Šampionski tim Denver pažljivo je i dugo sklapan, a osim Nikole Jokića koji je centralni pokretač svih akcija Denvera i svih njegovih uspeha, tu je i još nekoliko igrača, uključujući i trenera Mikea Malona čije su zajedništvo i sinergija ključni za prsten.
Malone, ne samo trener
Neverovatan odnos pun uvažavanja, pažnje, poštovanja i poverenja imaju trener Nuggetsa Mike Malone i njegov prvi as, Nikola Jokić. Prisetio se nedavno Malone svojih početaka i prvih impresija kada je Ugledao Jokića na Letnjoj ligi u Vegasu.
“Imao je preko 135 kilograma, bio je van forme… Mislim se, ‘on je dobar igrač’. Nemojte da se šalimo, niko nije mogao pretpostaviti da će biti dvostruki uzastopni MVP i da će oboriti sve te rekorde”, rekao je Malone i dodao:
“U ovom poslu, strpljenje je riječ koja ne dolazi lagano. Vlasnici su imali strpljenje kada smo u trećoj godini ostali bez play offa iako smo upisali 46 pobeda. Vidjeli su nešto u nama tada. U meni, u Nikoli, u Jamalu, u čitavoj ekipi…”
“Od početka njegove karijere u Denveru bilo je evidentno da poseduje visok IQ, vidi stvari i pre nego što se dogode, pre većine ljudi. Bez obzira u kakvoj je situaciji, on ima rešenje za sve”.
Malone je denver preuzeo pre 8 godina, u leto 2015. godine, kada je polako i bez opterećenja rezultata počeo da gradi franšizu oko svog ključnog igrača. Iz godine u godinu rasli su svi, i Malone kao trener, i Jokić kao igrač, kao i cela franšiza koja se konačno popela na vrh. Činjenica da je Denver konstantno u vrhu Zapada poslednjih pet godina samo govori o tome koliko je stabilan ovaj razvoj bio.
Malone je sve a ne običan trener. Sa Jokića ima poseban odnos čemu svedoči i činjenica da ga se sa vremena na vreme može videti i u našim krajevi, u Somboru, gde gleda i podržava svoga ključnog igrača:
“Oni su divna porodica sa kojom sam se veoma zbližio. I rekao sam ovo mnogo puta, ali Nikola… On se ponaša kao da je ovo samo još jedna utakmica. Nikada se nije promenio sa svim uspehom, i nikada neće. To jednostavno nije u njegovoj prirodi. Volim Nikolu. Osam godina, ljubavi, Jamal, sedam godina. Prošli smo kroz mnogo toga. Samo da svi ostanemo na kursu i izazovemo sebe, da svi zajedno postanemo bolji, pojedinačno. Da, sjajno je biti sa takvim istorijskim, velikim igračem koji je još bolja osoba, a to iskreno kažem. Ovo nije govor trenera. Nikola je veliki, veliki čovek”.
Jamal Murray, heroj kakvog nema
Pre nešto više od dve godine, tačnije 12. aprila 2021. Jamal Murray j je doživeo strašnu povredu – pokidao je prednje ukrštene ligamente. Pauza koja je usledila bila je duga i teška a prvi snajper Nuggetsa koji je odigrao fantastičan play off u Orlandu, tokom Covida, bio je odsutan godinu i po sa terene, dakle dve sezone – jedna u samoj završnici, a druga kompletna. Nije Jokić niti Denver mogao više od prve runde play off bez njega. Prvo Sunsi, potom Warriorsi bili su bolji.
Teško je bilo Denveru, ali je teško bilo i Murraju. Možda još i teže. Nazvao je sebe “oštećenom robom” i pitao klub da li će da ga trejdaju. No, nisu. Čuvali su ga kao najveće blago. I sve im se vratilo.
U oktobru prošle godine Murray se vratio na parket posle godinu i po dana pauze. Tokom sezone igrao je promenljivo – znao je na jednoj utakmici da eksplodira i ubaci 40 poena, pa da na ssledećem meču ne može ništa pogoditi. Tražio se celu regularnu sezonu, i konačno je proradio u play offu. Čak i više od toga.
Gotovo ceo playoff je igrao sjajno, šut ga je dobro služio, a kako je vreme prolazilo sve više je razigravao saigrače i time rasteretio Nikolu Jokića. U 20 odigranih utakmica u ovom doigravanju Jamal je prosečno beležio 26 poena, 7 asistencija i 5.7 skokova po utakmici, a kruna svega toga je trofej Larry O’Brien!
A što svakog istinskog ljubitelja košarke raduje, Jamalove suze pokazale su koliko je ovom momku istinski stalo da igra košarku i to na onom najvišem nivou.
Aaron Gordon, karika koja je nedostajala
Za Denver se dugo tvrdilo da igra isključivo napadačku i atraktivnu košarku, a da samo pojedini igrači (bili su tu i Garry Harris i Paul Millsap) znaju da odigraju kako treba u odbrani. Demantovali su to Nuggetsi ove sezone, ali su zato i bili jači za čoveka koji je bio spreman žrtvovati napadački deo svog igračkog arsenala zarad dobre i timske odbrane.
A onda je u martu 2021. u Denver stigao Aaron Gordon iz Orlanda, u paketu sa Gary Clarkom, dok je put Floride krenuo Gary Harris, RJ Hampton i prvi pik na draftu 2025. godine. Ispostavilo se da je ovo bio jedan od ključnih trejdova. Gordon je debitovao za Denver protiv Hawksa i odmah pokazao zbog čega je tu u Denveru. Odigrao je nešto više od 21 minutu, dao 12 poena što i nije mnogo, ali doprinos koji je dao na drugoj strani terena bio je neverovatan.
Osim bravura i zakucavanja na play offu, Gordon je u Orlandu bio samo jedan prosečan napadač a sama franšiza večno na granici ulaska u doigravanje. Pokazalo se samo da je bio na pogrešnom mestu, u pogrešnom timu u pogrešno vreme. Denver ga je vratio na mapu u košarkaški život. On se u Denveru prilagodio, bio je manje vidljiv u napadu, ali je zato do izražaja dolazio njegov odbrambeni potencijal, koji je bio i važan u toku play offa. Kako li je samo Gordon igrao odbranu protiv Lakersa, a kada treba, kao protiv Miamia, znao je da odigra i napadački, i donese prevagu.
Ne zaboravimo ni…
Michaela Portera Jr., visokog krilnog napadača, koji je također dosta izbivao zbog povrede. I pored toga nametnuo se u treću napadačku opciju u Denveru, ali je utisak da njegovo vreme tek dolazi i da mu je potencijal još uvek veći od realizacije. Kentevious Caldwell Pope koji igra na obe strane terena, čovek koji je već okusio šta znači osvojiti prsten (sa Lakersima). U play offu je eksplodirao Bruce Brown, pouzdana opcija sa klupe koji stigao iz Brooklyna i znao je davati poene kada treba, posebno kada se lomilo. Tu su i iskusni Reggie Jackson, Jeff Green i DeAndre Jordan koji su tokom play offa imali epizodne uloge, ali su iskustvom doprinosili stabilnosti u timu.
Leave a Reply