Moka Slavnić: Prvi showman

Piše: Vladimir Stanković

Duga je lista velikih igrača koji nikad nisu osvojili Evroligu, medju njima su Krešimir Ćosić, Oskar Šmit, Dragan Kićamović, Nikos Galis, Dražen Dalipagić, Ivo Daneu i Huan Antonio San Epifanio – a ja bih dodao još jednog: Zorana Moku Slavnića. Bez sumnje on pripada ovoj listi slavnih velikana. Nedostatak trofeja na klupskom nivou nadoknadio je medaljama sa reprezentacijom Jugoslavije. Osvojio je osam sjajnih medalja, izmedju ostalih bio je olimpijski šampion u Moskvi 1980, kao i srebrni na Olimpijskim igrama u Montrealu 1986. Takodje, bio je svetski prvak u Manili 1978. i vicešampion sveta u San Huanu četiri godine ranije. Osvojio je i medalje evropskog šampiona 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Liježu, kao i evropsku bronzu 1979. u Torinu. Sve u svemu, Slavnić je osvojio osam veikih medalja za deset godina, od 1973. kad je debitovao u reprezentaciji na Evropskom prvenstvu do 1983. kad se povukao.

Najkraće rečeno, Moka Slavnić se rodio 26. oktobra 1949. u Beogradu, a debitovao je u reprezentaciji Jugoslavije kad je već imao pune 24 godine! Selektor Mirko Novosel dao je šansu beku Crvene zvezde, pošto ga je prethodni selektor Ranko Žeravica godinama ignorisao. Obrazloženje za to bilo je da je Slavnić “nedisciplinovan igrač”. Ono što je genijalni Žeravica prevideo kod Moke, koji je nadimak dobio jer je kao dete obožavao moka kolače, shvatio je Novosel: on je kreativac. I to briljantan kreativac.

Slavnić nije bio uobičajen košarkaš. Njegova imaginacija je nadilazila sve taktike i uputstva trenera. Uvek se rukovodio svojim sopstvenim idejama, a osnova je bila da je košarka igra koja treba da zabavi. Ponekad je te zabave bilo i previše kod Moke Slavnića, ali je uvek donosio ljubiteljima košarke mnogo zadovoljstva. Uvek je težio da ljude zabavi, da ih nasmeje, ponekad je preterivao sa zabavom ali su mu uvek aplaudirali i obožavali ga. Dovodio je do očajanja protivnike kojima je “prodavao” svoje specijalitete: dodavanja kroz noge, ili asistencije bez gledanja. Sa samo 181 centrimetrom Slavnić nije mogao da zakucava, ali je čak i to uspevao! U nekim kontranapadima saigrač bi ga podigao i Moka bi zakucao! Sve je to govorilo da je Moka bio prvi košarkaški šoumen u Evropi.

Bolje ikad nego nikad

Kao junior, Slavnić je bio talentovan za mnoge sportove – od rukometa do plivanja, od atletike do košarke. Njegov prvi trener u Crvenoj zvezdi bio je Zdravko Kubat, koji je shvatio koliko je talentovan, i upario ga sa krilom Draganom Kapičićem. Moka Slavnić je debitovao za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije 1967. u kvalifikacijama za EP juniora u Vigu. Nastupio je kasnije na tom Šampionatu na kome je Jugoslavija u finalu bila poražena od SSSR sa 82-73. Zajedno sa Slavnićem u tom timu bili su i Vinko Jelovac, Ljubodrag Simonović, Damir Šolman, Dragiša Vučinić, Mihajlo Manović i Ivan Sarjanović. Samo dve godine kasnije, na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970, neki od njih bili su u reprezentaciji – Jelovac, Šolman, Simonović i Kapičić – dok je 22-godišnji Slavnić Prvenstvo gledao na TV.

Moka je zvanični debi u reprezentaciji imao 1970. na nekim egzibicionim utakmicama, ali selektor Žeravica nije verovao u njega tako da ga nije vodio ni na Evropsko prvenstvo 1971, niti na Olimpijske igre u Minhenu 1972. Svojim specifičnim humorom Slavnić je to ovako objasnio: “Čak i najbolji ponekad naprave grešku”. Ironično je dodao da mu je Žeravica produžio karijeru jer je kasnije počeo da troši svoje telo.

Na Evropskom prvenstvu 1973. u Barseloni, gde je Jugoslavija osvojila svoju prvu evropsku zlatnu medalju, Slavnić je odigrao turnir sa prosekom 8,1 poena po utakmici. Sličan prosek je zadržao sve vreme dok je igrao u nacionalnom timu, a to je bilo do EP 1983. u Nantu. Prosek njegove reprezentativne karijere je 8,3 poena, a vrhunac je imao 1976. na Olimpijskim igrama u Montrealu sa 12,5 poena. Tamo je Moka postigao jedan od najvažnijih pogodaka u svojoj karijeri, na utakmici protiv Italije koja je odlučivala drugog polufinalistu. Na poluvremenu Italijani su vodili 57-41, izgledalo je da je sve izgubljeno, ali malo po malo Jugoslavija je smanjivala zaostatak. U poslednjem napadu loptu su imali “plavi”, a posle nekoliko dodavanja Slavnić je ostao sam na sedam metara od koša. Sa sirenom je pogodio koš Italijana i Jugoslavija se plasirala u polufinale, kasnije je igrala i u finalu.

