Willis Reed: Podvig na jednoj nozi

Preneseno sa: kosmagazin.com

Pišu: Aleksandar Ostojić, Vladimir Stanković

U vremenu kad su sva košarkaška takmičenja suspendovana zbog pandemije koronavirusa, odlučili smo da naše čitaoce častimo u skladu sa motom ovog portala – Za one koji čitaju košarku. Poklanjamo vam knjigu koju ćete moći da čitate u nastavcima. Reč je o 50 biografija najvećih igrača NBA lige, a koje su svojevremeno objavljene u knjizi “50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića. Uživajte u čitanju!

***

Na Menhetnu je početkom sedamdesetih rođen jedan veliki tim, što je istovremeno značilo kraj jednog drugog, još većeg. “Dinastija Boston”, sa svojih 11 titula, otišla je u legendu zajedno sa Bilom Raselom i Redom Oerbahom, a na scenu je stupio sjajni sastav Njujork Niksa. Osvojili su dvaput prvenstvo, jednom igrali u finalu plej-ofa i jednom finale Istoka, a svaki taj uspeh, praktično svaka utakmica, vezana je za jedno ime – Vilis Rid.

Rođen je u sred Drugog svetskog rata (1942.) u sred “nedođije”, u gradiću Hiko (država Luizijana). Pohađao je Univerzitet Grembling, košarkaški toliko slabašan da se takmičio čak u trećoj NCAA ligi (u prve dve divizije igra preko 500 najjačih univerziteta!). Rid je ipak i tu uspeo da skrene pažnju na sebe. Sa Gremblingom je osvojio prvenstvo NAIA (šampionat minornih koledža), i sedam godina kasnije primljen je u “Kuću slavnih”, ali onu koja pripada NAIA. Član one “prave”, springfildske, postao je mnogo docnije – 1981.

Njegove izvanredne partije nisu promakle skautima NBA lige, pa je po završetku studija (prosek 18,7 poena) bio izabran od Njujorka na desetoj poziciji drafta. Ubrzo se pokazalo da su Niksi napravili sjajan posao.

Vilis Rid (206 centimetara) bio je fenomenalan skakač, još bolje je gradio prostor, i bio je majstor za blokade. Oko njega se počela graditi buduća šampionska ekipa Njujorka (Volt Frejzer, Dejv Debušer, Bil Bredli, Erl Monro, Džeri Lukas…). Naravno, sve je u košarci bilo moguće, pa i pojedini padovi, samo je bilo gotovo nemoguće da Vilis Rid omane. O tome svedoče njegovi realizatorski učinci iz godine u godinu: 19,5 (1965), 15,5 (1966), 20,9 (1967), 20,8 (1968), 21,1 (1969), 21,7 (1970), 20,9 (1971)…

Celu karijeru proveo je u dresu Njujork Niksa

I dan-danas se Ridova ostvarenja prepričavaju, naročito ona iz prvog šampionskog pohoda Niksa u sezoni 1969-70. U prvoj utakmici finala plej-ofa Niksi su pobedili Lejkerse sa 124:112, a Rid je postigao 37 poena. Direktan rival mu je na drugoj strani bio – Vilt Čemberlen. Ekipe su dalje pobeđivale svaka na svom terenu, i u petoj utakmici Vilis se teško povredio. Prilikom jednog polaganja iskidao je dva mišića u desnoj nozi. Tu i narednu utakmicu Lejkersi su lako dobili, pa je ostalo da se sedmi, odlučujući meč odigra u Njujorku.

Bez Rida Niksi nisu imali ni promil šansi. Svi su ih već bili prežalili i otpisali, čak i sopstveni najvatreniji navijači. A onda se, dva sata pre početka meča u Medison Skver Gardenu pojavio Vilis Rid. Hramajući. Skinuo se, otišao na parket, i malo šutirao. Vilt Čemberlen je to posmatrao sa strane. Kad je Rid prolazio pored njega, Vilt ga je uz osmeh upitao kako se oseća. “Ne mogu baš najbolje da se oslonim na desnu nogu”, odgovorio je. Čemberlen je prsnuo u smeh, jer je bilo opšte poznato da se Rid nikad u karijeri nije baš najbolje oslanjao na desnu nogu.

