskoristili su i priliku, koja se nenadano ukazala, i doveli iz Jute Bojana Bogdanovića, još uvek jednog od najboljih šutera lige. Tu je još i mladi centar Ajzeja Stjuart (8+8) a još uvek nisu odustali od Kilijana Hejza, koji ulazi u svoju treću i po mnogima odlučujuću sezonu.
Dalje ove godine su na draftu „pokupili“ kao petog pika Džejdena Ajvija i Džejlena Durena sa 13. pozicije. Od obojice se očekuje da gotovo odmah imaju značajan učinak, a kako se radi, barem u najavi, o vrhunskim mladim igračima, iskusni trener Dvejn Kejsi će ove godine imati konačno kvalitetan roster sa kojim će imati priliku pomeriti se iz donjih delova tabele.
Na kraju, ovo će biti ipak prelazna godina za Pistonse ali svakako očekujemo značajan napredak sa serijama pobeda, poneki skalp boljih timova te konačan plasman u srednjim delovima tabele.
(prognoza: 36-46)
VAŠINGTON VIZARDS
Jedina vest vredna pomena vezana za Vizardse je novi ugovor Bredlija Bila: 5 godina i 251 mil. $.
Nakon 10 godina u Vizardsima, Bil je potpisivanjem novog ugovora okončao višegodišnje medijske špekulacije koje su mu pronalazile novi klub i „sredinu vrednu njegovog talenta koja će mu svakako doneti šansu da se bori za prsten“. Ništa od toga. Bredli Bil će izgleda i okončati svoju karijeru u Vizardsima i to je svakako u redu za svakog neutralnog ljubitelja košarke. Na kraju krajeva, ako njemu odgovara nastavak obitavanja u sredini tabele sa povremeneim neuspešnim „posetama“ u plej-of, onda je besmisleno baviti se konstatacijama kako će karijeru završiti kao jedan od vrhunskih igrača iz svoje generacije koji je mogao i morao mnogo više. Naravno, što se tiče sportskih uspeha. Finansijski, verovatno nema za čime žaliti. Dapače.
Upravo potpisani maksimalni ugovor mogao je dobiti samo od Vizardsa, iskoristio je tu mogućnost i to bi bilo to što se tiče Bilove budućnosti. Trenutno se opravlja od operacije zgloba leve ruke (obavljene još u februaru) a u medjuvremenu je najavio da Vizardsi, nakon što je potpisao novi ugovor, itekako mogu do šampionskog prstena.
Imamo li u vidu izgled trenutnog rostera, tako nešto sledeće sezone graniči se sa naučnom fantastikom. Još uvek su u timu Porzingis, Deni Avdija, Kajl Kuzma, tu su i Rui Hačimura i Danijel Gaford, kao i novopridošli iz Denvera Vil Barton i Monte Moris … Verovatno i najzagriženiji navijači Vizardsa ne vide ovako složen tim potencijalnim kandidatom za titulu, čak štaviše, za ovaj tim će biti izuzetan uspeh plasman u plej-of, a sezona bi se mogla proglasiti pozitivnom ako „dohvate“ i plej-in turnir.
S druge strane, serija poraza bi ih mogla gurniti na samo dno i prouzrokovati rekonstrukciju gde bi na kraju svega ostao Bredli Bil „sam kod kuće“. Ponovo.
Realna perspektiva nam govori ipak da ima dovoljno kvaliteta za još jednu sezonu u srednjim delovima tabele a, opet, ako se to poklapa sa ambicijama samog kluba i prve zvezde tima, to je sasvim u redu i za nas.
(prognoza: 34-48)
ŠARLOT HORNETS
Ogromna većina ljubitelja košarke se još uvek slaže u jednom: Majkl Džordan je najbolji igrač u istoriji ove igre. Takodje, da postoji glasanje o najgorim menadžerima/vlasnicima u istoriji, Majkl bi pobedio i u toj kategoriji.
