Čovek od leda

Izvor: Branislav Jocić, Sportklub

NBA je imao mnogo, mnogo velikih igrača, ali je samo jedan bio “Ajsmen”.

Džordž Gervin je verovatno i poslednji čovek koji se bavio sada već izgubljenom umetnošću klasičnog polaganja i šuta sa poludistance.

Detinjstvo Džordža Gervina nije mnogo obećavalo. U opasnim predgrađima Detroita, bez nekog autoriteta u kući, tamnoputa deca imaju samo dva puta: put droge ili put sporta. Na sreću, Ajsmen se toliko zaljubio u košarku, da je pristao da čisti školsku salu samo da bi dobio ključeve i do mile volje bacao na koš kad god mu se prohte.

Nakon neverovatnog učinka u školskom timu, otišao je na univerzitet Long Bič. Ali, shodno svom čudnom i ćudljivom karakteru, Kalifornija mu se nije svidela (!) i onda je posle samo jedne godine prešao na univerzitet Istern Mičigen. Iako je rutinski rešetao protivničke koševe, od sebe nije mogao da pobegne, pa se ponovo uvalio u nevolju. Naime, kao ozbiljan kandidat da otputuje na OI u Minhenu 1972. potukao se sa jednim protivnikom i ne samo da je uništio tu priliku, već i umalo nije upropastio buduću karijeru. Dobio je suspenziju i nikada više nije mogao da igra ni za jedan univerzitet.

Kao takav, nije mogao u profesionalce, pa je za neki sitniš potpisao ugovor sa anonimnom ekipom Pontijak. Ali, onda mu se sreća osmehnula. Na jednoj od utakmica Pontijaka, našao se Džon Ker, skaut ABA tima Virdžinija. Odmah, to veče, ne konsultujući gazde kluba, potpisao je Gervina. Džordž je došao kao poručen, jer je Džulijus “Doktor Džej” Irving upravo prešao u Njujork Netse, pa je ostalo upražnjeno mesto u timu Virdžinije.

Već na prvom meču, za samo 20 minuta na terenu, Gervin postiže 25 poena. Jedan od saigrača, gledajući kako hladnokrvno tovari koš protivnika, dao mu je nadimak koji će mu ostati za života “Ajsmen” (ledeni čovek). Već u drugoj sezoni, Virdžinija ga prodaje San Antoniju, gde će ostaviti neizbrisiv trag. Trenerski guru Dag Mo, videvši mogućnosti Gervina, onda piše istoriju. Sa krila, 202. visokog Džordža premešta na dvojku i tako bukvalno stvara novu poziciju “svingmena”, visokog beka šutera, na kojoj, recimo, danas igraju Lebron Džejms, Trejsi Mek Grejdi i Vins Karter.

Tokom godina, Ajsmen je četiri puta bio najbolji strelac NBA. Bolji od njega su samo Vilt Čejmbrlen i Majkl Džordan. Dag Mo je rekao da je najbolji šuter koga je ikada video. Džeri Vest je rekao da bi samo zbog njega rado kupio ulaznicu za jednu košarkašku utakmicu. Džordž Gervin je, jednostavno, bio nemoguć za čuvanje. Bio je visok, tako da je mogao da šutne preko većine igrača koji su ga čuvali, a ako stavite nekog višeg, on bi ga kao od šale pretrčao, mada je, zbog izuzetno, ponekad i neprirodno visokog luka, mogao da se “digne” na šut kad god bi poželeo.

Gervin je bio čistokrvni strelac, ali je platio punu cenu toga, pošto nikada nije osvojio titulu. Pet puta je bio u prvoj petorki NBA, četiri puta najbolji strelac, 12 puta je igrao na Ol Staru. U Kuću slavnih je uvršten tek 1996. deset godina nakon penzionisanja, što mnogi smatraju za jednu od najvećih košarkaških nepravdi ikada. Posle San Antonija, odigrao je jednu sezonu za Čikago Bulse i jednu za italijansku Romu, gde je imao prosek od 26.1 poena.

Njegov ABA/NBA prosek od 26.2 poena je šesti najbolji u istoriji, a samo jednu sezonu je “silazio” ispod cifre 20. On je jedan od samo sedmorice, koji su u šest uzastopnih sezona postigli bar po 7000 poena. Protiv Nju Orleansa, u trećoj četvrtini, postigao je 33 poena, što je rekord koji stoji i danas. Ali, jedna stvar mu nikako nije išla: trojke. U karijeri ima mizeran prosek od 29%, a u plej ofu je pokušao 13 puta i nije pogodio ni jednom! A koji je bio razlog njegovog skoro savršenog šuta (osim trojki)? “Pa, od kada znam za sebe, nije bilo dana da ne “ispalim” bar 1000 lopti”, odgovorio je Ajsmen…