Posle teške povrede Rid je ostao na parketu

U svlačionici je Vilis odlučio da zaigra, na sopstvenu odgovornost, pod injekcijama. “Bilo je to za nas kao da nam je neko ponovo vratio odsečenu desnu ruku”, pričao je kasnije igrač Njujorka Kejzi Rasel. Ostali košarkaši Niksa su već bili na zagrevanju, i kad je ostao još samo jedan minut do početka utakmice – Vilis Rid se, hramajući, pojavio u Medisonu. Gledalište je eksplodiralo. U tom trenutku svi igrači su stali, emocije Lejkersa i Niksa su bile potpuno različite. Bil Bredli se seća kako je to izgledalo kad je, prilikom podbacivanja na početku, Rid stao pored Čemberlena: “Nisam u tom trenutku mogao zamisliti nijedno mesto na kugli zemaljskoj gde bih više voleo da budem, osim parketa u Medisonu”.

Iako teško povredjen zaigrao je u odlučujućoj utakmici za prvaka

Vilis je postigao prvi poen za Nikse. Minut kasnije uputio je svoj drugi šut na koš – kasnije se ispostavilo da mu je to bio i poslednji na toj utakmici. Posvetio se odbrani, Viltu Čemberlenu je dozvolio da ubaci samo dvaput iz devet pokušaja. Ostali igrači Njujorka rastrčali su se kao drogirani inspirisani Ridovim herojstvom. Ostao je u igri do 3,05 minuta pre kraja druge četvrtine. Tada je, skakućući na jednoj nozi, izašao sa bolonom grimasom. U tom trenutku bilo je 61:37 za Njujork. Rid se više nije vraćao na parket. Vratili su ga gledaoci, kad su ga na rukama poneli posle završetka utakmice u kojoj je Njujork pobedio i osvojio prvu titulu prvaka u svojoj istoriji.

Ta 1970. godina bila je najsjajnija u Ridovoj karijeri. Proglašen je za najboljeg igrača u svim kategorijama u kojima se bira MVP: bio je “broj jedan” u prvenstvu, u plej-ofu, i na ol star utakmici. Prethodno je to uspelo još samo trojici igrača u istoriji NBA lige. Pored toga, bio je izabran u A petorku šampionata i najbolju defanzivnu petorku.

Relativno kratko je igrao u NBA, samo deset sezona. Povukao se sa 31 godinom, i nekoliko sezona bio trener u raznim timovima. Zatim se otisnuo u menadžerske vode, gde je pronašao sebe. Kao GM Nju Džersija doveo je ekipu do velikog finala 2002. i godinu dana kasnije. Najzaslužniji je što je u Netse došao pokojni Dražen Petrović. Sledeća menadžerska stanica Vilisa Rida bio je Nju Orleans. I poslednja. Tu je radio od 2004. do 2007. kad se povukao, i od tada živi mirnim penzionerskim životom.

Biografija

Ime: Willis Reed Jr.

Rođen: 25.6.1942. u Hiku (država Luizijana)

Visina: 206

Univerzitet: Grembling Stejt

Draft: 1964. odabrao ga Njujork kao 10.

NBA: Njujork (1964-1973)

Broj poena u regularnoj sezoni: 12.183 (18,7)

Broj poena u plej-ofu: 1.358 (17,4)

Skokovi: 8.414 (12,9) + 801 (10,3)

Broj utakmica: 650 + 78

Ol star: sedam nastupa

Priznanja: dvaput član šampioskog tima (1970, 1973), član šampionskog tima NCAA lige (1961), član NAIA “Kuće slavnih” od 1970, MVP prvenstva NBA (1970), debitant godine u NBA (1965), jednom u A petorci šampionata (1970), četiri puta u B petorci šampionata, jednom u najboljoj defanzivnoj petorci lige, dvaput MVP finala plej-ofa (1970, 1973), MVP ol star meča (1970)

Trener: Njujork Niks (1977-1978), Krejton Univerzitet (1981-85), Nju Džersi Nets (1987-1989), generalni menadžer Nju Džersija od 1988.

Kuća slavnih: član od 1981.