Jednostavno, Hornetsi nikako ne uspevaju pronaći pravu kombinaciju koja bi ih bar podsetila na vremena iz 90-ih godina kada su bili stalni učesnici plej-ofa i jedna od najuspešnijih franšiza sa malog tržišta. Bila je to era Alonza Morninga, Glena Rajsa, Entonija Mejsona, Vlade Divca… i vreme kada su Hornetsi ostvarili 7 postsezona, uspevši dva puta stići i do drugog kruga doigravanja.
Svega tri kratka (svaki put poraženi već u prvom krugu) učešća u plej-ofu u poslednjih 20 godina su sada već postali standard ovog tima, a kraj loših rezultata nije ni na vidiku. Tako su, otkada je Majkl Džordan većinski vlasnik tima, ima tome već 12 godina, ostvarili svega dva plasmana u plej-of (´13-´14 i ´15-´16) i oba puta bili poraženi od Majamija u prvom krugu.
Višegodišnja serija loših draft izbora pokazala je da Majkl jednostavno nikako ne uspeva prepoznati budući vrhunski talenat. Tako su 2012. godine sa drugog mesta uzeli Majkla Kid-Gilhrista (propustivši Bredlija Bila, Demijana Lilarda ili Harisona Barnsa), da bi onda 2013. sa četvrte pozicije uzeli Kodija Zelera (Makalum ili Janis su još bili tu, Rudi Gober, Tim Hardavej Dž. takodje), itd… Jednostavno, draft katastrofe su već postale standard za Hornetse i mogu se jedino meriti sa draft „žutim minutama“ Sakramento Kingsa.
Ok, možda će neko primetiti da je 2011 draftovan Kemba Voker, koji će postati i zaštitno lice franšize narednih desetak godina ali je činjenica da se njegova era ipak svela na svega jedno postsezonsko igranje košarke. S druge strane, ako bi želeli biti maliciozni, mogli bi takodje primetiti da se, posle Kembe na devetom mestu, ostali i Klej Tomson i Kavaj Lenard…
U svakom slučaju, pre dve sezone se ipak učinilo da su Majkl i društvo konačno „pogodili“ pravi izbor: sa treće pozicije uzeli su Lamela Bola, koji je, sasvim zasluženo i bez obzira na njegovog oca, vrlo brzo izrastao u zvezdu lige. Uz P. Dž. Vošingtona, Majlsa Bridžisa te Terija Rozira i Gordona Hejvorda (obijica stigli iz Bostona za već pomenutog Kembu), izgledalo je da se polako formira ekipa spremna za povratak u gornje delove tabele.
Prošlu sezonu su većinom proveli na nekoj od plej-of pozicija ali su onda stigle povrede Hejvorda, Vošingtona, Bola… pa su se na kraju morali zadovoljiti tek plej-in turnirom gde su poraženi od Klivlenda. Napredak, bar neki, jeste ostvaren ali tako nisu mislili u vrhu Hornetsa pa je u aprilu otpušten mladi trener Džejms Borego, a na njegovo mesto je stigao Stiv Kliford, iskusni stručnjak koji je već vodio Šarlot Bobketse/Hornetse u periodu od 2013-17.
Izgleda da je procena bila da mladom jezgru tima treba neko sa više iskustva, i možda ima i istine u tome. Medjutim, pravi udarac za ovaj tim je stigao u vidu letošnje vesti da je Majls Bridžis uhapšen zbog porodičnog nasilja, sa teškim optužbama da je pretukao suprugu u prisustvu dece i naneo joj teške telesne povrede.
To je veliki korak unazad za ovaj tim koji se tek nalazi u svom formiranju, i onda izgubi jednog od ključnih igrača za budućnost. Što se njega lično tiče, već je sklonjen sa rostera Hornetsa i očekuje ga sudjenje nakon koga će, pošto je on negirao sve optužbe a ako se dokaže krivica, verovatno završiti u zatvoru, a ujedno i svoju NBA karijeru.
