Preneseno sa: kosmagazin.com
Piše: Aleksandar Ostojić
Posle poraza od slabašne Estonije, u utakmici koja nam je mogla doneti plasman na Svetsko prvenstvo u Kini, društvene mreže zapalile su se od komentara. Uglavnom, omalovažavan je naš selektor Saša Đorđević, njegov izbor reprezentativaca, a nije malo ni onih koji su kritikovali igru ovih što su otputovali u Talin.
Čini mi se da je najiskrenija, i izjava koja najviše objašnjava sve, ona koju je posle meča sa Estonijom dao upravo Saša Đorđević: “… Mi pred svaku utakmicu gledamo u pasulj ko će da dođe, da se povredi, da mu ne da klub…”
Srbija jeste košarkaška velesila, to joj niko ne može osporiti, ali je činjenica da smo mala zemlja sa ograničenim sportskim potencijalom. Nemamo mi toliko asova rasutih po svetu da možemo računati na medalju na bilo kom takmičenju, a pogotovo nemamo potencijal u onima koji ne igraju NBA ili Evroligu da možemo pobediti jednu Estoniju. Nažalost, to je naša stvarnost.
Mnogi zaboravljaju da smo u istim ovim kvalifikacijama ‘ladno izgubili u Heraklionu od Grčke 70-63, a na toj utakmici je igrao maltene naš “drim tim”: Simonović, Jelovac, Bogdanović, Bjelica, Kalinić, Lučić, Milosavljević, Raduljica, Milutinov, Nedovič, Micić i Jović. Nedostajali su sa spiska “svih zvezda” Nikola Jokić, Miloš Teodosić i Boban Marjanović, ali ne treba zaboraviti da su i Grci igrali bez Janisa Antetokumba, u ovom trenutku zvanično drugog najboljeg igrača u NBA ligi (sudeći po glasanju za Ol-star meč, gde je bolje plasiran bio samo Lebron Džejms).
Kukali smo u jesen 2017. da su nas na Evropskom prvenstvu uništili Slovenci Dragić i Dončić, nismo bili zadovoljni srebrnom medaljom, a naš tim je bio u odnosu na ovaj koji je igrao protiv Estonije zaista zastrašujući: Mačvan, Bogdanović, Lučić, Milosavljević, Birčević, Štimac, Milosavljević, Lazić, Micić, Gudurić, Jović, Kuzmić i Marjanović. Da, nije bilo Jokića, Bjelice i Teodosića, sa njima bi verovatno bili u poziciji da jurimo zlato, ali ko sad da gleda u pasulj da li bi nam zlatna medalja zaista i pripala…
Đorđević se dovija kako zna, i krpi ovu reprezentaciju uz pomoć “štapa i kanapa”. Nemamo timsku igru? Pa naravno da je nemamo kad reprezentativci imaju dva-tri treninga pre utakmice kvalifikacija. Na društvenim mrežama uveliko traju polemike koje me podsećaju na dogorevanje fitilja upaljenog neposredno posle finala Kupa Radivoja Koraća pre nekoliko dana u Nišu. Pa tako Đorđeviću zameraju da je zvao nekadašnje i sadašnje igrače Partizana Tepića, Birčevića, Gagića, Milosavljevića… I da je “zaobišao” vedete Crvene zvezde. A istina je da je u reprezentaciji bio sadašnji kapiten Zvezde Branko Lazić, da su tu bili i Simonović i Jovanović… Ima mnogo onih koji bi rado videli Vanju Marinkovića (mlad je ali u nestalnoj formi), Borišu Simanića (ni trener Tomić nema previše poverenja u njega), Dragana Apića (bio je zvezda FMP-a i ABA lige, sad u Rusiji pokušava da dokaže da je to bilo zaista tako)…
Možemo mi sad pametovati do sutra koga je trebalo zvati, a koga ne, ali činjenica je da naši najbolji igrači jednostavno nisu mogli da dođu na ovu utakmicu koja je zakazana u najgluplje moguće vreme jer su to isto veče igrali važne utakmice u svojim klubovima u NBA i Evroligi. Evo kratkog spiska onih koji nisu mogli biti u isto vreme na dva različita mesta: Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Nikola Jokić i Boban Marjanović (NBA), Vladimir Micov, Nemanja Nedović, Nikola Milutinov, Vasilije Micić, Vladimir Lučić, Stefan Jović, Nemanja Dangubić, Marko Gudurić, Nikola Kalinić, Ognjen Kuzmić (Evroliga), Milan Mačvan (povređen)…
Pametnom dovoljno da shvati da ovako mala zemlja ne može bez ovoliko asova da se suprotstavi ni jednoj Estoniji (kad joj krene šut, a krenuo im je jer naši nisu igrali odbranu kako valja).
Leave a Reply