Tokom punih deset godina Zoran Slavnić je bio startni plej velikog jugoslovenskog tima. Ukupno je odigrao 179 utakmica (150 pobeda, 29 poraza) i postigao 1.465 poena. Poentiranje nije bio njegov posao, ali i pored toga on je do danas jedan od najboljih strelaca u jugoslovenskom nacionalnom timu. Kao organizator igre gubio je minimalno lopte, a mnoge je krao. Lopta u njegovim rukama bila je sigurna kao da je u sefu. Bio je odličan šuter, ali pre svega je bio cenjen zbog svoje vizije, pregleda igre i neverovatnih asistencija. Uobičajena startna postava Jugoslavije godinama je bila Slavnić, Kićanović, Dalipagić, Jelovac (ili Jerkov) i Ćosić. Iako je lopta najviše vremena bila u posedu Zorana Slavnića, čak i on je priznavao da je Krešimir Ćosić bio lider te ekipe. Za Moku, kao i mnoge druge, Ćosić je najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena.

Ako se složimo da je Ćosić bio lider, sigurno da je najveća atrakcija bio upravo Moka Slavnić. On je taj koji je igrao na “vic”, i koji je motivisao saigrače. Na Svetskom prvenstvu 1978. u Manili, u odlučujućim trenucima utakmice sa Brazilom, Mirza Delibašić je trebao da šutira slobodna bacanja, ali pre toga je pozvan tajmaut. Slavnić je prišao Delibašiću, i rekao: “Kladim se u sto dolara da nećeš pogoditi oba”. Mirza je prihvatio opkladu, i uskoro je pogodio oba penala, baš kao što je Moka potajno želeo.

Sa svojom Crvenom zvezdom bio je dvaput prvak Jugoslavije – 1969. i 1972. Dvaput je igrao Kup evropskih šampiona, ali bez zapaženijih rezultata. Medjutim, nije ostao praznih ruku ni na klupskom nivou. Posle poraza u finalu Saporta kupa 1972. u Solunu od Simentala (74-70), uprkos Slavnićevih 12 poena, Crvena zvezda je osvojila taj Kup 1974. u Udinama. U finalu pobedjen je Spartak iz Brna 86-75, a Slavnić je bio strelac 20 poena. Simonović je dodao 19, a Kapičić čak 23. Sledeće godine, u finalu istog takmičenja, u francuskom Nantu, Zvezda je izgubila od Spartaka iz Sankt Peterburga 63-62. Pobednike je predvodio Aleksandar Belov, a Moka je bio strelac 21 poena.

Inače, Slavnić je debitovao za prvi tim Crvene zvezde u sezoni 1968-69 u vreme kad je prvi trener bio Milan Bjegojević. Igrao je do 1977, ukupno 222 utakmice, i postigao 2.829 poena (12,7 u proseku).

Šampion sa Huventudom

Posle Eurobasketa 1977. u Belgiji, Slavnić se preselio u Španiju, u Huventud iz Badalone. Tamo su ga dočekali sjajni košarkaši – Djozep Marija Margalj, Luis Migel Santiljana, Djoan Filba i Manuel Boš. Trebao im je samo vodja na parketu, a Moka je to bio. Slavnić se savršeno uklopio u ovaj tim i u sezoni 1977-78 osvojena je španska liga. Ostao je još jednu godinu u Badaloni, a potom je bio igrač-trener u Šibenki gde je dao šansu da svoje prve seniorske minute odigra tada 15-godišnji Dražen Petrović. Iako poznat po izreci “Više mrzim Partizan nego što volim Crvenu zvezdu”, ipak je zaigrao za crno-bele u sezoni 1981-82. Završio je karijeru u Juventusu iz Kazerte sa sasvim dobrim prosecima: 17,2 poena, 3,4 skoka i 3,3 asistencije za 37 minuta u igri.

Posle briljantne igračke karijere, Moka Slavnić se okrenuo trenerskom pozivu. Tu je bio manje uspešan nego kao igrač. Imao je oko za talente, i ohrabrio je mnoge mlade igrače da krenu stazama uspeha. Počeo je u Šibenki, sa Draženom Petrovićem, a nastavio u splitskoj Jugoplastici gde je forsirao mlade Tonija Kukoča i Dina Radju. U Partizanu je kao trener forsirao Sašu Djordjevića, a u Crvenoj zvezdi Dragana Tarlaća i Sašu Obradovića. Radio je kao trener i u Španiji i Nemačkoj, a svoj san je ispunio 2007. kad je predvodio naš nacionalni tim na Evropskom prvenstvu u Španiji. Uspeh je izostao, ali Moka Slavnić je rezervisao svoje mesto u košarkaškoj istoriji kao veličanstven igrač.

***