Kad je Peđa brojao do 42

Preneseno sa: kosmagazin.com

Piše: Vladimir Stanković

Nedavni lični rekord Nikole Jokića, 41 poen za Denver protiv Bruklina (112-104), četvrti je najbolji indiviodualni skor u NBA jednog igrača sa prostora bivše Jugoslavije. Ispred njega su samo Dražen Petrović sa 44 za Netse protiv Hjustona (100-83) 1993, Bojan Bogdanović sa istim brojem poena takođe u dresu Netsa (131-114 protiv Filadelfije 2016.) i Predrag Stojaković koji je 14. novembra 2006. u meču Nju Orleans-Šarlot ubacio 42. Dakle, od srpskih igrača najefikasniji je Stojaković, sada je drugi Jokić, a dalje slede Vlade Divac sa 34 (2001. za Kingse) pa Predrag Danilović (za Finiks 1995) i Vladimir Radmanović (za Njujork 2006), obojica sa po 30 poena.

Ovo nije (samo) priča o ličnom rekordu Peđe Stojakovića, već podsećanje na karijeru jednog od najboljih igrača u istoriji naše košarke. Raspad Jugoslavije doveo je njegovu familiju iz Slavonske Požege u kojoj se rodio 1977. u Beograd. Sa 15 godina već je bio talenat o kome se pričalo, a kad je došao na trening Crvene zvezde treneri su odmah shvatili o kakvom je biseru reč. Sećam se ushićenih priča o novom biseru naše košarke. Neki dan pre 16. rođendana 1993. postao je seniorski prvak SR Jugoslavije, jer je Crvena zvezda u finalu plejofa pobedila Partizan sa 3-2. Igrao je, istina, malo, pored Nebojše Ilića, Saše Obradovića, Aleksandra Trifunovića. Dejana Tomaševića… ali je osvojio prvu titulu.

Na žalost, sankcije su uticale da se Peđin talenat brusi u Grčkoj. PAOK je bio najbrži, doveo je Stojakovića sa 16 godina i narednih 5 godina biće stub solunske ekipe. Brzo je dobio i grčki pasoš, što je značilo da je izgubljen za našu reprezentaciju, na sreću ne trajno. Tokom 95/96 lomi nogu, ali završava sezonu sa 16,9 poena, a Sakramento Kings bira ga na draftu sa pozicije br. 14. U narednoj sezoni podiže prosek na 20,3 poena, a visina od 2,07 omogućila mu je i lep prosek skokova, 4,6 po utakmici. U poslednjoj sezoni za PAOK, 97/98 davao je 23,9 poena i imao 4,9 skoka po meču.

Stojakovic u dresu Paok-a

Čini mi se da sam prvi put uživo gledao Peđu Stojakovića u finalu Kupa pobednika kupova 12. marta 1996. u Vitoriji. Tadašnji Taugres pobedio je PAOK 88-81 (44-50) zahvaljujući Ramonu Rivasu koji je dao 31, dok je Din Garet, zvezda PAOK-a, ostao bez poena! PAOK je dugo bio nadomak pobede, vukli su Bane Prelević (34) poena i Peđa Stojaković (20), ali osim Ređiasa (12 poena) i donekle Budurisa (10) ostali nisu mnogo pomogli. Peđa je na 13 utakmica u tom takmičenju ostvario prosek od 19,1 poena šutirajući dvojke 83/55 (55,3%) a trojke 17/41 (41,5%). Slobodna bacanja je izvodio sa impresivnom preciznošću od 90,3% (65/72). Povrh svega imao je 5,2 skoka i 1,2 asistencije.

Čežnjivo smo ga čekali u dresu reprezentacije, ali to se dogodilo tek 1999. kada je FIBA popustila i dozvolila igračima sa dvojnim državljanstvom da igraju za zemlju u kojoj su rođeni. Tako smo, uz Stojakovića, dobili Dragana Tarlaća, kasnije i Milana Gurovića i Marka Jarića. U međuvremenu je Peđa 1998. potpisao za Kingse, i odmah pokazao da će i u NBA imati zapaženu ulogu. Prvu sezonu završio je sa 8,4 poena, ali to je bio tek početak.

Peđa je trebalo da bude jedan od glavnih igrača na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj, ali je na pripreme došao povređen. Željko Obradović ga je stavio u 12 igrača za šampionat, ali Peđa nije kreno za Francusku sa ekipom. Ostao je u Solunu da leči koleno. Došao je nakandno, ali je odigrao samo 7 minuta na dve utakmice, 5 protiv Rusije i 2 protiv Nemačke. Nije stigao ni da se „upiše“. Vratio se dogodine na Olimpijskim igrama u Sidneju, ali je na prvi trofej u reprezentaciji morao da čeka do EP u Turskoj 2001. gde je sa 138 poena (23,0) bio najefikasniji i najzaslužniji, uz Bodirogu, za zlatnu medalju. Bio je i MVP prvenstva. Godinu dana kasnije bio je i svetski prvak u Indijanapolisu, a od reprezentacije se oprostio 2003. na EP u Švedskoj, i to povredom protiv Turske u osmini finala zbog čega nije igrao do kraja šampionata.

U NBA je igrao do 2011. Do 2006. u Sakramentu, pa Indijani (2006), zatim 4 sezone u Nju Orleansu, pa poslednju u Torontu i Dalasu gde je, konačno, doživeo da stavi NBA šampionski prsten. Brojke kažu da je odigrao 804 utakmice, dao je 13.647 poena, ostvario prosek od 17 koševa i 4,7 skoka. Procenat šuta bio mu je 45%, a za 3 poena 40,1%, slobodnih bacanja 89,5. Najbolja sezona bila mu je 2003/04 u kojoj je imao prosek 24,2 poena (sa procentom 43% za tri poena) i 6,3 skoka. Mnogo je indvidualnih rekorda i dostignuća, uključujući i pobedu na konkursu trojkaša tokom Ol star vikenda 2003. Kingsi su 16.septembra 2014. povukli dres sa brojem 16 koji je Peđa tako uspešno nosio tokom 8 sezona u Sakramentu. Smatra se jednim od najboljih trojkaša u istoriji košarke. Šut mu je bio odlika, od Zvezde do Dalasa.

U noći u kojoj je Šarlotu dao 42 poena igrao je 37 minuta, šutirao 15/22 (68,2%), trojke 5/10, plus 8 skokova, 2 osvojene lopte, 3 izgubljene, 1 blokada.

Konkurs je otvoren, traži se junak koji je će nadmašiti njegova 42 poena.