Izvor: Predrag Ćorić / KOŠ magazin
Zapad je godinama unazad nudio seriju timova koji su bili legitimni kandidati za titulu, dok je
Istočna konferencija gotovo uvek bila svedena na jedan ili dva tima dostojna velikog finala.
Ako pogledamo svih 15 timova Zapadne koferencije, može se zaključiti da je većina bolja nego prošle godine, ali ujedno i sa dosta nepoznanica koje ih okružuju.
Klipersi sa povratkom Lenarda i dolaskom Vola bi trebali biti puno bolji, Denver takodje sa povratkom Mareja i Portera. Oba tima su kandidati za sam vrh, ali je potpuna nepoznanica koliko i kako će svi oni igrati nakon višemesečnih pauza. Voriorsi? Aktuelni šampioni već deceniju dokazuju da su gotovo uvek favoriti, ali skorašnji sukob izmedju Grina i Pula bi mogao ovu franšizu uvesti u spiralu nezadovoljstava koja bi im vrlo lako mogla uništiti sezonu.
Dalas i Minesota su takodje bolji ali samo na papiru. Ili, šta reći za Pelikane i povratak Zajona? Perspektiva izvrsna ali opet kako projektovati koliko dugo i koliko uopšte on može danas?
S druge strane, imamo recimo Finiks, koji je prethodne dve godine bio jedan od najboljih timova lige, zadržali su jezgro igrača ali vankošarkaški problemi u franšizi bi se moglli odraziti izuzetno negativno na atmosferu, pa da od Sansa ne bude ništa. Ili Lejkersi. Otpisati LBJ-a i AD-a, bez obzira na Rasa, je neozbiljno. Nakon loše prošle sezone, ali sa novim trenerom i poprilično promenjenim rosterom, sve je moguće.
Dodamo li još i Memfis se neverovatnim Morentom, eto nas na više od pola konferencije odličnih i vrlo dobrih timova obeleženih sa nekom vrstom problema koji im mogu sezonu, tamo negde od februara, okenuti ka „tankovanju“ i poterom za Vembanjamom i Hendersonom na narednom draftu. Na kraju krajeva, ni to nije toliko loše – zabava nam je svakako zagarantovana.
LOS ANDJELES KLIPERS
Klipersi se nalaze na vrhu naše projekcije Zapada za regularni deo sezone, i tu ćemo se zaustaviti. Za više, dakle veliko finale i sam prsten, prvo će morati bar jednom u istoriji franšize da se nadju tamo. Ko zna, možda će to biti baš ove godine, možda zaista Kavaj odigra većinu sezone i bude kompletno zdrav, Džordž takodje, moguće je da je u Volu još ostalo dobre košarke… Moguće.
Isto tako, sasvim je moguće da ništa od ovoga ne bude istina: Kavaj vrlo lako može „tankovati“ većinu regularnog dela sezone (ne bi mu bilo prvi put) i ko zna u kakvom stanju mu je koleno, Džordž je „pokretna bolnica“ već godinama, opterećen višestrukim operacijama ramena, dok Džon Vol tek treba da podseti prvo sebe a onda i sve nas da je još sposoban igrati vrhunsku košarku.
Ako sve to znamo, zašto se onda Klipersi nalaze u ovoj projekciji na prvom mestu? Upravo i zbog njih trojice, ali i zbog ostatka rostera.
Lenard je propustio godinu i po dana, da ne kažem da se dovoljno odmorio, pa je prosto nezamislivo da igrač njegovog kalibra sa povratkom na parket neće već vrlo pristojne Kliperse učiniti još boljim. A, kada kažemo pristojne, možda ne dajemo dovoljno pohvala kvalitetu igrača koji su izneli prošlu sezonu.
Recimo: Redži Džekson (16/4/5 sezonskog proseka) je odigrao statistički najbolju sezonu otkako je u L.A. (treća godina), Nikola Batum je ponovo pronašao sebe medju „Klipovima“ (nakon nekoliko mizernih godina u Šarlotu) i nastavio isporučivati vrlo solidne univerzalne partije, Ivica Zubac igra konstantno na granici double-doble učinka (10/9 prosek), dok Terens Man, Kovington, Luk Kenard i Amir Kofi redovno postižu desetak poena po meču.
Trener Lu je vrlo fino rasporedio ofanzivu na gotovo desetoricu igrača, pa se videlo prošle godine da tako izbalansiran napad uvek daje priliku Klipersima da pronadju način da se vrate posle bilo kog zaostatka.
Sve to je izgradilo karakter ekipe, svima njima onda još dodamo Kavaja (koliko i kakvog god) i nekada sjajnog Vola – projekcija i perspektiva ovog tima zaista može biti vrhunska.
(prognoza: 56-26)
DENVER NAGETS
Očekivanja od naredne sezone svode se za Nagetse na smo jednu konstataciju: kada ako ne sad? Prosto, onako kako sada izgleda roster je neminovno staviti ih medju glavne favorite naredne sezone. Krenimo od startera: Marej, Koldvel-Poup, Porter, Gordon i Jokić. Racionalno gledano, možda jedan ili dva tima u celoj ligi (Baksi i Golden Stejt, recimo) imaju bolju startnu petorku. A, i konačno su svi zdravi, bar za sada.
Klupa… Letos je doveden Brus Braun iz Bruklina i utisak je da boljeg igrača, koji više komplementira sa igrom Jokića, teško da su mogli pronaći: odlična odbrana, brz, solidan šut a očekujemo da će broj Nikolinih asistencija samo zbog njega biti bolji bar za dve u proseku. Prevashodno zbog stalnog kretanja kroz odbranu protivnika, nešto za šta je Nikola poslednje dve godine bio uskraćen.
Već pomenuti Koldvel Poup je, zajedno sa Išom Smitom, stigao iz Vašingtona u zamenu za Bartona i Morisa. Prvi već ima prsten na ruci osvojen sa Lejkersima u „ mehuru“ i doneće iskustvo na bekovskim pozicijama uz odličan šut za tri poena. Smit je još uvek jedan od najbržih igrača u ligi pa, iako su mu već 34 godine i promenio je do sada više od deset timova u ligi, sposoban je još uvek za 10-15 minuta odlične košarke.
Dodamo li još Bonsa Hajlanda, veterana Džefa Grina i Zika Nadjija, eto vrlo dobre osnove da se u Denveru mogu konačno nadati povratku bar u finale Zapada.
Nikola Jokić
S druge strane, ako bi tražili negativnu tačku rostera to je prevashodno pozicija rezervnog centra.
Osim već pomalo isluženog Deandrea Džordana (letos stigao iz Netsa) nema nikoga u Nagetsima koji mogu pokriti ovu poziciju bar solidnim minutama.
