George Gervin: Ledeni čovek

george-gervin-spurs-main-compressor — NBA

Preneseno sa: kosmagazin.com

Pišu: Aleksandar Ostojić i Vladimir Stanković

U vremenu kad su sva košarkaška takmičenja suspendovana zbog pandemije koronavirusa, odlučili smo da naše čitaoce častimo u skladu sa motom ovog portala – Za one koji čitaju košarku. Poklanjamo vam knjigu koju ćete moći da čitate u nastavcima. Reč je o 50 biografija najvećih igrača NBA lige, a koje su svojevremeno objavljene u knjizi “50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića. Uživajte u čitanju!

***

Kada je 1996. Džordž Gervin dobio potrebnih (najmanje) 18 glasova žirija koji odlučuje ko će ući u Kuću slavnih, medju košarkaške besmrtnike u Springfildu u kome je 1891. profesor Džejms Najsmit “izmislio” košarku, mnogi su rekli da je ispravljena jedna velika nepravda. Doduše, Džordž Gervin je karijeru završio samo desetak godina ranije, ali sve ono što je napravio u ABA i NBA trebalo je da mu vrata Kuće slavnih otvori još ranije.

Njegova životna priča je klasičan primer o uspehu zahvaljujući samopožrtvovanju, jakoj volji i radu. Detinjstvo u crnačkom getu Detroita nije obećavalo ništa dobro dečaku koji je bio jedno od šestoro dece skromne crnačke porodice. Kada su sitni prestupi počeli da se množe i kada se nad Džordžovom budućnošću nadvila senka, kao spasilac pojavila se košarka. Onog trenutka kad je u školi dao prve koševe definitivno je zaboravio na sve drugo, postojao je samo basket i ogromna volja da napravi nešto u ovom sportu. Trenirao je do iznemoglosti, morali su da ga izbacuju sa terena, ali je taj problem rešio tako što je čistio školsku dvoranu a za uzvrat ostajao da noću trenira sam koliko hoće. Verovatno je tada “rodjen” jedan od najsigurnijih šuteva u istoriji NBA.Treneri će mu kasnije pomoći da još više usavrši talenat i iznad svega bogomdanu ruku, ali nema sumnje da je ono najvažnije u košarci stekao samouk.

Šutirao je iz svih mogućih pozicija, uobičajena poricija dnevno ispaljenih lopti kretala se oko hiljadu. U timu škole Martin Luter King u Detroitu već je imao ključnu ulogu, i kada je došlo vreme za studije pozvao ga je Univerzitet Long Bič iz Kalifornije.Tamo je, medjutim, ostao samo prve godine studija, a koliko je bio različit od drugih pokazuje da mu se nije dopala Kalifornija o kojoj mnogi sanjaju. Prešao je na Univerzitet Istern Mičigen, i već u prvoj sezoni dostigao prosek od 29,5 poena. Igrao je izvanredno i bio na spisku kandidata za Olimpijske igre u Minhenu 1972. ali na jednoj od utakmica univerzitetskog plej-ofa potukao se sa protivnikom nokautiravši ga. Proglašen je krivcem za incident i to ga je moglo koštati karijere: ne samo da je izbrisan sa spiska kandidata za Minhen već je kažnjen i doživotnom zabranom igranja na univerzitetima SAD! Jedini način za nastavak karijere bio je odlazak u neku malu, anonimnu polu-profesionalnu ligu, što je mladi Gervin i učinio potpisujuću ugovor, bukvalno za “šaku dolara” sa ekipom Pontijak.

