Piše: Kosta Jankov
Preneseno sa: kosmagazin.com
Džo Lakob je vlasnik Golden State Warriorsa. Kako je stvorio šampionski “Front office” koji je donosio odluke koje su stvorile šampionsku NBA dinastiju?
Sve je počelo kada je Džo Lakob kupio GSW. Pod njegovom komandom je u toku osmogodišnja revolucija, i – evolucija. Džo je osoba koja će vam prvo sve dati. Opstanak kod njega zavisi od toga kako ćete mu vratiti. Ugovori su u GSW uvek do kraja sledeće sezone. I svaki put on od svakog od nas očekuje prijatno iznenadjenje. Dok uspevamo u tome, ne treba da brinemo za nastavak saradnje. To tako traje od 2010. godine.
Od prvih dana su u ceo sistem uključeni i gazdini sinovi, Kirk i Kent Lakob. Kako je rasla organizacija, tako su i oni dobijali značajnije uloge. Znam da su oni morali da prodju mnogo oštriju selekciju nego svi mi ostali. Baš zbog toga što su “tatini” sinovi. To u porodici Lakob tako ide. Danas oni direktno donose niz bitnih odluka.
Trener je Stiv Ker. Poštujem ga zbog mnogo razloga. Možda i najbitnije je zbog načina kako igra GSW. Kao da je i on učio trenerski zanat kod Ranka Žeravice. Siguran sam da se sada Ranko tamo negde smeška kada vidi kako sve to izgleda na ovom nivou. Stiv je bio ogromno ime kao igrač, a pri tom ne zna šta znači za reč “ja”. Stavio se u službu tima i doveo ga do toga da se igrači kunu u njegov način igranja i vodjenja tima. Uspeo je da za četiri godine bude tri puta šampion. On je, pri tom, sav protagonizam usmerio na igrače.
Lari Haris je sin trenera Dela Harisa. Čovek zna sve. Tačka.
Zatim Lamont Peterson i Redže Rankin, dva skauta.
To su osobe koje se nalaze u našoj “Draft Room”.
Tu sam i ja, Kosta Jankov. “Consultant, Requiter & Scout”. Ja ne odlučujem, ali sam pitan.
Ključna razlika izmedju GSW i ostalih NBA timova je, kako ja to vidim, odabir igrača. Bilo da se radi o draftu, o odabiru slobodnih igrača, ili razmeni igrača sa drugim timovima. Kako za ostale NBA timove tako i za nas, to predstavlja kompleksan proces. Proces u koji se svake godine ulažu milioni dolara.
Za vreme koje sam do sada proveo u GSW i u razvojnom timu Santa Cruz Warriors, baratali smo sa mnogo imena. Pri tom su donošene velike odluke koje su stvorile današnji tim GSW.
Oduvek smo znali da postoje dve vrste igrača. Oni za koje se treba boriti da udju u naš sistem, i oni za koje se treba boriti da ni po koju cenu ne udju u naš sistem. Mislim da sam klubu više pomogao u donošenju odluka da se neki igrači ne odaberu, nego da se odaberu. Time su uštedjene ogromne sume dolara koji su preusmereni na ispravne projekte.
Klasičnim skautiranjem se, pre svega, identifikuju odbrambene i napadačke sposobnosti igrača. To predstavlja samo kap u moru informacija koje treba da znamo pre nego što odaberemo igrača. Čak i ako klub nema skauta, dovoljno je posetiti bilo koju internet stranicu koja se bavi tom problematikom i tamo će se sve pronaći. To su do najsitnijih detalja korektne informacije.
Mi u GSW smo davnih dana bili svesni toga da u tim procenama ne može da se napravi čak ni mala greška. Isto tako smo se davnih dana pitali zašto onda neki igrač uspe, ili zašto neki igrač ne uspe da iskoristi svoj vidljivi i merljivi potencijal. Tajna je u proceni nevidljivog i nemerljivog potencijala.
Pored redovnog čisto košarkaškog skautiranja, GSW ima uspostavljen sistem procene koji se mnogo više bavi drugim temama. Pre nego što odaberemo igrača, ispitaju se njegove osnovne karakterne osobine. Uz njih, ono što nas najviše zanima je radna etika igrača i njegov pobednički mentalitet. Dalje, svaka od ovih grupa se grana na lepezu pitanja i odgovora koje na kraju daju prilično jasnu sliku o umnim kapacitetima igrača. Na osnovu te slike smo izvodili prilično preciznu prognozu kako će se ti, ali i svi ostali kapaciteti razvijati. Zatim, imamo vrlo kompleksan sistem kojim procenjujemo igračevu kako ličnu, tako i igračku inteligenciju.
Ipak, i pored svega rečenog, postoje pitanja na koje vrlo često ne možemo da nadjemo odgovor. Ti odgovori se nalaze skriveni u osnovnim karakternim osobinama igrača. Znamo da kod svih nas postoji taj skriveni karakter koji se aktivira tek kada osoba dodje do velike materijalne dobiti, koja vremenom daje i slavu i snagu.