To Džordan dakako više nije u stanju, „pokrivaće“ se verovatno sa Grinom, Čančarom, Nadjijem… svakako nedovoljno ako se želi na sam vrh, pogotovu u situaciji gde recimo Jokić odsustvuje van terena duži vremenski period. Pred početak sezone utvrdjeno je da Nikola ima problema sa ručnim zglobom i, mada u klubu kažu da nije u pitanju ništa ozbiljno, kombinacija njegovog odsustva bar iz predostrožnosti, sa povratnicima Marejem i Porterom, može predstavljati veliki problem tokom sezone i ujedno ih udaljiti od vrhova tabele.
A, to opet znači da od eventualne prednosti domaćeg terena u plej-ofu ne bi bilo ništa pa, iako sam plasman u doigravanje ne bi trebao dolaziti u pitanje (osim, naravno, ako se desi potpuno urušavanje rostera zbog povreda), propuštanje jednog od prva četiri mesta bi ih itekako udaljio od istinske šanse da se napadne prsten.
Na kraju, par reči o Nikoli. Dvostruki MVP lige je trenutno najbolji NBA centar i jedan od pet najboljih igrača uopšte. Nevrovatne dve sezone je ostavio iza sebe i lično teško da se može više postići.
Sledeći korak je osvajanje nekog „nakita“ sa svojim timom. Dokazao je individualni kvalitet a ako želi u istoriju kao jedan od 20-ak najboljih ikada, bez minimalno dve titule tamo stići neće. I sam je izjavio da bi želeo biti novi Dankan. Izvrstan uzor: celu karijeru u jednoj franšizi, gomila prstenova, sjajno. Poruka za Nikolu: ‘ajmo kreniuti sa prvim naredne sezone!
(prognoza: 55-27)
GOLDEN STEJT VORIORS
„Ratnici“ su aktuelni šampioni. Ponovo. Četvrti put u poslednjih osam godina. Mogu li i do petog prstena? Mogu, naravno. Sve dok su tu Kari, Tompson i Grin, na njih treba ozibljno računati u svakom promišljanju o mogućim favoritima.
Koliko će to još dugo trajati? Prva pomisao može biti: sve dotle dok u njima ima žara za igrom i željom za takmičiti se. Onako kako su izgledali prethodne sezone govori nam da su još daleko od završenog posla.
Takodje, moglo bi se možda praviti i poredjenje sa poslednjom dinastijom pre njih: San Antonio Sparsima. Naime, Sparsi su svojih pet titula uzeli prevashodno sa triom Dankan, Parker i Djinobili, uz redovno poboljšavanje rostera sa jednim-dvojicom igrača koji se uklapaju u koncept igre a istovremeno se pažljivo i pametno bira na draftu (Kavaj).
Tako su Voriorsi, iskoristviši dve rezultatski „prazne“ sezone i završivši sa visokim draft pozicijama, osvežili roster sa Kamingom, Mudijem, Pulom i Vajzmenom, četiri mlada igrača koja vrlo lako mogu biti spona ka pokušaju da se ostane konkurentan i u godinama koje slede.
Zvuči kao izvrstan plan, kao svojevremeno i onaj u San Antoniju sa Kavajem. Za ovaj drugi znamo kako se završio i gde su danas Sparsi, a kako će „proći“ Golden Stejt znaćemo za godinu-dve, pogotovu kada imamo u vidu nenadani problem koji se pojavio na relaciji Pul/ Grin.
]Drejmond Grin
Ono što znamo je da, sa video snimka koji se pojavio u javnosti, možemo videti kako Grin fizički napada Pula. Zašto je došlo do toga za sada nije poznato. Grin je kasnije izjavio da će se odvojiti od tima na neko vreme, a Voriorsi će razmotriti nivo njegove kazne. Medijska nagadjanja su raznorazna: ovo Grinu nije prvi put samo se do sada incidenti nisu prezentirali u javnosti na ovaj način, Pul je postao suviše uobražen i provocirao je Grina, Drejmond još uvek nema potpisan novi ugovor a nema ni Pul, pa je sukob prosto novac (šta god to značilo), itd..
Bilo šta da je razlog, Grin je kasnije izjavio da je svestan da je ovim činom narušio ugled franšize a po njemu i svoj imidž, o samoj atmosferi medju igračima da ne govorimo, i to sve pred početak sezone u koju Golden Stejt treba da krene kao aktuelni šampion i jedan od favorita za novu, petu titulu ove generacije.
Na kraju priče, bar za sada, u rukovodstvu Voriorsa su se odlučili za, po mnogima, gotovo nikakvu kaznu za Grina: neće biti nikakve suspenzije, kažnjen je samo finansijski (nije poznato koja cifra je u pitanju) i najavljen je njegov povratak u tim. Medjutim, ono što se svi sada pitaju je kako će sve to izgledati na terenu kada krene regularna sezona i hoće li doći do nekog trejda, bilo Grina ili Pula?
Odlazak Grina bilo gde (Lejkersi su naravno uvek u priči, mada bi Dalas imao šta za ponuditi) otvorio bi pitanje šta će se desiti sa igrom Golden Stejta u tom slučaju? Drejmond je uvek bio emotivni lider tima i veza koja drži na okupu sve. Takodje, kako bi to izgledalo lično za njega i koliko bi bio produktivan igrajući recimo sa LBJ-om ili Lukom?
S druge strane, potentni Džordan Pul je u prošloj sezoni pokazao izuzetan potencijal pa čak možda i da je spreman za godinu-dve odmeniti Stefa. Vredi li odustati od njegove (perspektivno) sjajne budućnosti zarad Grinove (i više nego uspešne) prošlosti? Pitanje na koje niko ne može odgovoriti osim samih Golden Stejta. U stvari, ima se dojam da ne postoji dobro rešenje: sasvim je izvesno da je gotovo nemoguće povratiti dobru atmosferu u svlačionici bez neke značajnije promene na rosteru, a cepanje tima koji je uzeo prsten pre neki mesec je put bez povatka i možda kraj dinastije koja je imala u sebi potencijala postati jedna od najvećih u istoriji.
Prognozom ćemo im dati blizu 50 sezonskih pobeda ali ni dvadeset manje nakon svega ovoga ne bi bilo nikakvo iznenadjenje.
(prognoza: 48-34)
DALAS MEVERIKS
Koji je razlog zašto su Meveriksi u ovom pregledu na visokom četvrtom mestu Zapada? Luka. Prosto, radi se o verovatno prvoj megazvezdi nakon LBJ-a koja ima sposobnost nositi tim do same završnice gotovo sasvim sam, i gotovo da lično nemam sumnje u to da će, uz pravu podršku, imati nekoliko NBA prstena na njegovoj ruci na kraju prče.
Prošla godina je najbolji primer njegove zaista košrakaške magije, a napisati bilo šta novo više nije moguće: sve se zna a nama preostaje da uživamo u njegovim maestralnim izdanjima i pratimo dalje sazrevanje ka jednom od najvecih igrača u istoriji ove igre. Pisac ovih redova je, tako, imao zadovoljstvo letos uživo pratiti njegove partije u grupnoj fazi EP-a u Kelnu. Poseban dojam je ostavio pobedivši Francusku gotovo sam, ubacivši im 47 pts i usput, u stilu najveće zvezde što on i jeste, držeći 20.000 gledalaca pod svojom kontrolom. Fascinantno.