Na jednom od tih malih terena zapazio ga je Džon Ker, skaut Virdžinije koja je igrala u ABA ligi. Siguran u svoju procenu, potpisao je zaboravljenog Gervina čak i ne konsultujući gazde kluba. Zahvaljujući Keru nastaće tandem Irving-Gervin pošto je Vridžinija u to vreme imala Džulijus Irvinga, kasnije čuvenog pod nadimkom Doktor Džej. Nisu dugo ostali zajedno jer je Dr Džej uskoro (1973) otišao u Njujork, takodje klub u ABA ligi, ali i ono malo vremena koje su proveli zajedno izuzetno je koristilo Gervinu jer je “skinuo” mnoge stvari od Dr Džeja. Njegovim odlaskom ušao je u petorku Virdžinije. Na prvoj utakmici za Virdziniju, sa samo 20 godina, dao je 25 poena igrajući toliko hladnokrvno kao da je celog života samo to radio. Fati Tejlor, drug iz ekipe, tada mu je dao nadimak koji će ga pratiti tokom kasnije briljatne karijere: “Ajsmen” (Ledeni čovek). Tokom druge sezone u Virdžiniji klub ga je prodao San Antoniju, takodje u ABA ligi, gde će ostati naredne dve i po godine sve dok NBA nije “pojela” ABA pripojivši najbolje ekipe, medju kojima je bio i San Antonio sa Džordžom Gervinom kao najvećom garancijom za sportsku i finasijsku stabilnost tima. Naime, San Antonio je zahvaljujući atraktivnom Gervinu bio vrlo gledan tim.

Dag Mou, svojevremeno igrač za koga je profesor Aca Nikolić, inače škrt na komplimentima te vrste, rekao da je najbolji košarkaš koga je on trenirao, bio je ključni čovek za eksploziju Gervina u NBA. Kao trener San Antonija odlučio je da ga sa mesta krila pomeri na poziciju visokog beka-šutera. Sa 2,01 m i velikom brzinom pretvorio se u napast za sve protivnike. Mou je jednom prilikom rekao da je Gervin “najveći šuter koga je on ikada video”, dok je Džeri Vest, legenda Lejkersa, sa divljenjem priznao da je Gervin jedan od igrača zbog koga bi on “rado kupio ulaznicu za utakmicu”.

Gervin je čak četiri puta bio najbolji strelac NBA, uspešniji od njega samo su Majkl Džordan i Vilt Čemberlen. Bio je prvi niski igrač koji je toliko dominirao kao strelac. Pred kraj karijere imao je sreće da zaigra sa još jednom, doduše u tom trenutku budućom, legendom NBA – Majklom Džordanom. Bilo je to u sezoni 85/86, Gervin je imao prosek od 16,2 poena (prvi put ispod 20,0), Džordan 28,2.

Karijeru je završio u Italiji igrajući u sezoni 86/87 za Banko di Roma gde je, uprkos godinama, ponovo bio onaj stari sa prosekom od 26,1. Mnogi pojedinačni rekordi San Antonija i godinama su odolevali: najbolji strelac, najviše odigranih utakmica, najviše šuteva i pogodaka iz igre, najviše slobodnih bacanja, najviše osvojenih lopti… Mnogo kasnije srušili su ih Dejvid Robinson i Tim Dankan. “Ajsmen ” je jedan od sedmorice igrača koji su u šest uzastopnih sezona postigli više od 2.000 poena.

U poslednjem meču regularne sezone 1977/78 Gervin je postigao 63 poena protiv Denvera, što mu je donelo titulu prvog strelca ispred direktnog rivala Dejvida Tompsona (Denver) za samo 0,6 poena. Gervin je imao prosek 27,21 a Tompson 27,15 mada se u NBA statistikama obojica vode sa po 27,2. Sa 33 poena u jednoj četvrtini, 9. aprila 1978. protiv Nju Orleansa, i danas je rekorder NBA po broju poena u jednom “kvoteru” (12 minuta).

Zvuči neverovatno, ali rasni strelac kakav je bio Džordž Gervin nikada u plej-ofu nije postigao nijednu trojku! Doduše, nije mnogo ni pokušavao, ali u knjigama piše: 0-13! U regularnim sezonama ostvario je 77/259 (29,7%).

Posle košarkaškog penzionisanja posvetio se deci sa posebnim potrebama. Pomagao im je i prikupljao pomoć, a 1991. otvorio je omladinski centar koji je nazvan po njemu. Oženio se 1976. sa Džejsi King. Imaju troje dece. Razveli su se 1984, ali samo godinu dana kasnije ponovo su se venčali. Njihov najstariji sin Dži igrao je košarku u Harlem Globtrotersima.