Stefan Jović: Irving je sjajan, ali moj idol je Nash

Preneseno sa: kosmagazin.com

Piše: Bojan Šoć

Dvanaestog novembra 2015. Stefan Jović je u dresu Crvene zvezde upisao svoje ime u anale Evrolige podijelivši saigračima 19 asistencija na parketu minhenskog Audi Doma, čime je postavio novi rekord u elitnom takmičenju. Godinu i po dana kasnije plejmejker Beograđana se oprostio od Malog Kalemegdana i postao član Bajerna. Danas njegove lucidne asistencije mame aplauze one iste publike koju je petnaeste sa Zvezdom “zavio u crno”. Prošlog četvrtka u Moskvi, dan uoči gostovanja Himkiju, organizator igre Bajerna i reprezentacije Srbije je govorio za Koš magazin. Tom prilikom, između ostalog, saznali smo zašto naš sagovornik nije iznenađen ovosezonskim uspjesima Bavaraca, zbog čega je Derik Vilijams suštinski drugačiji od većine bivših NBA zvijezda “na proputovanju” kroz Evropu, i koji element u svojoj igri Stefan želi da usavrši.

Tokom boravka u Zvezdi ostvario si potpunu igračku afirmaciju, osvojio pregršt trofeja, ustalio se u reprezentaciji Srbije i nakon tri godine u redovima crveno-belih stavio tačku na tu etapu u karijeri. Mediji su te „selili“ u razne klubove, pominjao se i višestruki šampion Evrolige iz Pireja, ali si ti na kraju odabrao Bajern i, sudeći po svemu, napravio dobar izbor. Dva trofeja već u prvoj sezoni, povratak na evroligašku scenu – sve to govori da si povukao pravi potez, zar ne?   

– Sigurno da jesam. Bajern sam odabrao iz tri razloga. Prvenstveno zbog Saše, koji je tada bio trener ekipe (Aleksandar Đorđević je bio na čelu stručnog štaba Bajerna u periodu 2016-2018 i sa ekipom osvojio kup Njemačke – KOŠ magazin). Drugi jako bitan momenat je da se radilo o mom prvom angažmanu u inostranstvu. Jezik mi nije bio baš najjača strana i tražio sam sredinu gde će mi sistem biti poznat da bih mogao maksimalno da realizujem svoj potencijal. S te strane je ispalo idealno – na kraju sezone osvojili smo kup posle 50 godina, ligu posle četiri. Vratili smo se u Evroligu što je bilo jako bitno. Treći razlog zbog kog sam odabrao Minhen je što mi u klubu stoje na raspolaganju oni isti lekari koji su mi svojevremeno pomogli da saniram povredu leđa zbog koje sam ranije imao velikih poteškoća. Taj problem su rešili dok sam još bio u Zvezdi, a danas i dalje brinu o mom zdravlju. Hvala bogu, sada je sve u redu, u ove dve sezone u Bajernu nisam imao problema s leđima.

U Bundesligi ste i dalje neporaženi, u Evroligi “pucate” na plejof. Da li si očekivao ovako dobar start ili trenutni rezultati ipak premašuju zacrtano pred novu sezonu?

– Poznavajući Radonjića, njegov način rada i sve ono kroz šta smo prošli u Zvezdi, ovo za mene nije iznenađenje. Pred sam početak sezone smo zacrtali da budemo dominantni u Bundesligi, i to nam za sada polazi za rukom. U kupu nam se desio kiks protiv Albe, to je jedina mrlja na sve što smo uradili do danas. Da budem iskren, nisam baš očekivao da ćemo u Evroligi biti ovako visoko plasirani, s ovolikim brojem pobeda, ali da ćemo da budemo konkurentni – svakako jesam. Nemamo nameru da budemo samo učesnici Evrolige, nego i da pokažemo da nismo slučajno u društvu najjačih.

Imperativ plasmana u plejof Evrolige ne postoji, ali koliko su realni izgledi da sačuvate mjesto među prvih osam i ispišete novu stranicu u klupskoj istoriji?