Luka Dončić
Naravno, on to radi već tri sezone u NBA dok su posebno navijači Finiksa letos u sedmom meču imati priliku proći kroz njegovu „torturu“. Jednostavno, Dalas ima pravog naslednika Dirka (po skromnom mišljenju, za sada najvećeg evropskog igrača u istoriji NBA) i sve dok je Luka u Teksasu oni će uvek biti, bar na marginama svake analize, jedan od favorita. Pa, jesu li zaista i naredne sezone?
Jesu, ali zaista samo kao ekipa koja je spremna iznenaditi svakoga, zna se zbog koga. Sam kvalitet rostera da se napadne veliko finale verovatno još nije na tom nivou. Letos su se pojačali na centarskim pozicijama (Džavale Mekgi i Kristijan Vud), usput ostavši bez startnog beka, Džejlena Bransona.
Istina, visina im jeste i bila najveći problem, pa je tako Dvajt Pauel, pokazalo se tokom doigravanja, ipak daleko od nivoa vrhunskih centara, mada i ova dva pojačanja više liče na neku prelaznu fazu ka nekom većem imenu (ko je pomenuo Ejtona!?).
Posebno će biti interesantan eksperiment sa Vudom, odličnim šuterom ali bez bilo kakvog iskustva igranja na najvišem nivou jer Hjuston ili Pistonsi, njegovi bivši klubovi, to poslednjih godina svakako nisu. Mekgi je, s druge strane, pun iskustva i prstenja na ruci (Golden Stejt, Lejkersi) pa će sigurno doneti 10-15 minuta kvalitetnih epizodnih izdanja, ali očekivati da njih dvojica povedu borbu sa, recimo, Jokićem, Embidom, Janisom… svakako su nerealna očekivanja.
Čeka se i povratak Tim Hardaveja Džuniora posle povrede, i to je dobra vest (možda i ona koja je Bransona poslala u Nikse), tu su i Fini-Smit, Kliber, Redži Džekson, Spenser Dinvidi. Solidni NBA igrači ali za sam vrh – teško. Luka će verovatno uglavnom ponovo morati sam, možda otkinu i neku sezonsku pobedu više, možda dohvate ponovo malo finale ali ovakav roster će teško moći do samog kraja. Osim ako nas Mark Kjuban tamo u februaru ne iznenadi kradjom decenije i već pomenutog Ejtona upari sa Dončićem. E, to bi bio potez koji bi značio samo jedno – Dalas je spreman za prsten.
(prognoza: 48-34)
MINESOTA TIMBERVULFS
Tim Koneli bio je GM Denver Nagetsa gotovo celu deceniju (´13- ´22) da bi tokom leta preuzeo istu poziciju u Minesoti. Razlog promene sredine: 40 miliona dolara koje su mu „Vukovi“ dali za pet godina saradnje.
Period u Denveru obeležio je uspešnom potpunom rekonstrukcijom tima nakon završetka Karmelo Entoni/ Džordž Karl ere, a posebno se ističu izvrsna draft „skupljanja“ igrača Nagetsa u poslednjih nekoliko godina: Marej, Majkl Porter, Geri Heris, Jusuf Nurkić i naravno Jokić, izmedju ostalih. Elem, Koneli je skrenuo pažnju na sebe izvrsnim radom pa su u Minesoti izgleda zaključili da je sada pravi trenutak za preuzimanje rizika, i da je upravo on ta karika koja će im konačno pomoći izvući se iz decenijskog košarkaškog sivila. Nismo dugo čekali na prvi bombastičan potez novog GM-a.
U stvari, ne samo da je dolazak Rudija Gobera u Minesotu potresao celo tržište igrača tokom leta, već je i nivo rizika koji je preuzet ovim potezom pokazao da se „Twin Town“ franšiza zaista odlučila gurnuti sve čipove ka sredini stola i tako pokušati napasti sam vrh. Pa, jesu li sposobni za tako nešto sa kartama koje imaju u rukama ili će se možda ispostaviti da su se opasno preračunali?
Karl Entoni Tauns i Rudi Gober
Za sada nema nikakvog smislenog odgovora na ovo pitanje. Kako će funkcionisati duo Tauns/ Gober je potpuna nepoznanica. U teoriji, eventualno se očekuje da Tauns dobije priliku igrati van pozicije centra i koristiti više sjajan šut za tri poena (po njemu, on je centar sa najboljim šutem sa distance u istoriji) dok bi Gober, tri puta najbolji defanzivac lige, bio zadužen za odbranu koju Tauns gotovo i ne igra.
Takodje, očito se nadaju u klubu da će i visina biti na njihovoj strani jer, pored njih dvojice, tu su još i krila Džejden Mekdanijels i Kajl Enderson (stigao letos iz Memfisa) kao i centar Nazr Rid, svi visoki 205 cm i predstavljaće važan deo rotacije u narednoj sezoni.
Isto tako, vidi se da je roster sada vrlo dobar miks mladosti i iskustva. Pored pomenutih Andersona (29 god.) i Rudija (30, ujedno najstariji u ekipi) letos su stigli i iskusni bekovi Rivers (30) i Brin Forbes (29), a tu je i Prins (28) koga bi mogli, zbog mladosti ostatka rostera, uvrstiti medju veterane.
Mlade snage naravno predvodi Entoni Edvards (21 god.), prva zvezda tima i jedan od igrača od koga se očekuje da u narednim godinama bude jedno od zaštitnih lica cele lige. Izmedju ostalog, već se okušao i na filmu („Hustle“, igrao je negativca koji „teroriše“ na parketu Huanča Ernangomeza, glavnog lika) i uopšte nije razočarao. Naprotiv.
Prošlu godinu je završio sa prosečnih 21 pts., 5 sk. i 4 asist. i očekuje se da će ovi brojevi u narednoj sezoni samo rasti. Ulazi u svoju treću sezonu, a kako je uvek bio pun samopouzdanja nerovoza i nesigurnost, karakteristične za rukije, njemu nikada nisu predstavljale problem. To su odlike budućih superzvezda a njegova povremena arogancija pokazuje da je i sam svestan svojih kvaliteta. Uspe li iskontrolisati želje i mogućnosti, a trener Finč sav taj potencijal uklopi sa novim duom, eto još jedne osovine koja bi trebala biti ključna za uspeh naredne sezone.
