Najtrofejniji igrač Evrope

Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin

Istorija evropske košarke ne poznaje sličan slučaj: Genadij Voljnov, nekadašnji as CSKA i sovjetske reprezentacije, igrao je na 6 šampionata Evrope i 6 puta osvajao zlatnu medalju. Ako dodamo 4 olimpijske medalje, uključujući i zlatnu iz Minhena 1972, plus dve sa svetskih prvenstava dolazimo do 12 medalja na najvećim takmičenjima. Sa tih 12 medalja Voljnov je još uvek iza Krešimira Ćosića, koji ih ima 14, ali Voljnov nadmašuje legndarnog Krešu na klupskom planu jer Ćosić nikada nije bio prvak Evrope, a Voljnov jeste tri puta sa CSKA – 1961,1963. i 1969.

Voljnov se rodio 28. novembra 1939. u Moskvi gde je i umro 17. jula 2008. Bio je, kako se to kaže, polivalentan igrač, mogao je da igra na više pozicija. Sergej Belov, legenda ruske i sovjetske košarke, davno je rekao da je Voljnov bio igrač ispred svog vremena. Sa visinom od 2,01 bio je i bek i krilo i “forward”. Bio je jedan od prvih visokih igrača koji je šutirao sa distance. Godinama je bio kapiten i u CSKA i u reprezentaciji.

Prijatelji su ga zvali “Genka”. Počeo je da igra u skromnom moskovskom klubu Burevesnik 1956. Tri godine kasnije prešao je u CSKA zajedno sa Anatolijem Astahovim i Armenakom Alačačanom. Te iste 1959. debitovao je u ekipi SSSR na Šampionatu Evrope u Istanbulu. Iako njegov doprinos nije bio posebno značajan, samo 3,8 poena po meču, osvojio je svoje prvo zlato. Naredne godine bio je učesnik Olimpijskih igara u Rimu, gde je video Oskara Robertsona i ostale “čarobnjake sa loptom” u američkoj reprezentaciji. Tada je shvatio da košarka nije samo snaga nego i mašta, inteligencija, kreativnost, trik… Video je da se Amerikanci zabavljaju dok igraju, nešto što je za njega, njegove saigrače pa i većinu Evropljana tada to bilo nezamislivo.

Na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1961. Voljnov je bio deo sovjetskog tima koji je odbranio titulu prvaka. Prosek poena bio mu je 11,7. O skokovima nema podataka ali pouzdano se zna da ih je bilo mnogo. U Vroclavu 1963. osvojio je treće zlato sa državnim timom uz prosek od 10.7 poena a isto se desilo i 1965. u Moskvi s tim što je svoj prosek podigao na 12,6 poena. Kolekciju zlatnih medalja upotpunio je u Helsinkiju 1967 (11,1) i Napulju 1969 (7,0).

Između 6 zlata na evropskim šampionatima blistao je na Mundijalu u Rio de Žaneiru 1963 (bronzana medalja sa 14,1 poena, 20 protiv SAD), u Montevideu 1967. bio je prvak sveta sa 11,1 poena u proseku. Na olimpijskim igrama osvojio je 4 medalje: u Rimu 1960. i Tokiju 1964. srebrne, u Meksiku 1968. bronzanu (posle poraza od Jugoslavije u polufinalu koševima Vladimira Cvetkovića iz nezaboravnih slobodnih bacanja) a kulminacija je bila olimpijsko zlato u Minhenu 1972.

Posle Evropskog prvenstva u Napulju 1969. Voljnov je odlučio da se povuče iz reprezentacije. Glavni razlog bio je loš odnos sa selektorom Aleksandrom Gimeljskim. Sa 30 godina bio je spreman da završi karijeru jer nije želeo da igra u drugoj ekipi osim CSKA. Nije ga bilo na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970, ni na EP u Esenu 1971. ali kada je na klupu sovjetskog tima seo Vladimir Kondrašin sve se promenilo. Kondrašin je zaključio da mu je za juriš na zlatnu olimpijsku medalju neophodan igrač sa iskustvom i nije oklevao da pozove Genadija. Ovaj je prihvatio, znajući da mu je namenjena epizodna uloga ali bio je spreman da pomogne.

Kondrašin od njega nije ni očekivao ni tražio 20 poena i 10 skokova. Bio mu je potreban líder u svlačionici, autoritet čija se reč sluša. Voljnov nije podbacio ni na terenu. Senegalu i Poljskoj dao je po 12 poena, Filipinima 11, Nemcima 6, Italiji 2. U nezaboravnom finalu protiv SAD nije dao ni poen ali njegove 4 lične greške svedoče o doprinosu u odbrani. SSSR je osvojio zlatnu medalju posle čuvene ponovljene 3 sekunde i koša Aleksandra Belova, a Amerikanci do danas nisu preuzeli svoje srebrne medalje jer se tada nisu pojavili na dodeli medalja.

Posle Minhena Voljnov se defiunitivno povukao. Igrao je 16 godina za CSKA i 13 za reprezentaciju. Uz 12 medalja sa reprezentacijom ima i 10 liga SSSR i 3 titule klupskog prvaka Evrope. Prvu je osvojio 1961. kada je CSKA prekinuo trogodišnju dominaciju ASK Riga. U prvoj utakmici finala u Rigi CSKA je slavio 89-62 a Voljnov je dao 18 poena. U Moskvi je bilo 66-61 za tim iz Letonije, ali titula je pripala Moskovljanima.

Dve godine kasnije CSKA je ponovo bio prvak Evrope posle tri utakmice sa Realom. Posle međusobnih pobeda, odnosno poraza, sa po 17 poena u utakmicama u Madridu (86-69 za Real) i Moskvi (91-74 za CSKA) u Moskvi je 1. avgusta igrana majstorica. CSKA je slavio 99-80 a Voljnov je sa 26 poena bio heroj meča. Treću titulu prvaka kontinenta osvojio je 24. aprila 1969. u Barseloni, opet protiv Real Madrida. Igrana su dva produžetka, CSKA je slavio 103-99. Junak meča bio je centar CSKA Vladimir Andrejev, koji je u najboljem meču karijere dao čak 37 poena. Kuriozitet meča u kome je jedan od sudija bio naš Obrad Belošević, otac Ilije Beloševića, je 50 minuta na terenu Sergeja Belova. Voljnov je igrao 37 minuta i dao 12 poena uz 2 skoka u napadu.

Po završetku karijere predavao je hemiju na Vojnoj akademiji i povremeno mladim igračima CSKA pokazivao neke od tajni iz svog bogatog repertoara.

Kada je umro, Sergej Belov je rekao da figura Genadija Voljnova nije bila dovoljno vrednovana ni u SSSR-u ni u Rusiji.

– Bio je pionir moderne ruske košarkle – rekao je legendarni Belov.

Kao potvrda reči Belova i podatak da je u jednoj anketi najbolja ruska petorka svih vremena bila – bez Genadija Voljnova. Ono što mu niko ne može uzeti jesu njegove medalje i utisak koji je ostavio na sve one koji su imali sreće da ga gledaju i zapamte kao jednog od najboljih i svakako najtrofejnijeg evropskog igrača.

Photo: Privatni album