Phoenix Suns: Sunce se ponovo rađa

Kakav je samo iskorak napravili franšiza iz Arizone. I to u nepunih godinu dana. Od tima koji je samo sezonu ranije imao score 34-39, stigli su do 51 pobede i velikog finala. Neprežaljenog finala, jer su vodili sa 2-0, ali su tokom cele sezone demonstrirali zrelu, atraktivnu i pobedničku košarku.

Svoj potencijal ovaj tim nagovestio je još u balonu Orlanda, kada su taj deo završili sa 8-0. Bio je to nagoveštaj jedne sjajne sezone, pred koju je je među ‘sunca’ stigao nedostajući element – Chris Paul. Bio je to jedan od najboljih trejdova u istoriji franšize, koji je momentalno doneo uticaj i rezultate. Njegovim dolaskom Sunsi su se konačno plasirali u play off, poslednji put kada se to desilo za njih je igrao Steve Nash.

Na putu do finala Sunsi su srušili tada još uvek aktuelne šampione Lakerse, izručili su metlu Nuggetsima, dok su u finalu konferencije bili bolji od LA Clippersa za koje, doduše, nije nastupao Kawhi Leonard. U fantastičnom finalu, Sunsi su imali velikih 2-0 protiv Bucksa, ali su Giannis i ekipa bili gladniji trofeja koji su dugo čekali i za koji su se već sezonama pripremali.

Chris Paul je na terenu doživljavao svoju drugu mladost, Devin Booker je pokazao da spada među najbolje igrače lige i da nije više samo talentat, Ayton se profilirao u standardnog centra i uz ovaj dvojac značajno napredovao. CP je doneo liderstvo, odgovornost i momentalni efekat na igru tima i performans saigrača. No, bilo bi nepravedno ovaj rezultat i uspeh pripisati samo njemu. Pre nego što su ga Sunsi doveli, oni su formirali svoju mladu jezgru sa mnogo potencijala i talenta. Njih je trener Monty Williams brižljivo pripremao za ovaj level up, razvijajući timsku kulturu i duh koja je svima omogućila da naprave iskorak. Oni već tada, u toku protekle sezone, nisu bili ‘topovska hrana’ i ekipa sa talentom koju su sa lakoćom pobeđivali svi, i koja je na startu bila osuđena na 50+ poraza.

Pregled prethodnih sezona:

MVP-jevska sezona Chrisa Paula

Prognoze uoči sezone bile su raznolike, no čak ni najveći optimisti nisu očekivali da će dolaskom Chrisa Paula da se sklopi pobednička mašinerija. 36-godišnji play, velikog košarkaškog znanja i inteligencije, nikada nije igrao finale. Najbliže tome bio je sa Rocketsima pre koju sezonu, ali ga je povreda omela u ključnim momentima. Sa druge strane, prva udarna igla dotašanjih Sunsa, Devin Booker, nikada nije ni igrao play off, a u sezonu je ušao kao 24-godišnjak, i ne više kao klinac koji obećava.

Dolaskom CP-a Sunsi su dobili lidera. Lidera koji je momentalno znao šta treba da radi, koji je sa stručnim štabom uspostavio sjajan odnos, i koji se prema saigračima i igri postavio mentorski. U svojoj prvoj sezoni beležio je 16.4 poena, 4.5 skokova i 8.9 asistencija, no mnoge stvari – njegov način igre i uticaj na saigrače – nešto su što se ne može meriti statistički. Ako za Bookera možemo reći da je već bio poprilično formiran kao igrač, centar Sunsa DeAndre Ayton deinitivno je profitirao i unapredio igro tokom prve sezone igranja sa Paulom.

Ako sezonu u OKC-u, nakon napuštanja Hardena i Rocketsa, možemo nazvati sezonom iskupljenja, onda je u prošloj sezoni u Sunsima CP pokazao da je jedan od najvećih igrača današnjice. Igranje finala nagrada je za takvu sezonu, a bila bi još sjajnija da je sa Sunsima stigao do samog kraja i da mu za dlaku nije izmakla titula MPV-a finala koju je na kraju dobio Giannis.

Jedan od glavnih razloga dolaska Paula u Sunse bio je trener Monty Williams sa kojim je radio još dok je igrao u New Orelansu. Obojica, zbog svoje trvrdoglavosti, ne nose lepe uspomene na taj period. Willams je od Paula tražio uvek više, ponekad je u tome čak bio i nerealan.

Haubica Booker…

Svaki kriticizam i priče koje su bile usmerene na Bookera i njegov neiskazani potencijal, nestale su kada je Devin krenuo da igra vrhunski i to kada je bilo najvažnije – u play offu i mečevima gde se odlučivalo. Mantra ‘dobar igrač, loš tim’ nestala je i po prvi tim su Booker, kao i sve kritike i ocene njegove igre, bile ovenčane orelom ‘pobedničke košarke’.

Booker je standardno bio efikasan, postižući 25+ poena po meču, što mu je treća sezona zaredom sa ovakvim učinkom. Smanjio je broj izgubljenih lopti, uzimao je nešto manje šuteva za tri, a dolazak CP-a rasteretio ga je u domenu razigravanja, očekivano je imao manje asistencija u proseku nego ranijih godina.

Koliko god Booker bio dobar, postoji još dosta prostora za napredak kako bi jednog dana bio kandidat za MVP-a. Počev od šuta za tri poena koji je u toku regularnog dela bio 34 %, ali je u play offu pao na 32.1 %. Isto tako je i njegov procenat šuta u toku play offa bio slabiji – 49.8 %, spram 53.4 % u toku regularnog dela. Za igrača koji šutira u proseku pet do šest trica na meču, ovi bi procenti trebalo da budu mnogo veći.