Šta bi mogla biti slabost ekipe? Pozicija organizatora igre. Deandjelo Rasel je ostavio iza sebe pristojnu sezonu: 18/3/7, uz 32 minuta na parketu i 65 odigranih utakmica. Ali… Minesota mu je, za osam godina karijere, već četvrti klub i nigde se nije duže zadržao od dve sezone: dve sa Lejkersima i Bruklinom te jedna sa Golden Stejtom, dok će sada ući u treću u Minesoti. Sad 26-godišnji Rasel (drugi pik na draftu 2015) ulazi u svoje najbolje košarkaške godine i do sada nikako nije uspevao preći onu granicu izmedju vrlo dobrog i odličnog igrača. Naravno, nista loše u tome biti „samo“ više nego solidan, ali za ekipu koja ima nameru uključiti se u borbu za sam vrh to teško da će biti dovoljno. Glasine oko (ne)produženja ugovora (ulazi u završnu godinu a trenutno je, sa 31 mil. dolara godišnje 32. najplaćeniji igrač lige) a imajući u vidu da je stigao Gober, te da „Mrav“ iduće godine verovatno potpisuje maksimalni ugovor, ostavljaju Rasela na nesigurnom terenu a Minesotu stavljaju pred odluku koliko „duboko“ će preći dozvoljenu granicu i krenuti plaćati „porez na luksuz“.
Hoće li ih svojim igrama Rasel uspeti ubediti da je dovoljno vredan još jednog (ovaj put finansijskog) rizika? Verovatno ćemo oko Ol star vikenda znati više: dobre igre i visoka pozicija na tabeli su najbolji lek za ovakve dileme, a oni bolje upućeni već nagoveštavaju da bi loš prvi deo sezone ujedno bio i kraj za saradnju „Vukova“ i Deandjela.
(prognoza: 46-36)
MEMFIS GRIZLIJI
Dža Morent nije najbolji igrač u NBA. Za sada. S druge strane, ne pada mi na pamet neki drugi igrač koji je atraktivniji od njega za gledanje.
Čak i kada zaključimo da svakako o ukusima ne vredi raspravljati, ubedjen sam da bi se ogromna većina složila da trenutno nema igrača koji je sposoban, iz večeri u veče, iznenaditi nas nekim posebnim potezom, ludom akrobacijom ili šta god već. Prosto, ako je utakmica Grizlija na programu a Dža na parketu, uvek treba biti spreman da će se desiti nešto posebno. Tako je prošla sezona u Memfisu bila puna posebnih Morent (27/6/7 proseka) momenata koje su ga izbacile u sam vrh popularnosti, a same Grizlije medju NBA elitu. Igrao se i drugi krug doigravanja ali se, preko budućih šampiona Voriorsa, a bez Morenta na parketu (propustio dve utakmice zbog povrede) nije moglo.
Bez obzira na sve, Grizliji ostvarenim moraju biti i više nego zadovoljni. Sada ih već svi smatraju jednim od favorita za samu završnicu, a to za jednu franšizu sa malog tržišta svakako predstavlja veliki uspeh.
Šta imamo za narednu sezonu u Memfisu? Na prvom mestu treba istaći da će krenuti bez povredjenog (operacija stopala) Džerena Džeskona Džuniora, čiji povratak na parket još nije specificiran ali ga pre januara ne treba očekivati.
To je veliki gubitak za Grizlije: Džekson je jedan od najboljih defanzivaca lige sa prosekom od 16 pts i 6 sk.. Istina, od svoje četiri godine NBA iskustva, samo je prošlu sezonu uspeo odigrati većinu utakmica (78), dok mu je prosek iz prve tri godine svega 42 odigrana meča.
Džaren Džekson Džunior
Prosto, jeste neverovatan talenat ali da li vredi se vezati velikim ugovorom sa igračem koji jednostavno većinu vremena nije sposoban za igru. Prethodna sezona nam jeste pokazala koliko zaista može pa je bio i u najužem izboru za prvog defanzivca lige. U Memfisu nisu previše obraćali pažnju na sve ovo. Dobio je novi ugovor „težak“ 105 miliona dolara za naredne četiri godine, a koji deo tog vremena će provesti u Memfisu prevashodno će zavisiti od zdravstvenog kartona Džeksona.
Takodje, Memfis je letos ostao i bez iskusnog Kajla Endersona (Minesota) i odičnog defanzivca Deantonija Meltona (Siksersi). Dodamo li tome da je Morent, prva zvezda tima, prošlu sezonu propustio više od 20 utakmica zbog povrede te da, zbog njegovog rizičnog stila igre, jednostavno povećava šanse da dodje do ozbiljnijih povreda. Scenario u kome se takvo nešto desi, uz odsustvo Džeksona i ostanak bez već pomenuta dva bitna člana rotacije, Memfis vrlo lako može doći u situaciju da sezona bude gotova za njih pre nego što je zaista i krenula ozbiljna košarka.
(prognoza: 44-38)
NJU ORLINS PELIKANS
Jedina važna vest u Nju Orlinsu ove jeseni: Zajon Vilijamson je zdrav i dovoljno „mršav“ da bi mogao igrati profesionalnu košarku. Konačno, rekli bi navijači Pelikana. U svojoj trogodišnjoj karijeri do sada je odigrao svega 85 od mogućih 200+ utakmica. Ono što smo videli, kada je bio sposoban izaći na teren, je jednostavno rečeno dominacija.
Prosek od 27/7/3 ne pokriva dovoljno konstataciju da je jednostavno nezaustavljiv ispod koša, uz preko 60% uspešnosti šuta, sve to za 32 minuta provedenih na terenu. Oni stariji će se možda setiti Čarlsa Barklija dok gledaju Zajona, ali se ima utisak da je ovaj 22-godišnjak tek na početku otkrivanja svog stvarnog potencijala, i da bi Barkli u odnosu na njega mogao biti na kraju priče samo prosečan igrač. Može i ovako: dominacija pod košem koju nismo videli još od Šeka.
Naravno, stići tamo gde se nalaze ove dve NBA legende značiće na prvom mestu uspeti iskontrolisati svoju kilažu, a Čarls bi mu oko toga mogao podeliti i neki koristan savet.
Potencijalne povrede ne vredi komentarisati ali: rešavanjem viška kilograma uveliko bi i rešio svoje probleme sa stopalom i svim drugim zdravstvenim problemima koji se mogu pojaviti zbog nezdravog načina života. A, kada imamo u vidu da danas u NBA igrači imaju neverovatnu mogućnost saradnje sa svim mogućim stručnjacima koji su prevashodno zaduženi da vode brigu o zdravlju igrača, priča o kilogramima Zajona Vilijamsona postaje još fascinantnija.
Zajon Vilijamson
U svakom slučaju, ono što smo videli i čuli pred početak sezone obećava: Zajon izgleda bolje nego ikad, potpisao je tokom leta i novi ugovor (5 godina, 193 mil. $) a rečeno je da je angažovao i privatnog kuvara. Izvrsno, samo još da se i uverimo kada krene sezona da je sposoban ostati u formi i provesti na parketu bar 60+ utakmica. Takav razvoj dogadjaja bi, što se tiče Pelikana, bio ravan dobitku na lutriji.
Jer, nakon sjajnog drugog dela sezone i plasmana u plej-of, uverili smo se da ovaj tim ima potencijala da se bori za sam vrh. Dodamo li Mekalumu, Valančijunasu, Ingramu i Herbertu Džonsu Vilijamsona (verovatno startna postava), dobija se petorka koja se i više nego ravnopravno može nositi sa najboljim u ligi.