– Ove sezone situacija je maltene ista kao što je nekad bila u Zvezdi – nema pritiska, od nas se traži da klub na evropskoj sceni predstavljamo u najboljem svetlu. Ali bez obzira na to što Bajern u sledeće dve sezone ima A licencu i biće siguran učesnik Evrolige, nije poenta da samo igramo. To pokazujemo i kroz Bundesligu pristupom i rezultatima. U drugom delu sezone čeka nas znatno teži posao u oba takmičenja. Januar je jako težak, nakon Istanbula, Atine i Moskve gostovanje Himkiju je već  četvrto u ovom mesecu, a odmah zatim gostujemo i u Bundesligi. Kondicioni trener Gačević i pomoćni trener Radović su jako dugo sa Radonjićem, dobro znaju kakav je ritam igranja i kako da doziraju napore na treninzima. Svi igrači su trenutno zdravi i na raspolaganju stručnom štabu za predstojeće mečeve, što je jako bitno da bi se održao kontinuitet rezultata. Što se Bundeslige tiče, nema opuštanja bez obzira na perfektan skor. U drugom delu sezone očekuju nas jako teška gostovanja – igramo na strani protiv Oldenburga, Ludvigsburga, Bajrojta, Albe, a od jačih ekipa bićemo domaćini samo Bambergu. Raspored je izuzetno težak i ova serija bez poraza ne sme da nas zavara, jer sve može da se okrene za par kola.

Iza nas su dvije trećine evroligaške sezone. Na osnovu neposrednih iskustava s terena i onoga što si dosada vidio u TV prenosima, koji rival je na tebe ostavio najdublji utisak, i koga vidiš kao najvećeg pretendenta na titulu u maju?

– Zbog povrede stopala nisam igrao protiv Olimpijakosa, tako da nemam taj osećaj s terena, ali na osnovu onoga što sam video sa strane, Grci s Blatom na čelu mi deluju kao izuzetno interesantna ekipa koja može daleko da dogura ove godine. Naravno, tu su u prvom redu Fener, Real, CSKA, doduše ovaj kiks Madriđana protiv Budućnosti je malo iznenađujući, ali obzirom na ritam takmičenja možda su u Podgorici korigovali minutažu. Armani je počeo dobro, ali je trenutno u određenom padu. Doduše, imaju i dosta povređenih igrača što u neku ruku objašnjava njihove oscilacije jer igrački kadar menjaju konstantno iz utakmice u utakmicu.

Derik Vilijams je pretprošlog proljeća loptao zajedno s Lebronom Džejmsom, a danas je tvoj saigrač. Za razliku od nekih bivših NBA vedeta, čije kratkotrajne evropske epizode pamtimo uglavnom po konfrontacijama s “čitavim svijetom”, soliranju na terenu i narcisoidnom punjenju statističkih kolona, posmatrajući Vilijamsa s tribine Megasporta u vašem duelu s CSKA stekao sam utisak da se apsolutno ne uklapa u taj stereotip. Štaviše, djeluje kao momak koji voli timsku igru, posvećen je zajedničkim ciljevima, uživa u saradnji sa saigračima i vjeran je trenerov “vojnik”. Da li taj utisak vara, ili je zaista tako? 

– Ne vara, spremnost da podredi sopstvene interese timskoj igri je njegov najveći kvalitet. Iskreno, u prvih par nedelja je bilo dosta čudno gledati na treningu čoveka koji je nekad bio drugi pik na NBA draftu. Kad se pojavila informacija da je na meti Bajerna, u prvi mah nismo bili sigurni da se radi o njemu, da je upravo on naš potencijalni novajlija. Ali posle par nedelja nakon što je stigao svi smo bili zatečeni, jer nismo videli nikakav nadmen stav, taj neki ego koji obično poseduju igrači pristigli iz NBA. Derik je maksimalno druželjubiv, otvoren za bilo kakvu konverzaciju i šalu na terenu, nema ni govora o tome da pokušava da komanduje na parketu ili da na neki način pokazuje da je iznad ostalih. On je igrač koji sluša svaku reč, izvršava svaki zadatak kako mu se kaže i, što je najbitnije – radi fenomenalno ono zbog čega je doveden. Njegov doprinos je zaista veliki i na terenu i van njega.

