Zahvaljujući saradnji Evrolige sa NBA, poslednjih godina svedoci smo čestog odmeravanja snaga evropskih i američkih timova, što u Evropi, što na tlu SAD. Danas je to uobičajen vid saradnje dve organizacije koje vode najkvalitetnije lige na svetu, ali ne tako davna NBA košarka i sva ostala bili su – dva sveta. Približavanje je počelo sredinom 80-tih godina. Bora Stanković, kao generalni sekretar FIBA, maštao je da na ilimpijskim igrama i svetskim prvenstvima vidi najbolje američke igrače, a Dejvid Štern je , kao rođeni biznismen, osetio da NBA treba da širi svoj uticaj i popularnost na druge kontinente, pre svega na Evropu.
Kao rezultat prvih kontakata i razgovora o saradnji rođena je ideja o turniru na kome bi igrali predstavnici „obe košarke“. Dogovor je realizovan u oktobru 1987: u Milvokiju (SAD) odigran je turnir na kome su učesnici bili Milvoki Baks, osrednji NBA tim, evropski prvak 1987. Trejser iz Milana i selekcija SSSR. Milvoki nije slučajno odabran, procenjeno je da će u manjem gradu interesovanje publike, željne velikih dodgađaja, biti veće. Uz dobru propagandu cilj je ostvaren, poseta je sva tri dana bila veća od 10.000 ljudi, a Štern je bio vrlo zadovoljan propagandnim efektom u Evropi jer je sa starog kontinenta došlo više od 20 novinara a TV slika je otišla u 36 zemalja. Za područje SAD utakmice su prenosile dve moćne mreže, ABC Sports i TBS.
Bilo kako bilo, 23. oktobar 1987. ušao je u istoriju kao prvi zvanični susret , u organizaciji NBA i FIBA sa mešovitim pravilima uspostavljenim ad hok za ovaj turnir, jednog NBA i evropskog tgima. Milvoki Baks je pobedio Trejser sa 123-111. Baksi nisu bili medju najjačim timovima NBA, ali su imal vrlo respektabilni sastav iako Del Haris, trener Milvokija, nije mogao, zbog povreda, da računa na Sidnija Monkrifa, Džona Lukasa, Rikija Pirsa i Krejga Hodžisa. I bez njih bio je to jak tim, što je Trejser osetio već posle četvrtine: Baksi su vodili 37-15! Teri Kamings je dao 18 poena, a početnu petorku činili su još Džeri Rejnolds, Pol Presi, Džek Sikma i Rendi Bruer. Ni kvintet Trejsera , po imenima, nije bio nimalo loš: Majk D´Antoni, Roberto Premijer, Riki Braun, Bob Makadu i Dino Menegin. Milaneze, koji su te sezone osvojili triplu krunu (prvenstvo i kup Italije i Evroliga) trenirao je Franko Kasalini.Trejser se popravio i dobio drugu četvrtinu (29-27) ali je ishod meča odlučen u prvom periodu. Ostalo je zapisano da je Bob Makadu, koristeći svoje NBA iskustvo, dao 37 poena, dobri su bili takođe i Riki Braun (23) i Majk D´Antoni (16), dok su na drugoj strani najefikasniji bili Presi (21), Dejvis (19) i Kamings (18).
Drugog dana SSSR je pobedio Trejser 135-108 sa raspoloženim Volkovim (28 poena), Marčulionisom (24) i Homičusom (23), dok je Bob Makadu opet bio odličan ubacivši 41 poen.Glavni meč turnira igran je poslednjeg dana, 25. oktobra. Milvoki je pobedio SSSR 127-100. Pobednike su predvodili Rejnolds (24) i Kamings (23), poražene Volkov (21), Goborov (20) i Marčulionis (19).
„Posle susreta sa Milvokijem, Atlanski okean mi izgleda još veći“, rekao je Franko Kasalini priznavši, simbolično, ogromnu razliku između dva košarkaška sveta.
Najbolji igrač (MVP) bio je Teri Kamings, u najbolju petorku , uz njega, ušli su Pol Presi, Šarunas Marčulionis, Bob Makadu i Džek Sikma. Bilo je i novčanih nagarda: 50.000 dolara za Milvoki, koje je klub poklonio u dobrotvorne svrhe, 30.000 za SSSR i 20.000 za Trejser.
(Izvod iz teksta Vladimira Stankovića, KOŠ magazin, o McDonalds turnirima)
Leave a Reply