Bobi se zabavlja - i gleda

Piše: Vidak Lazarević

U svom poslednjem javljanju iz SAD, gde još sabiram utiske sa svih sedam utakmica koje sam odgledao u Teksasu odnosno Oklahomi, naglasak će biti na zadnja dva susreta u San Antoniju i Dalasu. Tu sam oba puta ispratio Kliperse, bez Miloša Teodosića, a na žalost u igru ni na sekund nije ulazio ni Boban Marjanović.

Popularni Bobi je najviši igrač (222 cm) lige NBA i mnogo je omiljen lik. Osim u Los Anđelesu mnogo ga vole u Detroitu, ali najviše sigurno u San Antoniju, čemu smo svedočili i sami. Ljubav je obostrana, pa je zanimljivo da srpski reprezentativac ima na svom FB profilu za glavnu sliku unutrašnjost dvorane Spursa – AT&T. Bilo je tu čak i slanja poljubaca publici i brojnih povika. Pre utakmice se posle mnogobrojnih potpisa navijačima na (ne)obaveznoj pripremi koja kod većine NBA igrača (čast izuzecima kao što je Stef Kari iz Voriorsa) više liči na zagrevanje rekreativaca negoli najboljih igrača na svetu, dobrano ispričao sa Davisom Bertansom. Posle je u svom stilu nesebično pomagao i bodrio saigrače, dok Doku Riversu ni uprkos glatkoj pobedi nije padalo na pamet da mu da koji minut.

Isto se ponovilo i dva dana kasnije u Dalasu. Tamo je Bobi u prvom poluvremenu odmah do klupe “doveo” čak trenažni bicikl, a u drugom je dodavao peškir sa fizioterapeutom i ipak malo nervoznije čekao svoju priliku. Ovaj put je (opet) nije dočekao.

Ali su zato svoju novu pobedu kod kuće zabeležili Mevsi kod kojih njihov najbolji igrač, Luka Dončić, prvo poluvreme nije počeo dobro pa je na putu ka svlačionici pocepao vlastiti dres. Pre početka drugog poluvremena dobio je i po drugi put nagradu za najboljeg rukija meseca, a kasnije mu je kao i njegovim saigračima bolje krenulo i na terenu. Jednom je ipak ponovo izgubio živce zbog sudija ali se zadržao i izvinio pa nije usledilo nešto slično onome iz Indijanapolisa, kada je zaradio dve tehničke greške i isključenje, te kaznu od 10.000 dolara od strane vođstva lige za šutiranje lopte nogom.

Susret Bobana Marjanovića i Davisa Bertansa

Ovde moram pre svega još jednom naglasiti Dončićeva dostignuća na terenu, ali i utakmicu u ponedeljak u Milvokiju gde je na praznični dan Martina Lutera Kinga postigao svoj prvi tripl-dabl. Nije da gledam kakve su boje puti igrači, ali baš zbog tog praznika nije mi sledeći dan promaklo da je Luka protiv Klipersa bio uglavnom jedini belac na terenu – ako ne brojimo kratke minutaže legendarnog Dirka Novickog na jednoj, i Poljaka Martina Gortata na drugoj strani. Gortatov je imenjak taj koga su pre pola stoleća ubili zbog borbe za prava tamnoputih, a njih danas ima 14% kad pogledamo rasnu pripadnost kod više od 300 miliona državljana SAD. Ali ih zato na NBA parketima i u ostalim (popularnim) sportovima ima čak u većinskom broju, što nešto dokazuje. U NBA misle na sve. Zato i ne čudi, da su pre utakmica, povodom pomenutog praznika, publiku animirali uglavnom tamnoputi igrači, i da su ekipe nosile dresove sa porukama zbog praznika kada su u celoj Americi radile samo – prodavnice.

Ali da se ostavim sad toga. Baš na taj praznični dan smo mogli na meču Los Anđeles Lejkersa i Golden Stejt Voriorsa (111-130) videti šta znači NBA mašinerija zbog eksperimentalnog uvodjenja obrazlaganja sudačkih odluka komentatorima TV stanice, i mogućnosti da se čak svaki gledalac putem društvenih mreža (tviter) kod odgovornih za suđenje u Nju Džersiju još za vreme utakmica dobije odgovor na pitanje zašto su se sudije odlučile za nešto. Svašta, ali sve to ima svoje razloge, kao i sve ostalo što se dogadja na NBA parketima. Ulaznice se prodaju “kao alva”, a cene su različite i kreću se od 5 dolara, koliko koštaju one “ispod krova” na tekmi u Dalasu protiv Klipersa, pa do tristotinjak i više dolara, koliko je koštala prosečna karta negde na sredini dvorane Amerikan Erlajns za susret Mevsa sa šampionima Voriorsima.

Golden Stejt Voriorsi su na mene ostavili najjači utisak, i ponovo su apsolutni favoriti za osvajanje naslova. Kod njih bukvalno seva sa svih strana i nema reči hvale koja bi ih najbolje opisale.

Šta reći na kraju moje turneje? Najviše sam pratio Meverikse, naime ćak četiri puta puta, i sve u Dalasu, triput Sparse, dvaput Kliperse, a pre Hjustona, gde su gostovali Lejkersi bez Lebrona i Ronda, bio sam i u Oklahoma Sitiju gde Sparsi nisu imali šanse protiv dueta Vestbruk&Džordž. Njih dvoje sami neće moći do kraja, ali neće biti ni lak zalogaj nikome. Kao ni Greg Popović i njegov San Antonio, sa kojim se 21 put zaredom plasirao u završnicu, i nije kao neki koji često i “tankuju” (čitaj igraju sa ne prevelikim ambicijama), ne bi li na takav način dobili pravo višeg izbora na nekom od budućih draftova (što će se promeniti uskoro novim pravilima). Uveliko se priča i o tome da neće biti više podele na najboljih 8 na Zapadu i Istoku, već da će se promeniti sistem i da će završnicu izboriti najboljih 16 – bez obzira sa koje su strane SAD.