Kako će se sve to odraziti na predstojeću sezonu Hornetsa? Novi trener i gubitak jednog od najboljih igrača, uz povratak iz povrede Lonza Bola te gotovo redovno rovitog Hejvorda, ne obećava ništa posebno Hornetsima. Naša procena je da će uslediti evidentan pad, te da su 43 pobede od prošle godine gotovo sigurno nedostižne ovaj put.
(prognoza: 29-53)
ORLANDO MEDŽIK
Šta možemo očekivati od Orlanda naredne sezone? Imajući u vidu snagu ostalih ekipa Istoka, svaka pobeda više od prošlogodišnjih 22 može se smatrati uspehom, korakom u pravom smeru i izlasku iz višegodišnjeg tavorenja na začelju lige. Ima li Medžik dovoljno kvaliteta za takav korak napred?
Ono što se pred početak sezone može utvrditi, sa priličnom dozom sigurnosti, jeste sledeće: Orlando Medžik konačno poprima obrise ozbiljnog tima pa bi, za dve-tri godine, trebali biti i redovni učesnici doigravanja. Džejlen Sags (11 pts, 3 sk., 4 asist.- povredio se pred početak sezone pa će propustiti njen start) i Franc Vagner (15,4,2) , 5. i 8. pik sa prošlogodišnjeg drafta, su ostavili iza sebe izvrsne ruki sezone i već sada su promovisani u lidere tima.
Svakako prerano ali kada imamo u vidu da je Orlando u ozbiljnoj rekonstrukciji tima, te da se maltene krenulo od početka pre tri sezone, razumljivo je da se od mladih igrača očekuje da odmah preuzmu ulogu lidera.
Još zanimljivije, od ovogodišnjeg prvog pika na draftu, 19-godišnjeg Paola Bankera, ne samo da se očekuje već se i podazumeva da će odmah biti jedan od ključnih igrača. Ono što smo mogli videti od njega u letnjoj ligi i predsezonskim utakmicama je neverovatna zrelost u igri i telo koje je spremno odgovoriti naporima dugačke NBA sezone. Dodamo li njima još i projektovane startere, Markela Fulca (24 god.- trenutno povredjen i verovatno propušta start sezone) i Vendela Kartera Džuniora (23), zatim da su tokom leta ostali verni rosteru iz prošle sezone (Bamba, Ajzak, Moric Vagner, Kol, Heris, Ros…), jasno je da se u Orlandu nadaju da će sa Bankerom učiniti bar minimalan korak napred. Toliko ćemo im dati i mi – nekoliko pobeda više nego prošle godine, uz dosta poraza obeleženih neiskustvom. Ukratko, još jedna prelazna sezona ali sa osećajem da se Orlando Medžik nalazi na pravom putu.
(prognoza: 26-56)
INDIJANA PEJSERS
Verovatno ekipa sa najgorim konferencijskim skorom naredne sezone i jednim od najgorih u celoj ligi. Rekonstrukcija je započeta polovinom prošle sezone trejdom Sabonisa u Kingse, nastavljena letos odlaskom Malkolma Brogdona u Boston, a ima se utisak da će se nastaviti i tokom naredne sezone, sve do ol-star vikenda i samog završnog dana razmene igrača.
I celu postsezonu Pejsersa obeležile su glasine ko je sledeći na listi za trejd: Badi Hild i Majls Tarner su „vidjeni“ u Lejkersima, a čak je i Halibarton pominjan kao neko ko je pred odlaskom. Za sada su još uvek svi u Indijani ali, kao što već rekosmo, očekivanja su da će Pejsersi sezonu završiti sa poptuno drugačijim rosterom od ovog oktobarskog. Imamo li sve to u vidu, logično je za očekivati da završe na samom dnu Istoka pa i projekcija od 20 sezonskih pobeda vrlo lako može zvučati previše optimistična.
(prognoza: 20-62)
Leave a Reply