U stvari, možda na kraju sezone o Pelikanama se bude govorilo kao naboljem timu šampionata. Jednostavno, budućnost u Nju Orlinsu izgleda svetla a najlepše od svega je to da sve ovo, gotovo prevashodno, zavisi od prehrambenih navika projektovane prve zvezde!
Scenario u kome ćemo svi svakako uživati. Na ovaj ili onaj način.
(prognoza: 42-40)
FINIKS SANS
Ako se još uvek u Finiksu pitaju šta im se to desilo u sedmoj utakmici finala Zapada od pre neki mesec, odgovor je prost: desio im se Luka. A da još uvek zaista nisu preboleli taj poraz pokazuje i nedavna vest koja kaže da trener Vilijams i Deandre Ejton još uvek uopšte nisu razgovarali. Ovo su obojica potvrdili pred sam početak trening kampa, što nam najbolje govori o dubini problema u kome se trenutno nalaze Sansi.
Najgore od svega je to što je nedostatak komunikacije izmedju prvog centra i glavnog trenera (mada svakako veliki problem) trenutno daleko od najveće brige franšize.
Na prvom mestu je okončanje istrage protiv većinskog vlasnika Roberta Sarvera, koji je optužen za rasizam i mizoginiju. Skandalozni izveštaj je primorao komesara lige Adama Silvera na izricanje kazne od jednogodišnje suspenzije i 10 miliona dolara, usput napomenuvši da je to maksimum koji je mogao biti ostvaren u dogovoru sa ostalim vlasnicima franšiza. Očekivano, reakcija igrača je bila burna, pa su LBJ, Kris Pol (predsednik udruženja igrača) a posebno Drejmond Grin na svom podkastu (tražio da se javno kaže kako je koji vlasnik glasao), povećali pritisak javnosti na Sarvera. Na kraju, izašao je sa saopštenjem da je pristupio procesu prodaje svog dela Sansa pa je priča za sada završena.
Za sve, osim za Sanse. Nakon dve izvrsne sezone (veliko finale i poraz u drugom krugu) i sjajnih partija prevashodno u regularnom delu, stiče se utisak da je razočarenje (i u poraze i u Sarvera) tako veliko da se prosto ne vidi način kako će u Finiksu pronaći ponovo dovoljno energije da i treću godinu zaredom budu jedan od prvih favorita za prsten.
Ostanimo još kod razočaranja. Ejton je izgleda onaj koji je označen kao ključni krivac gubitka sedmog meča protiv Dalasa. Trener ga je optužio da je jednostavno odustao od igranja, pa je čak umalo došlo do fizičkog sukoba izmedju njih dvojice nakon utakmice.
Deandre Ejton
Koliko ima istine u tome (odustajanje Ejtona) je otvoreno za diskusiju: mizerne partije Bukera i Pola i maestralni Luka su, bar po mišljenju potpisnika ovih redova, ono što je odlučilo pobednika, dok je nesretni Ejton ipak samo platio ceh neiskustvu (tek su mu 24 god.). A, ako znamo da se nalazio pred potpisivanjem novog ugovora i odbijanje Finiksa da mu ponudi cifru koju je (po njemu) zaslužio, dolazimo do situacije u kojoj niko u Sansima nije želeo da se nadje.
Tako je letos Indijana bila spremna dovesti Ejtona, Finiks je u strahu da ne izgube nekadašnjeg prvog pika na draftu bez ikakve kompenzacije ponudio istu cifru (100 mil, 4 godine) pa je tako, bar za sada, ostao još uvek član Sansa. Medjutim, imamo li u vidu narušeno poverenje na relaciji Ejton/Vilijams, sve je više glasina da će do februara ipak biti prosledjen u neku drugu sredinu. Dodamo li još da je i Krauder zatražio trejd, te da su se u Finiksu složili da mu izadju u susret, stižemo do toga da će Finiks verovatno vrlo brzo ostati bez dvojice prošlogodišnjih startera.
Gde ih to onda pozicionira za naredno sezonu? Buker je još tu, Mikal Bridžis, Kem Džonson, Dario Šarić se oporavio, Pejn, Šemet. Na kraju, i Kris Pol je još uvek tu, a ključno pitanje je – koliko zaista, ili smo u prošlogodišnjem doigravanju videli njegov lagani odlazak u penziju. Partije protiv Pelikana a posebno protiv Dalasa pokazale su da 37-godišnji Pol jednostavno nema više snage igrati 30+ minuta iz večeri u veče, kao i to da Sansi jednostavno nemaju nikoga ko ga može adekvatno odmeniti. Znamo li da je cela renesansa u Finiksu i krenula njegovim dolaskom u Arizonu, uz već pomenute probleme, očekivati od Finiksa nešto više od plasmana u plej-of sa donjih pozicija gotovo da nije moguće. U stvari, pre ćemo biti svedoci možda potpunog kolapsa nego igranja košarke u letnjim mesecima.
(prognoza: 38-44)
LOS ANDJELES LEJKERS
Lejkersi su nam letos, u najboljoj holivudskoj tradiciji, ponudili „TV sapunicu“ u kojoj smo svi mogli da uživamo. Kako su Netsi bili zaduženi za triler i akciju na Istoku, na Zapadu je bilo svega: drame, ljubavi i mržnje, neočekivanih zapleta, pomalo humora… a, kako je prošla sezona najviše podsećala na košarkašku horor priču, onda možemo zaključiti da je, u poslednjih 12 meseci, tu bilo svega pomalo i za svačiji ukus. U prevodu, odlično da NBA fanovi popune prazne košarkaške mesece.
Ako bi ostali u okvirima Holivuda i pokušali podeliti uloge, to bi moglo ovako da izgleda: LBJ je glavni glumac/režiser/producent, Rasel je zadužen za komediju i horor, Dejvis za dramu, treneri (Fogel i Dervin Ham) su sporedni glumci dok su ostatak rostera statisti sastavljeni od isluženih glumaca i početnika koji samo traže priliku da unovče svoj boravak na setu za snimanje.
Kompanija koja stoji iza ovog projekta, u prevodu Lejkersi, koje vodi Dženi Bas, celo vreme je pokušavala izvući maksimum iz podele uloga i bar izbeći gubitak na kraju ovog zanimljivog serijala.
Najbolje od svega – priča još nije završena, čekaju nas novi nastavci pa će se verovatno nakon ove sezone svoditi konačan bilans. Ili će, kao što se to često dešava, negde na pola sezone ovaj serijal biti otkazan i tako biti prekinuta agonija u kojoj se nalazi najtrofejnija NBA franšiza.
