Piše: Dan Piterson, preneo: KOŠ magazin
Postavlja se pitanje: ko je GOAT (Greatest of all Time), najveći svih vremena. Da li je to Majkl Džordan ili Lebron Džejms?
Hajde najpre da raščistimo neke stvari: Lebron je najveći igrač trećeg milenijuma, u periodu 2000-2020. On je jedini igrač u istoriji NBA lige koji je osvajao titule sa tri različita tima! I, naravno, jedini koji je bio MVP finala plejofa u tri različita dresa. Dakle, svi dokazi su tu, na stolu. Čovek je visok 206 cm, težak 118 kilograma, i kreće se kao balerina/sprinter/desetobojac. On može da poentira, skoči, igra odbranu (u preuzimanju posle pikenrola, ili kao bloker šuteva) a istovremeno je sjajan dodavač,nesebičan sa izvanrednim pregledom igre.
Ali, treba procenjivati igrače vezano za eru u kojoj su igrali.
Mnogi su premladi da su mogli da gledaju Džordža Majkana kako igra za Mineapolis Lejkerse izmedju 1940. i 1950. Nemojte mi samo reći da on danas ne bi mogao da igra! To ne želim da čujem! Mogao bi da igra samo kad bi hteo. Nijedan igrač nije bio toliko dominantan u košarci kao Majkan. Kad ga je agencija AP u svom izboru proglasila za najboljeg košarkaša prve polovine Dvadesetog veka, znači u periodu 1900-1950, to je bilo jednoglasno. Daleko od Majkana, na drugom mestu završio je Henk Luizeti. Majkan je bio klasa za sebe. Bio je. kako se to kaže, božiji dar. Dakle, tamo daleke 1952, ili tu negde, on je bio GOAT (Greatest of all Time). Najveći svih vremena. Oko toga nije bilo dileme. Uvek sam se smejao kad bi ljudi govorili kako Vilt Čemberlen ili Bil Rasel ne bi mogli da igraju današnju košarku. Molim vas lepo! Oni su igrali pedesetih i šezdesetih, i uneli su revoluciju u košarku.
Uvek se smejem kad čujem da Oskar Robertson ili Džeri Vest ne bi mogli danas da igraju košarku zato jer u njihovo vreme nije bilo šuta za tri poena. Ma molim vas! Znate li koliko bi vremena trebalo Oskaru da usavrši svoj šut trojke? Otprilike – jedno jutro. A koliko bi to vremena oduzelo Džeriju Vestu? Pa – jedno popodne. Nadam se zato da mi nikad niko neće reći da Džon Havliček, ili Dejv Kouens, ili Karim Abdul-Džabar, Bil Volton, Volt Frejzer ili Erl Monro ne bi danas mogli da igraju košarku. Evo, u tim razmišljanjima stigli smo do Medžika Džonsona, Lerija Birda i Džulijusa Irvinga. Oni su dominirali. U jednom ili nekom drugom vremenu svaki od njih bio je GOAT.
Ali, vreme prolazi, i Majkl Džordan, za njim i Lebron Džejms postali su dominantni igrači. Džordan osamdesetih i devedesetih, Lebron dvehiljaditih, pa sve do danas. Džordan je bio bek, Lebron krilo. Obojica su, po mom dubokom uverenju, najkompletnije košarkaške atlete, najtalentovaniji i mentalno najjači. Ali, takvi su bili i Džeri Vest, i Robertson, Medžik, i Bird. Džordan i Lebron su nesumnjivo najbolji ofanzivni i defanzivni igrači u svojim erama. Recite vi šta god hoćete, ali ja sam uživao gledajući svakog od ovih koje sam pomenuo. Oni su mogli da urade ono što drugi nisu bili u stanju. Kad danas gledam “hajlajte” njihovih igara osećam se srećnim. Nikad neću zaboraviti neverovatne stvari koje sam video da Majkl Džordan čini na terenu, i to mnogo puta. Nikad nisam video takvu kombinaciju visine, snage, brzine, koordinacije i skočnosti. Zatim, pamtim samo nekoliko igrača koji su mu mogli parirati po znanju i talentu. To su bili Oskar, Džeri, Medžik i Lari.
Lebron može igrati na svih pet pozicija (mada danas više nema klasičnih jedinica, dvojki, trojki, četvorki i petica), i biti bolji od bilo koga drugog. On je GOAM (Greatest of the Millennium). Najveći u milenijumu.
Leave a Reply