Godina 1962., kada je NBA u pitanju, budi brojne emocije i sećanja koje se danas, poput legendi, prenose sa kolena na koleno.
Bila je to sezona u kojoj su dinosaurusi i istinske košarkaške legende gospodarile NBA parketima. Bila je to i sezona u kojoj igrač sa neverovatnim prosekom – od 50.4 poena i 23.6 skoka po meču – nije poneo titulu najkorisnijeg igrača. Radi se svakako o Wiltu Chamberlainu, vlasnik brojnih rekorda u NBA, koji je svakako imao sezonu iz snova. No, to nije bilo dovoljno.
No te sezone, titulu najboljeg uzeo je Bill Russell iz Celta, sa 18.9 poena i 23.6 skokom, ali i šampionskim prstenom. No, to svakako nije najbolje izdanje duše šampionskog tima Celticsa 50-ih i 60-ih godina prošloga veka. Čovek je osvojio 11 titula prvaka, a ono što je napravio u finalu 11 aprila 1961. godine nezabeleženo je bilo do tada. Naime, u pobedi svog Bostona protiv St. Louis Hawksa (121 – 112), što je Bostonu donelo četvrtu titulu prvaka, Russell je imao neverovatnih 38 skokova.
Ni na preostala dva kandidata ne treba trošiti reči. Elgin Baylor je bio perjanica Lakersa u to vreme. Bio je jedan od najdominantnijih igrača svog vremena. Iako je te sezone Celtima utrpao čak 61 poen, ostao je i bez MVP titule, a biće upamćen i kao jedan od velikih i legendarnih igrača bez prstena u karijeri.
Oscar Robertson je te sezone postigao nešto što niko pre, i sve do pojave Russella Westbrooka nakon njega, nije uspeo. Imao je triple double prosek, po čemu je Big O ostao upisan u legende NBA. No, ni to nije bilo dovoljno u ovoj sezoni za naslov MVP-a.
Leave a Reply