Piše: Vladimir Stanković, KOŠ magazin
Nebeska ekipa je, na žalost, sve jača. Draženu Petroviću, Kreši Ćosiću, Rajko Žižiću i Mirzi Delibašiću večeras se pridružio i Žarko Varajić. Legendarni krilni igrač Bosne i reprezentacije Jugoslavije izgubio je poslednju utakmicu u 68. godini.
Bio je deo projekta koji je Bogdan Tanjević počeo da gradi 1972. kada je sa 24 godine završio igračku karijeru u OKK Beogradu i otišao u Sarajevo da od drugoligaša Bosne za 7 godina napravi šampiona Evrope. U tom stvaralačkom procesu slagao je tim kao što najveći majstor mozaika slaže svoje kockice. Sa sobom je, iz Partizana, poveo Svetislava Pešića da bude organizator igre, iz Tuzle je doveo Mirzu Delibašića, iz Crne Gore je doveo Ratka Radovanovića a među talentovanim igračima koje je zatekao bio je i Žarko Varajić, pristigao iz Sutjeske Nikšić 1969. posle trogodišnjeg bavljenja košarkom u rodnom gradu.
Žarko Varajić je bio, što bi rekli Amerikanci, „scorer“. Sa visinom 2,02 metra lako se kretao, naizgled lako postizao poene jer je imao sve predispozicije: tehniku, brzinu, osećaj za igru i, iznad svega, šut. Njegovih 45 poena iz finala Bosna-Mobilđirđi 1979. u Grenoblu i danas su pojedinačni rekord u finalu Evrolige. Kako je igrao te nezaboravne noći svedoči anegdota iz Buenos Ajresa, sa Mundijala 1990. Dok sam u dvorani „Luna Park“ razgovarao sa Bobom Morsom, sjajnim igračem Varezea iz sredine 70-ih godina, u salu je ušla naša reprezentacija. Na čelu je bio Žarko Varajić, tada direktor selekcije. Pokazao sam ga Morsu i rekao nešto kao „eno ga onaj koji vam je dao 43 poena u Grenoblu“.
-Ne, dao nam je 45 – ispravio me je Mors.
Žarko Varajić, za prijatelje „Varaja“, sa Bosnom je tri puta bio prvak one stare Jugoslavije (1978, 1980,1983), osvajao je dva Kupa (1978,1984), bio prvak Evrope 1979, igrao finale Kupa Koraća 1978. i učestvovao na Interkontinentalnom kupu 1979.U reprezentaciji je debitovao 1974. na Balkanskom šampionatu u Solunu, u ekipi u kojoj su još bili Kićanović, Jelovac, Žižić, Slavnić, Ćosić, Delibašić, Skroče, Dalipagić…. Na Mediteranskim igrama u Alžiru 1975. osvojio je novo zlato, a naredne godine sa Olimpijskih igara u Montrealu doneo srebrnu medalju. Evropsko seniorsko zlato stiglo je 1977. na Šampionatu Evrope u Belgiji, a kolekciju je upotpunio 1979. bronzom sa EP u Italiji.
Po završetku sjajne karijere Varaja je bio istaknuti sportski radnik. U matičnom Košarkaškom savezu Jugoslavije bio je predsednik Stručnog saveta, direktor reprezentacije, član Organizacionog komiteta Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984, sportski direktor našeg olimpijskog komiteta na Igrama u Sidneju 2000, direktor košarkaškog tiurnira Univerzijade u Beogradu 2009, dao značajan doprinos organizaciji Prvenstva Evrope za juniore 2005. u Beogradu i seniorskog šampionata kontinenta iste godine. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a odlikovan je Ordenom Nemanje prvog reda i Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda.
Kakav je bio kao igrač – takav je bio i kao funkcioner. Čovek od akcije, sa predlogom rešenja umesto praznih priča i ideja koje neko drugi treba da realizuje. Ljudi odlaze, ali za nekima ostaju dela.
Žarko Varajić je jedan od tih.
Leave a Reply