John Stockton: Asistencija kao umjetnost

Pišu: Aleksandar Ostojić, Vladimir Stanković

U vremenu kad su sva košarkaška takmičenja suspendovana zbog pandemije koronavirusa, odlučili smo da naše čitaoce častimo u skladu sa motom ovog portala – Za one koji čitaju košarku. Poklanjamo vam knjigu koju ćete moći da čitate u nastavcima. Reč je o 50 biografija najvećih igrača NBA lige, a koje su svojevremeno objavljene u knjizi”50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića. Uživajte u čitanju!

***

U istoriji NBA verovatno je bilo atraktivnijih i ukupno gledano boljih plejmejkera od Džona Stoktona, ali on je sebi obezbedio mesto za sva vremena u svim knjigama i statitističkim “gajdovima” kao najbolji dodavač u NBA svih vremena. Podaci da je devet godina zaredom bio najbolji asistent, i da je tokom njegove devetnaestogodišnje karijere jedini tim za koji je igrao – Juta, svake sezone ulazila u plej-of, dovoljno govore. Podsećanje da je njegova dominacija u ovom važnom i atraktivnom elementu košarke počela krajem 80-ih u vreme “živog i zdravog” Medžika Džonsona još više potvrdjuje kvalitete ovog dodavača-virtuoza koji je takodje najbolji svih vremena u još jednom elementu – ukradenim loptama!

Kada je posle srednje škole Gonzaga Pep u rodnom Spokejnu (Vašington), krenuo na Univerzitet Gonzaga, najsrećniji su bili njegovi otac i deda, takodje bivši studenti i bivši istaknuti sportisti na ovom koledžu. Štaviše, Džonov deda bio je 1924. biran u All-American tim kao raning bek univerzitetske ekipe u američkom fudbalu, koja se smatra najboljom svih vremena na nivou školskih ekipa. Porodični pedigre ne bi, naravno, vredeo mnogo da Džon nije bio talentovan, brz i spretan.

Srednju školu je završio kao “buduća zvezda”, ali je brucoška godina bila teška. Nije se najbolje snašao iako je standardno igrao. Brojke su bile više nego skromne: samo 3,1 poena i 1,2 asistencije. Stvari su krenule na bolje na drugoj godini, kada je prosek poena podigao na 11,2 a asistencije na 5,0, da bi u naredne dve bio još bolji. U završnoj godini studija imao je 20,9 poena i 7,2 asistencije.

To, medjutim, nije bilo dovoljno da se na draftu 1984. nadje bolje plasiran od 16. mesta. Dobila ga je Juta koja će godinu dana kasnije, takodje sa relativno niskog mesta na draftu (14. pik) dovesti Karla Melouna, i tada je rodjen jedan od najboljih tandema “veliki-mali” u istoriji NBA. Njihove karijere su nerazdvojive, njihova košarkaška umetnost izuzetno je zavisila od uzajmnog razumevanja i dopunjivanja. Kada Karl uhvati loptu, Džon je prvi u kontri ili u organizaciji napada, kada Džon prodire moguće su samo dve stvari – koš, ili asistencija za Karla. Treća, promašaj, daleko je najredja. Karl je brže napredovao, prvi se probio i do Ol star utakmice (1988, Stokton je to uspeo 1990.) ali su od tada bukvalno nerazdvojni, uključujući i olimpijade u Barseloni i Atlanti. Ovi neobični “sijamski blizanci” bili su 1993. u njihovom Solt Lejk Sitiju proglašeni za MVP kao najzaslužniji za pobedu Zapada od 135-132 u tek petom produžetku u istoriji utakmica “svih zvezda”. Džon je dao 9 poena i imao 15 asistencija, Karl je postigao 28 poena i uhvatio 10 lopti,