Poznat si kao neko ko konstantno i marljivo radi na usavršavanju svoje igre. Na čemu si radio proteklog ljeta i gdje vidiš prostor za dalje poboljšanje svojih individualnih kvaliteta?

– Jedino što sam poboljšao prošlog leta je vid, imao sam operaciju očiju i skinuo dioptriju. Što se tiče košarke, jedini element na kom bih lično poradio, i smatram da bi mi dosta pomogao na terenu, jeste igra leđima. U tom segmentu želim da budem bolji i radiću na tome.

Ove sezone na našim prostorima imamo priliku da vidimo kako to majstorski radi Stratos Perperoglu – igrač koji ima odličan šut spolja, ali se ne libi da uđe u reket i odigra leđima.

– Slažem se, odličan je. Gledao sam Zvezdu u Evrokupu protiv Valensije u gostima, i još jednom se uverio da njegovi aduti nisu samo šut spolja i bogato iskustvo koje poseduje, nego i ta igra leđima. Jednostavno kad imaš više „oružja”, lakše ti je da igraš. Zbog toga smatram da bih sa svojih 196 santimetara i 96 kilograma trebao da imam određenu prednost u odnosu na druge plejmejkere koji nisu toliko fizički dominantni, želim na taj način da obogatim svoju igru.

U dresu reprezentacije Srbije na SP u Madridu i Olimpijskim igrama u Riju izlazio si na megdan najvećim plejmejkerima današnjice – Kariju, Hardenu, Irvingu, Rouzu, Lauriju… imena „da se smrzneš“. Ko je ostavio najjači utisak na tebe, i da li neke njihove poteze i „cake“ pokušavaš da koristiš u svojoj igri?

– Najjači utisak na mene je ostavio Kajri Irving. Njegova brzina, lakoća promene ritma, putanje prema košu i sve ono šta radi bukvalno u dva metra, to je neverovatno. Pored toga ima i precizan šut, kompletan je igrač. Međutim, moj NBA idol je svakako Stiv Neš. I danas često gledam klipove s njegovim potezima, i pokušavam da radim na terenu iste stvari. On jeste bio niži od mene, ali njegov pregled igre, lucidni potezi i, naravno, karakter su kvaliteti koji su ga izdvajali na terenu.Trenutno ne pratim NBA toliko kao pre, ranije mi je bilo interesantnije, a danas tu ligu pratim isključivo zbog naših igrača koji su tamo. Što se tiče ostatka NBA, tu i tamo nešto pogledam zahvaljujući Brejdonu Hobsu, mom saigraču i cimeru na putovanjima koji konstantno prati sva zbivanja u NBA i koledž košarci.

Za kraj, pitanje koje nema veze s košarkom. Poznato je da jako voliš muziku, dobru svirku i gitaru, a Minhen je grad koji ne zaobilazi maltene nijedan viđeniji rok bend. Da li si imao prilike da odeš na neki koncert u proteklih godinu i po dana?

– Nisam imao ni prilike ni vremena da ispratim strane rok grupe, ali najbitnije mi je da sam uspeo da odem na Bajagin koncert, tačnije – dva, i to u samo sedam dana! Prvo je nastupao u Minhenu 24. novembra, i tim koncertom završio turneju u inostranstvu, a nedelju dana kasnije je svirao u beogradskoj Areni. Informaciju da će Bajaga da svira u Minhenu sam sasvim slučajno dobio od kuma. Bio je petak, sedeli smo, ćaskali, i on mi u jednom trenutku reče: „Bajaga sutra svira ovde!“ Obzirom da ja i moje društvo obožavamo Bajagu, i da smo pre 7-8 godina maltene živeli uz repertoar njegovih pesama, odluka je pala u trenu – idemo na koncert! Bio sam jako uzbuđen što se nalazim bukvalno na 20 minuta od hale gde mogu da slušam čoveka uživo. Prvi put sam bio na njegovom koncertu i bilo je sjajno. Kroz par dana sam saznao da će takođe da svira u beogradskoj Štark Areni 1. decembra, pa sam se potrudio da to ne propustim.