U Lejkersima se nadaju da će novi sporedni glumac (Dervin Ham) uneti novu energiju te pomoći vodećoj trojci (AD, LBJ i Ras) da konačno izvuku ono najbolje jedni od drugih. Takodje, gotovo potpuno je promenjen izgled statista. Tu su sada: Loni Voker IV, Denis Šruder, Huan Toskano Anderson, Tomas Brajant a posebno se ističe dolazak uvek zabavnog Patrika Beverlija. Naime, poznato je da već godinama ima problema sa jednim od glavnih glumaca (Rasom) te da se gotovo mrze otkada je Beverli „namerno“ (po Rasu) povredio Vestbruka. Kao iskusan statista (promenio već pet-šest postavki, uz svojvremeno zapaženu internacionalnu rolu u Rusiji), Pat Bev zna kako sebe predstaviti u najboljem svetlu i vrlo se lako može desiti da je ovaj put „naciljao“ i jednu od glavnih uloga (Rasovu, naravno). Obećava li nam to još zapleta, mogućih drama i trilera? Itekako, bude li drugačije verni gledaoci će svakako biti razočarani.
Šta je sa vodećim triom? LBJ je odradio pristojan posao, prevashodno kao vodeći lik na setu, dok producentsko-režiserski i ne baš. Prvo je, na njegovo insistiranje i bez obzira na sva upozorenja da Rasa ne možeš miksati baš sa svima (u prevodu, on je klasični usamljeni revolveraš sa dozom Pajtonovskog humora), a uz samouverenje koje je stekao godinama stvarajući izvrsne serijale u Klivlendu i Majamiju i skupljajući nagrade, Džejms je izgleda pomislio da eksperiment sa Vestbrukom, pod njegovom dirigentskom palicom, mora doneti uspeh. Rezultat svega smo videli tokom prethodne sezone. Hoće li se LBJ ovaj put okrenuti prevashodno sebi i napasti rekord Džabara (najviše koševa u istoriji NBA) pa na kraju reći da i nije sve tako strašno? Vrlo je moguće da se uveliko radi na tom scenariju, te da čak ni kompanija ne bi imala ništa protiv da bar na taj način ova saga ima neku dozu uspeha.
Šta je sa Dejvisom? Ako volite dramu, „obrva“ (izgleda da samo još tu nije imao neku ozbiljniju povredu) je pravi čovek za vas. Potpuno je neverovatno da nikako ne uspeva dovesti se u red bar toliko da iz sebe izvuče prisustvo na setu tokom većeg dela sezone. Sada smo već u fazi da bukvalno na svaki njegov skok, skok-šut, jači sprint, svi sa strepnjom u kompaniji (a i šire) pomalo zatvaraju oči u strahu da će već u sledećem trenutku završiti na parketu sa bolnom grimasom na licu. Obećanja pre početka sezone su standardna: sjajne pripreme, nikad se bolje nije osećao, spreman je za celu sezonu… Već vidjeno, a u Lejkersima se nadaju da će iz njega izvući bar 60-ak nastupa i tako podići svoje šanse za postsezonu.
Na kraju, Ras. Šta novo reći o Raselu Vestbruku? Za nastupe u završnoj godini ugovora dobiće 47 mi.$… Svi potezi uprave tokom leta govorili su o tome da ga se pokušavaju rešiti na sve moguće načine ali interesenata na NBA tržištu jednostavno nije bilo. Oni koji su i hteli eventualno preuzeti ovakvog Rasa sa monstruoznim ugovorom, zahtevali su zauzvrat još ponešto (dva buduća pika) ali se za taj korak Lejkersi još nisu odlučili. Taktika kompanije je sledeća: dovodjenjem Beverlija i Šrudera, kao i povratkom iz povrede Kendrika Nana, učiniti konkurenciju na bekovskim pozicijama većom i tako lagano smanjivati minute Vestbruku. Jer, budimo, realni, Ostin Rivs ili Malik Monk iz prošle sezone ipak nisu bolji čak ni od ovakvog Rasa.
Hoće li upaliti ovaj plan? Apsolutno niko u ovom trenutku ne može odgovoriti na to pitanje ali je utisak da će prvih desetak utakmica sezone biti ključne: budemo li prisustvovali klovnovskim egzibicijama Vestbruka, činjenica je da će ovaj put biti lakše pronaći za njega zamenu na klupi.
Na kraju, šta je prognoza? Lejkerse će biti zanimljivo gledati, bez obzira da li nekim čudom budu izvrsni i unište konkurenciju, možda odigraju prosečno i dovuku se nekako do plej-in turnira, ili pak dodje do potpunog urušavanja te završe ovaj zanimljvi serijal na pola sezone. Iskreno, lično bih voleo videti priču ispričanu do samog kraja.
(prognoza: 36-46)
PORTLAND TREJLBLEJZERS
Blejzersi su trenutno „najdosadniji“ tim cele lige! Možda im jedino konkurenciju u ovoj „kategoriji“ mogu napraviti Vizardsi ali to je ipak stvar ukusa.
Prosto, nemaju potencijal za vrh, mnogo su bolji od klubova sa dna tabele, niti su u punoj rekonstrukciji niti imaju nameru poboljšati roster da bi napali one najbolje. Mogu, uz malo sreće, vrlo lako u plej-of ali i ponoviti završnicu prošlogodišnje sezone kada su „tankovali“ poslednjih 20-ak utakmica, gde je trener Bilaps većinom koristio G-League igrače, sve u nameri dokopati se što boljeg pika na draftu. Na kraju, bio je to Šedon Šarp, 7. pik, bek. Na kraju krajeva, možda je to bilo i jedino rešenje. Demijan Lilard je završio sezonu još u januaru nakon povrede trbušnog mišića, Nurkić je takodje propustio dosta utakmica zbog povreda pa se eventualno procenilo da je bolje krenuti sa laganom obnovom tima. Potvrda toga stigla je trejdom Mekaluma u Nju Orleans nakon čega je sav mogući prostor dobio Anferni Simons, bek-šuter, 24-godišnjak sa trogodišnjim iskustvom. Dobijenu priliku je savršeno iskoristio, godinu završio sa prosečnih 17/2/4 i potpisom novog ugovora (4 godine, 100 mil.$).
Na kraju priče, je li sve imalo smisla? Doveden je na draftu još jedan bek, putem trejda stigli su Geri Pejton II (Golden Stejt) i Džerami Grent (Detroit), na parket se vraćaju Lilard i Nurkić, tu su još Džoš Hart i Džastis Vinslou, Nasir Litl…
Rekosmo već, dovoljno kvaliteta da, ako se ne odluči drugačije i krene u poteru za Vembanjamom i Hendersonom, mogu realno voditi borbu za plej-in ali potpisnik ovih redova ih jednostavno ne vidi niti malo uzbudljivim, intrigantnim, zanimljivim, (kako god želite) u narednoj sezoni. Bilo bi sjajno da me uvere u suprotno.
(prognoza : 35-47)
SAKRAMENTO KINGS
Da li je konačno došao i taj dan kada ćemo zaključiti da su Kingsi jedan od kandidata za postsezonu? Hoće li ova naredna godina prekinuti 16-godišnji plej-of post u glavnom gradu Kalifornije? Kako se radi o najdužoj seriji neuspešnih pokušaja u svim američkim profesionalnim sportovima, odgovoriti na ovo pitanje je praktično nemoguće.