Booker je pokazao prošle sezone da je sposoban da se prilagodi timu i igra u sistemu koji gaji pobedničku kulturu. Naučio je to kroz igranje sa Paulom, i u narednoj sezoni možemo očekivati još veći efekat takvog pristupa igri.

Sjajno sezonu zaokružio je nastupom na Olimpijskim igrama gde je sa reprezentacijom SAD uzeo zlato. Posebno je važna bila njegova rola u polufinalnu sa Australijom koju je torpedovao sa 20 poena.

…i bedem Ayton

Igrač koji je možda i najviše napredovao u protekloj sezoni bio je centar Sunsa, i nekadašnji prvi pick drafta, Deandre Ayton. Ayton je beležio 14.4 poena i 10.5 skokova tokom regularnog dela, dok je bio ključan u play offu sa 15.8 poena, 11.8 skokova, i sa 14 double double učinaka u doigravanju. Uz to šutirao je 65.8 % iz igre. Sjajno je igrao u odbrani, kada je u velikom finalu čuvao Giannisa, MVP je bio limitiran na 48.4 % iz igre, što je u poređenju sa Giannisovih 70 % zaista impresivan učinak.

Ayton je bio idealan pick-and-roll partner Chrisu Paulu, i u narednim sezonama od njega se može očekivati da samo napreduje i igra sve bolje na ob strane terena.

Sunsi su unutar svog rostera obezbedili dva max ugovora za rookie igrače, prema NBA pravilima. Jedan je namenjen dvostrukom All Staru Devinu Bookeru, dok bi drugi bio namenjen Aytonu. Pomalo je frustrirajuća situacija da centar još nije dobio ugovor kakav su dobili mnogi iz njegove klase – Luka Dončić, Trae Young, Shai Gilgeous-Alexandrer, Michael Porter Jr…. Aytong očekuje max od $172.5 miliona, koji bi mogao doseguti i iznos do $207 miliona.

Sjajan posao Williamsa

Jedan od najzaslužnijih za ovakav uspeh je i trener Monty Williams. U svojoj drugoj sezoni kao trener Sunsa uspeo ih je odvesti sa samog dna lige do velikog finala. Prvog finala nakon 28 godina. Willams se Phoenixu pridružio nakon godinu dana asistentskog angažmana u 76ersima. Pre toga, zbog lične tragedije i smrti svoje supruge Ingrid, dve godine je pauzirao, a pet godina bio je glavni trener u New Orleansu, od 2010 do 2015.

“Suština mog trenerskog poziva je da služim,” reći će Williams o učinku svog trenerskog posla.

Williams said, tapping into the broader affect of his accomplishment.

Kada ga je zvao u Sunse, GM James Jones znao je da Williams ima ono nešto potrebno da bi se brusili talenti poput Bookera, Aytona ili Mikala Bridgesa, i da bi se gradio timski duh koji je pobednički.

“Ponekad, imate trenere koji su samo treneri. A nekada sa njima izgradite odnos koji je do kraja života,” rekao je Chris Paul i time opisao odnos sa Williamsom i njegov značaj za tim.

Šta očekivati u novoj sezoni?

Nisu Sunsi samo Paul, Booker i Ayton. Ovo je franšiza koja ima dosta potencijala i razigranih igrača. Da pomenemo samo Mikala Bridgesa koji je u prošloj sezoni odrađivao lavovski deo posla u odbrani. Njegov zadatak je bio da čuva najbolje protivničke igrače na perimetru, da se menja na igračima koji su napadali sa različitih pozicija, da se neprestano kreće. Na kraju su njegovih 1.1 ukradena lopta i jedna blokada po meču zapravo malo koliko je dao u odbrambenom segmentu. Tu je i Jae Crowder. Borbeni Jae, koji se do sada uvek sjajno uklapa u svoje timove i donosio im neverovatnu energiju u požrtvovanost. To je i Cameron Payne, sigurno najbolji šesti čovek Sunsa i pouzdani back up za Chrisa Paula. Ovaj je 26-godišnjak beležio 8.4 poena, 3.6 asistencije i 2.4 skoka. Doprinosio je timu na svaki način, kada je trebalo pogađati on je pogađao, ako je trebalo razigravati, bio je tu, davao je energiju kada je trebalo, uticao na brzu tranziciju i ubrzavao igru tima kada je trebalo. Nažalost, Dario Šarić nije uspeo da se nametne i da izbori važniju ulogu u ovom timu. A na kraju ga je stigla i neugodna povreda zbog koje će propustiti i veći deo predstojeće sezone.

Sunsi će i u novu sezonu ući sa pozicije underdoga. Niko ih ne svrstava u krug najužih kandidata za titulu, ali to je tim koji sada izaziva respekt. Tu je Chris Paul, motivan i željan igre. Vođen čistim sportskim a ne finansijskim motivom. No, Sunsi će biti velika pretnja svima na jakom Zapadu. I Utahi, i Lakersima, i Clippersima, i Denveru, Warriorsima… Posebno će biti teško ukoliko svi ovim timovi budu zdravi, jer to je bio jedan od faktora koji je Sunsima išao na ruku prošle sezone. No, budućnost Phoenixa je svetla. Bukkeru je tek 25, Aytonu 23, Bridgesu i Cameronu Johnsonu 24, odnosno 25. Sunsi nisu više samo spoj talenta. Williams je to promenio. To je tim u kojem svaki igrač zna svoju ulogu. I skup igrača koji ima pobednički instikt. U međusezoni stigli su Javale McGee, Elfrid Payton, tu je Frank Kaminsky, Landry Chamet. Sve igrači koji se lako mogu uklopiti u ovaj tim.