Evo, sada smo stigli do kritične tačke u poznavanju nečijeg karaktera koji nismo mogli da predvidimo. Kako će se igrač ponašati kada mu se sve to spoji? Kakav će karakter izaći na videlo?
Da bi pomogao u edukaciji, u NBA postoje programi kojim se igrači uče kako da se odbrane od organizovanog, nemoralnog i kriminalnog ulaska u njihove živote. Pričamo o svakodnevnom okruženju kojima su igrači izloženi, i koje traži nove klijente. “Lepotice” bez morala spremne na sve, bankarski i drugi savetnici sa istim moralom kao i “lepotice”, droga i sve što ide uz nju …..
Da bi ostvarile cilj, brojne specijalizovane grupe nisu imale limite. Posebno su ciljane karakterne grupe, igrači sa poreklom iz niskih socijalnih i ekonomskih slojeva. Njih je uvek lako prepoznati zbog toga što oni prvo što urade kada dodju do novca je da postave vidljive znakove svog labilnog karaktera. Da se okite tetovažom, torbom “Louis Vuitton”, dijamantom koji će već negde da okače na vidljivo mesto i satom “Rolex”. Posle prelaze na sportska kola i tako redom. Oni tim spoljnim simbolima kriminalnim grupama šalju jasnu poruku i poziv. Kod većine takvih karaktera tu počinje kraj karijere, i početak bankrotstva.
Mi treba da prepoznamo te igrače pre nego što ih odaberemo.
I pored svih napora koje NBA čini, problem je daleko od toga da bude rešen. NBA je uradila studiju iz koje su proizašli poražavajući rezultati. Formirana je i analizirana grupa bivših NBA igrači koji su imali deset i više godina duge NBA ugovore. Deset godina nakon završetka NBA karijere, oko 85% ispitanih igrača su bankrotirali. Razlog je najčešće bio bahato ponašanje protkano neinteligentnim životnim odlukama.
Sve je to lako konstatovati kada se već dogodi. GSW naporno i svakodnevno radi da predvidi da će se to dogoditi. Krećemo od slutnje, i radimo dok ne istražimo. Nije lako, ali ipak svakodnevno unapredjujemo sistem kroz koji odabiramo igrače.
Ima mnogo primera koji su nam pomogli. Navešću jedan koji mislim da je interesantan i za čitaoce.
Godine 2009. smo draftovali Stefa Karija. Sina bivšeg NBA igrača iz porodice koja je bila primer ekonomske i socijalne harmonije. Na poziciji na kojoj je on igrao smo već imali Monta Elisa. Takodje mlad igrač koji je imao preko 30 poena po utakmici. Od prvog dana smo bili svesni da će Stef imati problema da se izbori za svoj status. Nakon prve sezone smo se odlučili za razmenu Monta Elisa za drugi tip igrača. Plan je bio da se Stefu dodelimo glavnu ulogu, i da mu se umesto Elisa dovede igrač koji bi se lako upario sa njim. Stef je čuo za plan i tražio je sastanak sa ljudima koji odlučuju. Svi su na sve bili spremni, sem na komentar Karija koji su dobili. Vrlo jasno je svima dao do znanja da nije Monta Elis kriv zbog toga što je bolji igrač od njega. Kako je rekao, to je problem koji on mora sam da reši kako da bude bolji od Elisa. Epilog: 2012. godine je Monta Elis tražio da ode. Nije mogao da se izbori za svoj status pored Karija.
Ovaj dogadjaj me stalno i ponovo podseća na našeg Aleksandra Djordjevića. Koliko ja znam, on je od malih nogu imao u svakom smislu sve. Istovremeno, njegova ljubav prema košarci i njegova unutrašnja i spoljašnja motivacija da tu ljubav svakodnevno dokazuje ga i dan danas drži pod istim elanom koji je imao kao kadet u Guči 1983. godine (od tada se znamo).
Znam da kod nas ima mnogo takvih primera. Ja volim da njega uzmem kao živi dokaz kako urediti svoj razvojni put da bi se stiglo do vrha. Verujem da to razlikuje većinu naših igrača od drugih. Njihova pamet pravila je njihove karijere za primere koje je trebalo slediti. Ima i drugih ali su oni, srećom, u manjini.
Kada se postavi tema o odabiru igrača, to je kao da pokušavamo da preplivamo okean. Neiscrpno. Kap u moru. Konačan izveštaj o jednom igraču, dok god mu traje karijera, ne postoji. To je elaborat za koji ima početak, ali nema kraj.
Za GSW je to živa materija o kojoj se svakodnevno odlučuje. Donete odluke nam trasiraju budućnost. Ipak, treba biti i skroman i reći: mora se imati i sreće u tim odlukama. One su bitne, ali na njih ne možemo da utičemo.
Leave a Reply