Da, jednom će se i to konačno desiti, Kingsi se hoće dokopati doigravanja ali kada će to biti je nepoznanica koja traje već duže od deceniju i po. A, kako se radi o jako dugom periodu, s tim da je ovo ipak najava NBA sezone a ne analiza neuspeha jedne posrnule franšize, na startu ćemo se odmah zaustaviti sa nalazima iz prošlosti pa preci na ono šta Kingsi sada imaju i čemu mogu da se nadaju.
Krenimo od projektovanih startera: Foks, Sabonis, Herter, Barns i Kigan Marej, 4. pik ovogodišnjeg drafta. Na papiru, ovo je najboljih prvi pet koje su Kingsi imali godinama unazad, možda još od vremena Divca, Stojakovića i kompanije. Za sada, samo u teoriji. Jer, duo Foks/Sabonis, koji bi trebao biti i udarna ofanzivna snaga, odigrao je zajedno svega 20-ak utakmica. Jeste, videli smo povremeno da potencijal postoji ali je to svakako premalo za donošenje zaključka da će na duže staze „kliknuti“ na pravi način.
Kevin Herter je doveden iz Atlante i svi koji su imali priliku gledati ga duže znaju da je izvrstan ali nekonstantan šuter, sa problematičnim defanzivnim angažmanom. U prevodu, ofanziva mu je na prvom mestu, vrlo malo asistira dok odbranu igra sporadično. A, ako imamo u vidu da su i Foks i Sabonis, u najboljem slučaju, ispodprosečni defanzivci onda se postavlja pitanje hoće li evidentan ofanzivni potencijal biti dovoljan da se prevazidju ovi problemi.
Barns i Marej zaokružuju startere, pa dok je prvi iskusan kvalitetan veteran (30 god., sa 15/6/2 proseka), drugi je ruki Kigan Marej (22 god.), koji je u letnjoj ligi proglašen i za njenog MVP-a.
Ako dodamo njima i Malika Monka (letos stigao iz Lejkersa nakon vrlo solidne sezone), Rašona Holmsa, Deviona Mičela (ostavio iza sebe pristojnu ruki sezonu sa 11/2/4 proseka) te iskusne Lajlsa, Lena i Bejzmora, najednom imamo roster koji, u najgorem slučaju, zvuči dovoljno ozbiljno da bi bio bar tretiran kao plej-in kandidat.
S druge strane, radi se ipak o Kingsima, franšizi koja nepogrešivo uspeva pokvariti dobre stvari lošim trejdovima, pogrešnim pikovima, smenama trenera. Aktuelni je Majk Braun, čovek sa iskustvom iz Golden Stejtsa i prstenom na ruci. Hoće li uspeti izvući maksimum iz ovog tima (ma šta god to značilo) ostaje da se vidi, mada bi samo igranje košarke, recimo u maju naredne godine, značilo da je napravio dobar posao. Sve ostalo biće tretirano kao još jedna izgubljena godina a mi ćemo im dati prognozom bar šansu za plej-in turnir.
(prognoza: 35-47)
OKLAHOMA SITI TANDER
Kakve su projekcije Tandera za sledeću sezonu i ima li ikakve razlike u odnosu na prethodne dve-tri godine? Iste i nema, bio bi najkraći mogući odgovor. Jednostavno, ne treba očekivati ništa specijalno: ponovo 50+ poraza (sve manje od toga bilo bi veliko i prijatno iznenadjenje), poneka možda pobeda više i nastavak rekonstrukcije, trejdova i novih pikova kojih će biti još blizu 20 (!) u narednih nekoliko godina. Iz tog razloga, pričati o trenutnom rosteru i potencijalima je potpuno besmisleno ali evo par napomena.
Džoš Gidi je odigrao izvrsnu ruki sezonu, Šaj Gildžes Aleksander pretežno sedi na klupi (!) kao najbolji igrač franšize, Dort je proveo drugi deo sezone povredjen, Bezli i Erl-Džons bi trebali biti starteri (što, naravno, u Oklahomi ništa ne znači) i to bi bilo to.
Takodje, drugi pik ovogodišnjeg drafta, Čet Holmgren, je tokom jedne letošnje egzibicije povredio stopalo i već je odlučeno da će propustiti celokupnu narednu sezonu… Na kraju, izgleda da sve svodi na to kada će biti procenjeno da su Tanderi konačno spremni za takmičarsku košarku. Hoće li to biti naredne sezone niko ne zna pa je igra živaca koju ugledni GM Sem Presti igra sa publikom u Oklahomi pomalo možda i rizična. Naime, ne treba zaboraviti da je NBA prevashodno biznis koji mora donositi profit, a sa ovakvim izdanjima njegovog tima takvo što je nezamislivo. Pomenimo usput da se u narednih tri do pet godina očekuje proširenje lige, a istovremeno se očekuje i da bi moglo doći do pomeranja pojedinih franšiza na profitabilnija tržišta (recimo, povratak Tandera u Sijetl i reinkarnacija Soniksa je jedna od mogućnosti u kojoj bi potpisnih ovih redova vrlo uživao).
Aleksej Pokuševski
Kako sve ovo može uticati na budućnost Alekseja Pokuševskog? Poku sada ulazi u svoju treću NBA sezonu i, budimo realni, neki poseban napredak nismo mogli primetiti. Još uvek ima velikih problema sa šutom (prevashodno selekcijom istog) kao i sa težinom. Jednostavno – suviše je mršav da bi mogao izdržati ozbiljniju kontakt igru i sve dok je to tako imaće velikih problema u odbrani. Talenat je evidentan, tek mu je 20 godina i svi se slažu da je potrebno biti strpljiv i biti oprezan sa podizanjem kilaže jer bi to moglo stvoriti probleme na duže staze i otvoriti prostor za raznorazne povrede. Tanderi još uvek veruju u njega pa bi morali i mi. Pred početak sezone „pohvalio“ se sa novih 10 kg mišića pa ćemo se uveriti vrlo brzo koliko će mu to doneti stabilnosti i čvrstine jer, ne treba zaboraviti, treća mu je godina a Oklahoma, rekosmo već, maltene lično poseduje najbolje pikove na draftu narednih ko zna koliko godina. Samo evidentan napredak, koji mora krenuti od ove godine, daće prilku Pokuševskom za sigurno mesto u rosteru a možda i obezbediti neki svrsishodan trejd ako Presti proceni da je vreme strpljenja okončano. Ubedjeni smo da je Poku svestan toga, te da ćemo ove sezone imati više prilike uživati u njegovim kvalitenim izdanjima.
(prognoza: 28-54)
HJUSTON ROKITS
„Rakete“ su još jedna od franšiza koje se nalaze duboko u procesu rekonstrukcije tima, pa je od ere Džejmsa Hardena na rosteru ostao još samo veteran Erik Gordon, a letos su se konačno rešili i Džona Vola (završio u Klipersima nakon šo je, posle dogovora sa upravom, celu prošlu sezonu presedeo na klupi i usput zaradio 40+ mil.$ !).