Stokton je asistiranje doveo do savršenstva, ponekad se činilo da je promenio smisao igre, da je važnije dobro dodati nego pogoditi koš. U suštini, da bi se ostvarilo ovo drugo potrebno je ostvariti ono prvo, a tu je Stokton bio nenadmašan. Po visini i fizičkoj konstituciji najbliži je Bobu Kuziju, što za njega kaže i živa legenda NBA Red Oerbah. Oskar Robertson, Džeri Vest, kasnije Ajzeja Tomas i pogotovo Irvin Medžik Džonson bili su drugačiji, fizički jači, bolji strelci, bolji skakači, asistencije su im bile prateći element, dok je kod Stoktona dodavanje bilo primarno. Njegov dubl-dubl u karijeri je približno jednak, 13,4 poena i 10,1 asistencija, dok je najbolju sezonu imao 89/90 sa 17,2 poena i 14,5 asistencija. Na 34 utakmice te sezone imao je 20 ili više dodavanja.

Na čelo liste najuspešnijih asistenata NBA svih vremena izbio je 1. februara 1995. u meču protiv Denvera, kada je nadmašio Medžikovih 9.921 asistencija.Prethodno je 1988/89 srušio rekord Ajzeje Tomasa po broju asistencija u jednoj sezoni – Ajzeja je imao 1.123 (84/85), Džon je stigao do 1.128, da bi četiri godine kasnije pomerio granicu do 1.164. U martu 1997. probio je granicu od 12.000 asistencija. Na kraju se, 2003, zaustavio na cifri od 15.806!

Osim talenta, tehnike, brzine i osećaja za pas u pravo vreme, Stoktona je karakterisala izuzetna fizička pripremljenost. Od ulaska u NBA 1984. pa do 1997. propustio je samo 4 utakmice, sve četiri u sezoni 89/90.

Džon Stokton potiče iz porodice sa četvoro dece, ima jednog brata i dve sestre.Otac mu je bio vlasnik popularne pivnice u kojoj su se pratili televizijski prenosi utakmica Jute. Supruga mu se zove Nada Stepović (kćerka bivšeg guvernera Aljaske), imaju šestoro dece. Sin Dejvid je profesionalni košarkaš, igrao je za Sakramento, a 2016. bio je član zagrebačke Cedevite i igrao je u ABA ligi. I sin Majkl je košarkaš, igrao je u Nemačkoj, a trenutno je član francuskog Šolea.

Dejvid Stokton (sa loptom) u dresu zagrebačke Cedevite

Po završetku profesionalne karijere, Džon Stokton je bio pomoćni trener u Juti, kao i u nekim srednjoškolskim ekipama. U jednom trenutku je trenirao čak osam gimnazijskih timova! Od 2015. posvetio se treniranju ženskog košarkaškog tima na Univerzitetu Montana Stejt, posle dve godine se posvetio biznisu.

Biografija

Ime: John Houston Stocton

Rodjen: 26. 3. 1962. u Spokejnu, Vašington

Visina: 1,85 m.

Univerzitet: Gonzaga

Draft: 1984 (Juta Džez, 16. pik prve runde)

NBA: Juta Dzez (od 1984 do 2003)

Broj poena u regularnoj sezoni: 19.711 (13,1)

Broj poena u plej-ofu: 2.406 (13,4)

Broj asistencija: 15.806 (10,5)

Broj utakmica: 1.504+182=1.686

Ol star: 10 puta

Priznanja: MVP Ol star meča 1993 (zajedno sa Karlom Melonom), član prve petorke 94. i 95, druge 88, 89, 90, 92, 93, 96, devet puta uzastopni lider Lige u asistencijama (rekord), lider u osvojenim loptama (3.265), rekorder sezone po broju asistencija (1.164. tokom 90/91), dva puta lider u osvojenim loptama, 89 (3,2) i 92 (3,0) , olimpijski šampion 1992. u Barseloni i 1996. u Atlanti, povodom 50 godina NBA lige izabran medju 50 najboljih igrača svih vremena…

Kuća slavnih: od 2009.