Monster Mash ili priča o jednom od najpotentijih napadača 90-ih

Piše: Vladimir Ćuk, Mondo

Monster Mash. Jedan od najpotentnijih napadača 90-tih. Sadašnji klinci sigurno da ne pridaju značaju kada neko pomene Džamala Mešburna. Rođeni Njujorčanin, straight from the Bronx.

Koledž karijeru prošao na čuvenom Kentakiju, igrajući pod trenerskom palicom Rika Pitina. Kao najbolji igrač ekipe u poslednje dve sezone, odveo Divlje mačke do Fajnal Fora NCAA šampionata gde su u izgubili od Mičigenovog Fab Five-a.

Kao i Glen Rajs, ušao je u ligu tako što je biran sa četvrte pozicije na drafu od strane Dalasa. Na jednom dosta jakom draftu, na kome su birani Kris Veber, Peni Hardavej i Alan Hjuston, Meš je zbog svoje koledž reputacije napravio sebi jako dobar uvod da bude izabran sa visoke pozicije. Sezonu je završio kao drugi strelac među rukijima, odmah iza najveće zvezde drafta, Krisa Vebera. Ostao je treći u glasanju za rukija godine, iza C-Webba i Penija.

Dalas je imao zanimljiv plan koji se bazirao na sledećem. Izaberemo potencijalne superstarove na pozicijama jedan, dva i tri. Tako skockan tim je trebao da bude izazivač najjačim timovima na Zapadu. To je donekle moglo da bude izvodljivo kada imate zdravu atmosferu i timu. Ali imali su Roja Tarplija. Trio popularno nazvan “The three J’s” trebalo je da bude Dalasova lansirna rampa na putu do titule.

Mešburn je brzo preuzeo dirigentsku palicu od Džima Džeksona. Postao je šesti strelac lige i tako ušao u elitnu ekipu igrača. I pored neospornog talenta koji je taj tim Dalas posedovao, Mešburn ni u jednoj sezoni nije osetio čari plejofa, što je neki poseban nivo košarke u odnosu na regularni deo sezone. Nakon povrede koja ga je na duže vreme odvojila od terena, po povratku se došlo do toga da Dalas nije najbolje mesto za Mešburna. Na sredini sezone trejdovan je u Majami za Sašu Danilovića, Kurta Tomasa i Martina Mursepa.

Petu Rajliju je bio potreban još jedan ubojiti strelac. U svetlu povrede Majerlija, gde ćete bolje od Mešburna. Tim satkan od jakog talenta. Zo, Timi Hardavej, Meš. Te prve godine Majami je izbacio iz plejofa lokalnog rivala, Orlando. Zatim su u epskih 7 utakmica izbacili, još uvek Juingove, Nikse. Tada je i Morning dobio svojevrsnu osvetu nad Lerijem Džonsonom. Na kraju su u finalu izgubili od Bulsa predvođenih Džordanom. Džordan je tada uništavao snove mnogim vrhunskim igračima na Istoku koji su pokušavali da se sa svojim timovima plasiraju u finale i pokušaju da napadnu prsten.

Svi pravi poznavaoci košarke su poštovali Mešburna i njegov ubilački instinkt. Večeri u kojima je priređivao redom za redom minijature koji bi vas držale zakovane ispred televizora postale su sve ređe nakon druge povrede, pa onda serije povreda koje su usledile potom. Petu Rajliju se može pripisati svašta, lepo ili ružno, ali mu se njuh ne može nikada osporiti. Kada je osetio da Mešburn neće doprineti dovoljno Majamiju odlučio se za trejd.

Na Floridu je stigao Edi Džons koji je i dalje nosio epitet zahvalnog, timskog igrača. Uloga u Hornetsima je vratila karijeru Mešburna tamo gde je trebala da bude. Postao je lider u broju poena. Hornetsi su imali talentovan tim kom je dodatak Mešburna i Pi Džej Brauna dodatno učvrstila timsku hemiju. U prvom plejof nastupu za Stršljene naleteo je upravo na Majami. Mešburn je igrao simultanku sa odbranom Hita koji su na kraju dobili “metlu”. Pokazao je Rajliju da se možda i prerano odrekao njegovim usluga. U sledećoj rundi su savladali od Baksa, predvođenih dinamičkim duom, Rejem Alenom i Glenom Robinsonom, nakon 7 utakmica.

Može se reći da je najlepši deo karijere Meša ovaj proveden u Hornetsima. Tu je ponovo pronašao sebe. Tu se ponovo rodio. Postao je lider ekipe u kojoj niko nije iskakao previše iz koncepcije. Uz njega je Beron Dejvis rastao kao igrač i kasnije preuzeo lidersku palicu, nakon povrede koja je značila i kraj karijere prilično rano, u 31-oj godini. Problemi sa kolenima, koji su postali hronični, bili su jači od volje i želje elitnog strelca.

Trejd koji ga je odveo u Filadelfiju se nikad nije aktivirao, kada pričao o igranju u gradu bratske ljubavi. Njegova priča nakon košarke je jedna od najboljih o životu posle košarke. Sigurno je da nije bankrotirao, jer ne bi bila jedna od najboljih priča.

Džamal je postao vlasnik 34 objekta u kojima se spremaju ukusni stekovi, 37 objekata Papa John’s, 3 objekta Dunkin Donuts i brojnih ulaganja u nekretnine, kao i dilerske salone koji se bave prodajom vozila u Kentakiju odakle je počela njegova košarkaška bajka. Član je upravnog odbora dve kompanije.

Ono što će mi ostati u sećanju je utakmica sa 50 ubačenih poena protiv Grizlisa, dok ga čuva jedan od najboljih defanzivaca tog perioda, Šejn Batije. Mešburn ga je razbio post igrom. Razbio ga je kroz svaki fade away, kroz svaku fintu, kroz svaki prodor. Na kraju je spakovao tih 50 poena nekako relaksirano. Onaj osećaj kad to izgleda tako lako, a ustvari je toliko teško, jer je Batije zatvarao najbolje napadače lige. Mešburn je bio poseban talenat, nedovoljno cenjen.

I pored fantastičnih utakmica koje nam je priredio, ostaje njegova izjava: “Dosta momaka ima preko 205 cm i vrhunske fizikalije. Moj cilj nije bio da ostavim trag u košarci i odem u penziju. Moj cilj je bio da učim u svemu, pa i košarci, kako bih jednom dana mogao da imamo svoj biznis i sa aktovkom prolazim ovim ulicama. Da ne cene jednako koliko su me cenili dok sam igrao. Mislim da sam uspeo”. Uspeo je.