Piše: Dragan Stojić
U botaničkoj bašti mogu se naći razne vrste cveća – božuri, karanfili, lale, ali na našoj planeti postoji mesto na kom se sredinom poslednje decenije prošlog milenijuma mogao ubrati hibridni sportski cvet. Mirisao je na više sportova, najviše na košarku.
Cvetić po imenu Charlie Ward junior nikao je 1970. godine na pravom mestu, u američkom gradiću Thomasville, naseobini u kojoj se održava Festival ruža.
Naša deca se tokom odrastanja igraju plastičnim oružjem, dok se američki dečaci rata ‘igraju’’ kao odrasli ljudi, mada im je često prva zanimacija lopta za koju ovdašnji klinci misle da je veliko kinder-jaje.
Da bi osvojio devojku, momak mora imati precizno odmereno odelo, pravu boju glasa kojom se udvara, a pošto je i tako ljubav svog života teško naći, Charlie je svoju pronašao zahvaljujući ruci.
Nije bila u pitanju prosidba, već veština kojom je kao quarterback u univerzitetskoj ekipi Florida State Seminoles bacanjem osvajao yarde od 1989. godine.
Posle prve sezone u kojoj se kao Seminole privikavao na igru u NCAA football vigvamu, dve godine kasnije je postao član i košarkaškog plemena Florida Statea, a to je značilo da je zreo za mesto poglavice.
Pošto je svojim saigračima 1993 (1993/94. po našem sistemu) slao prepoznatljive dimne signale, chief je postao vođa svih igrača američkog fudbala u univerzitetskoj ligi SAD, to znači da je u karijeru zadenuo pero zvano ‘’Heisman trophy’’, a Seminolesi su iz rata izašli kao šampioni države prvi put u svojoj istoriji, pritom je čitav niz priznanja završio u njegovim rukama, pa je umesto srednjeg imena svog oca, ‘ladno mogao ubaciti prefiks u prezime i postati (A)Ward!
Iste godine je ‘’čašćen’’ od Pivara iz Milwaukeeja izborom na draftu, ali nije bio opijen time, baseball palica nije bila oruđe kojim je želeo da rukuje, tako da je Michaelu Jordanu prepustio taj posao.
Tata na terenu, brat van njega. I to veći od velikog. Warrick Dunn je ostao bez ubijene majke – policajke, pa je cvet iz Georgije učestvovao u fotosintezi druga iz ekipe.
Dunn je kasnije ‘’procvetao’’ u profi ligi, a Ward uvenuo zbog toga što 1994. nije izabran u 1. rundi NFL drafta. Bio je toliko razočaran da bi se rado pretvorio u kunu i pojeo sve lopte u obliku jajeta, međutim, na amaterskom teniskom turniru Artur Ashe drop-shotovao je svoje razočarenje, ujedno smashovavši NFL zauvek, odbivši da ponovo postane Osceloa , ovoga puta u Kansas City Chiefsima.
Pošto je lopta, u to smo se uverili mnogo puta, zaista okrugla, iste godine se okrenula ka njemu iz čuvenog Madison Square Gardena, jer su New York Knicksi prigrabili čoveka meke ruke, još mekšeg srca i ubilačke preciznosti.
U timu iz Velike jabuke je neposredno pre toga nešto bilo trulo, Rakete iz Houstona su u NBA finalu oborile pulene Pata Rileya, pa je trenerski velikan ostavio Warda da se poput crva teškom mukom probija do prave minutaže.
Kad je naredne sezone Rileya ugrejala vrelina iz Miamia, Charlieja je ogrejalo sunce, prvo kod Dona Nelsona, posebno u eri Jeffa van Gandyja. Čak 52 utakmice više na terenu (10-62), preko 12 minuta u proseku, uz ipak skroman učinak od 3,9 poena i 2,1 dodavanje po meču u regularnom delu sezone i nešto bolje partije tokom doigravanja.
Od trenera je učio kako se igra košarka, od leadera Kniksa Patricka Ewinga je mogao steći znanje o rege muzici, a ostaće nepoznato od koga je usvojio borilačke veštine.
P.J. nije akronim za psovku koja se upućuje onom na koga smo ljudi, već deo imena uzdanice Miami Heata Browna, zahvaljujući kome je Ward , zbog demonstriranja sile svojstvene uniformisanim licima, suspendovano više igrača New Yorka, a Floriđani su ih na kraju runde ‘’suspendovali’’ iz borbe za tron.
Sledeće takmičarske godine je porastao njegov doprinos družini, stigao je do skoro 8 poena i 6 asistencija u proseku u ligaškom delu sezone , ali u play offu Njujorčani nikako nisu mogli do reprize 1994. godine.
A onda je 1999. godine usledilo bombardovanje.
Dok je NATO pakt tukao po nama u Srbiji i Crnoj Gori , Knicksi su tukli sve po NBA, da bi u prvom krugu doigravanja Heat bio ohlađen u tesnoj seriji, Atlanta Hawksima slomljena krila u polufinalu, Pacersima ‘’svirani’’ koraci u polufinalnoj borbi , da bi se sve završilo još jednim porazom u finalu, jer je Admiral David Robinson zajedno sa Timom Duncanom i ‘’mornarima’’ teksaški košarkaški brod zvani San Antonio Spurs usidrio u istoriju.
U nastavku karijere se i dalje rumenio u Jabuci, čak je u novembru 1999. umirio Divlju telad iz Dallasa upisavši rekord karijere kad su poeni u pitanju (25), da bi dve godine docnije postao ‘’ajatolah’’, a da Iran nije video ni na mapi.
Medijski osuđen od strane Jevreje jer ih je nazvao ‘’tvrdoglavcima’’ i ‘’ubicama Isusa Hrista’’ jedva je uspeo da se odbrani, na kraju je ipak za Golgotu znao samo iz napisanog u Svetom pismu, da bi tri godine docnije, usred sezone 2003/04. iz New Yorka, sa najboljim košgeterskim pokazateljem u karijeri- 8,7 poena- odjahao u redove Mamuza iz San Antonija, a karijeru je okončao leteći u dresu Rocketsa naredne takmičarske godine.
Statistika je ‘’čoveka zvanog nagrada’’ nagradila sa 6,3 poena, 4 dodavanja i 2,6 skoka u regularnom delu sezone odnosno 5,5/3,7/2,5 u play offu.
Izdanke znanja i iskustva ‘’cvet’’ je pokušavao da pretvori u plod i kao trener na košarkaškim parketima i terenima za američki fudbal, da bi ga 2018. moždani udar ‘’zakucao’’, ali je veliki sportista ipak pobedio ‘’sa zvukom sirene’’.
Pobednik!
Leave a Reply