Prethodnu sezonu su odigrali onako kako se od njih i očekivalo – serije poraza prouzrokovanih neiskustvom i pokušajima da se bar donekle iskristališe jezgro tima za budućnost. Za sada, dva imena se izdvajaju : Džejlen Grin (prosečnih 13/4/3) i Alperen Šengun (9/5/3). Prvi je svojom eksplozivnošću i šuterskim sposobnostima već „kupio“ srca navijača u Hjustonu dok je 20-godišnji turski internacionalac na nedavno završenom Eurobasketu pokazao da je ujedno i budućnost turske košarke. Prosto – radi se o, kako to poneko voli istaći, „školovanom igraču“.
Dodamo li njima još i Džoša Kristofera (20 god.), nešto „starijeg“ Kevina Portera Dž. (22), Usmana Garubu (20) i Kenijona Martina Dž. (21), jasno je da se nešto posebno nije ni moglo očekivati od Rokitsa.
Na kraju im je mizernih 20 pobeda prošle sezone donelo jednu od glavnih nagrada drafta: priliku da sa visoke treće pozicije selektiraju Džabarija Smita Džuniora, izuzetno talentovanog krilnog igrača sa Oburn koledža.
Videli smo tokom letnje lige (koja, naravno, nije neki poseban barometar sposobnosti, ali ipak) da je već sada spreman za NBA pa se stiče utisak da bi on mogao na neki način zaokružiti trenutnu izgradnju rostera.
Sasvim dovoljno potencijala da se krene konačno igrati ozbiljna košarka, i to trebamo i očekivati od Hjustona u narednoj sezoni. Verovatno je da od plej-in turnira neće biti ništa (direktan plasman u doigravanje je još uvek izuzetno daleko) ali da će biti poneka pobeda više, u to smo gotovo ubedjeni.
Na kraju, pomenimo da je Hjuston nova destinacija Bobana Marjanovića. Da li će imati priliku igrati ponešto košarke? Veorvatno ne. Naravno, biće „garbage time“ trenutaka za Bobija ali time se ne bi ozbiljnije bavili. Bobi kaže da je srećan, da mu je super u novoj sredini i da očekuje da bi mogao doprineti dobroj atmosferi u mladoj svlačionici Rokitsa.
U to nemamo nikakvu sumnju: jedan je od najomiljenijih saigrača cele lige pa mu samo možemo poželeti da to tako i ostane i nastavi uživati u svojoj NBA avanturi.
(prognoza: 26-56)
JUTA DŽEZ
Deni Ejndž je nešto manje od godinu dana GM Jute. Od trenutka kada je napustio Boston (jun ´21) i najavio da ide u penziju prošlo je svega nekoliko meseci, da bi u decembru iste godine preuzeo poziciju u Juti. Od tog trenutka se znala samo jedna stvar: Džezeri imaju poslednju priliku sa postojećim rosterom nešto ozbiljno napraviti, ili sledi ozbiljna rekonstrukcija.
Na kraju, od toga nije bilo ništa: peto mesto Zapada i poraz od Meveriksa u prvom krugu je ujedno i okončao eru Gober/Mičel u Juti. Proces obnove krenuo je početkom juna kada je, nakon osmogodišnje avanture u Solt Lejk Sitiju, trener Kvin Snajder podneo ostavku.
Ejndž, poznat po beskrupuloznom biznis pristupu, odmah je krenuo sa procesom „čišćenja“ rostera. Prvo je Rojs O´Nil završio u Bruklinu. Zatim je celu ligu uzdrmao neverovatnim trejdom: poslao je Gobera u Minesotu u zamenu za četiri buduća prva pika, zatim Džereda Vanderbilta, Patrika Beverlija, Leandra Bolmara, Malika Bizlija i Vokera Keslera, 22 pika ovogodišnjeg drafta!
Jednostavno, sjajan biznis potez Ejndža. Prvo je budućim draft pikovima na neki način obezbedio sigurniju budućnost franšize. Drugo, nepodeljeno je mišljenje da je ovaj trejd direktno uticao na nesupešan pokušaj Netsa da nadju bar pristojan „paket“ za Durenta.
Jer, zakonitost tržišta je bila prosta: ako Gober vredi sve ovo, šta onda tražiti za KD-a? I treće, serijom prosečnih igrača dobijenih ovom razmenom, proširio je opcije za naredne trejdove ove godine koji su usledili odmah: Beverli je završio u Lejkersima za Tejlora Hortona Takera i Stenlija Džonsona, da bi onda usledio naredni veliki trejd. Donovan Mičel prosledjen je u Klivlend za Kolina Sekstona, Lorija Markanena, Očea Agbadžija (14. pik ovogodišnjeg drafta) i tri buduća pika prve runde!
I opet je sve ovo imalo velikog uticaja na još jednu franšizu: Nikse. Očekivani dogovor je propao jer su u Njujorku izgleda zaboravili da partiju pokera sa Ejndžom koju su igrali oko Bereta neće dobiti. Prosto: Ejndž je želeo Bereta, Niksi nisu pristali ili su tražili još nešto, pa su razgovori propali.
Za kraj (bar za sada) Bojan Bogdanović je prosledjen u Detroit za Kelija Olinika i Sejbena Lija.
Ko je još ostao? Dva imena se posebno izdvajaju: Džordan Klarkson i Majkl Konli. Gotovo smo sigurni da ćemo vrlo brzo svedočiti i njihovom odlasku iz Jute, čime bi ujedno većinom i bila završena ekspresna rekonstrukcija Džezera.
Gde sve ovo pozicionira Jutu za narednu sezonu? Začelje tabele je izvesno a kako ce roster Jute izgledati, recimo u februaru, niko ne zna. Verovatno ni sam Deni Ejndž.
(prognoza: 22-62)
SAN ANTONIO SPARS
Projektovani starteri Sparsa za narednu sezonu su: Devin Vasel, Tre Džons, Kendel Džonson, Dag Mekdermot i Jakob Poltl… I ovde se sva priča o očekivanjima za narednu sezonu završava. Prosto, popularni Pop ima samo jednu nameru sledeće sezone: biti najgori tim u ligi i tako maksimalno povećati šanse da se na draft lutriji sledeće godine stigne do prvog pika. Jer, iduceg leta će u NBA Viktor Vembanjama, 18-godišnje francusko košarkaško čudo; 220 cm visoki tinejdžer sa neverovatnim potencijalom, bar je takvo mišljenje vrhunskih NBA skauta.
Hoće li Sparsi uspeti u svojoj nameri da budu najgori tim lige? Sa trenutnim rosterom imaju velike šanse mada će imati žestoku konkurenciju u Pejsersima i Juti, možda u Hjustonu, ili će Tanderi nastaviti „pobedjivati“ i ponovo pokupiti najbolje pozicije na draftu. Jedno je sigurno: borba za začelje naredne godine biće itekako zanimljiva, možda i neizvesnija od one za sam vrh.
(prognoza: 18-64)
Leave a Reply