Kad Admiral komanduje

Piše: Vladimir Stanković

Na današnji dan, 20. jula 1986, u finalu Svetskog prvenstva u Madridu igrali su SAD i SSSR. Amerikanci su u polufinalu bez problema pobedili Brazil (96-80), dok se SSSR provukao u susretu sa Jugoslavijom jer je na manje od minuta pre kraja gubio sa 9 razlike, ali je sa 3 trojke iznudio produžetak i na kraju slavio 91-90.

Sovjeti su bili blagi favoriti pre finala, ali zlato je pripalo američkim igračima koji su u to vreme bili studenti ali je većina kasnije napravila lepe karijere u NBA. Komandant tima bio je centar Dejvid Robinson, nazvan “Admiral” zato što je studirao na mornaričkoj akademiji. Robinson je bio treći strelac tima sa 129 poena, ispred su bili Čarls Smit (153) i Keni Smit (147), ali s obzitrom na “Admiralov” učinak u odbrani može se reći da je on bio komandant tima.

Finalna utakmica je bila izjednačena, Sovjeti su imali prednost u visini s obzirom na Sabonisa, Belostenjija i Tkačenka, dok su Amerikanci koristili agresivnost i brzinu. U tome je prednjačio “mungos” Bogs, visok samo 160 centimetara, ali 11 osvojenih lopti i samo jedna izgubljena uz 5 asistencija svedoče o njegovom doprinosu zlatu i bez postignutog poena. SSSR je bio izrazito nadmoćan u skoku, uhvaćeno je 35 lopti (22 u odbrani) prema samo 16 Amerikanaca (10 u odbrani).

Na odmor se otišlo sa prednošću SAD od 10 poena (48-38). Amerikanci su u nastavku prednost podigli na 14 poena (65-51), a nešto kasnije bilo je, u 33. minutu, i +18 (78-60). Sovjeti su do kraja, na bazi šuta za 3 poena, uspeli da “našmikaju” semafor. SSSR je došao do 80-85, i 85-87, ali nije mogao da ponovi čudo iz polufinalnog meča sa Jugoslavijom.

Vladimir Obuhov, selektor SSSR (uzgred, umro je pre nekoliko dana) priznao je superiornost američkih igrača. Rekao je da su bili mnogo brži što je izazvalo nervozu njegovih košarkaša. Lutre Olsen, selktor SAD, čestitao je svojim igračima koji su, uprkos neiskustvu, pokazali zavidan nivo zrelosti.

Akteri finala bili su:

SAD-SSSR 87-85 (48-38)

Madrid, 20. juli 1986. “Palasio de Deportes”. Sudije: Kostas Rigas

(Grčka) i Ivan Majnini (Francuska). Gledalaca: 12.000.

SAD: Magzi Bogs, Keni Smit 23 (2-2), Derik Mekej 6 (2-4), Čarls Smit 17 (1-3), Dejvid Robinson 20 (4-6), Tomi Amakder 9 (0-1), Šon Eliot 2 (0-1), Tom Hemonds, Brajan Šou 2, Armon Gilijam 8. Selektor: Lute Olson.

SSSR:Valdis Valters 2, Rimas Kurtinaitis 6, Valerij Tihonenko 16 (2-2), Aleksandar Volkov 8 (2-4), Arvidas Sabonis 16 (4-7), Tit Sok, Sergej Tarakanov 13 (0-1), Valdemaras Homičus 17 (2-2), Aleksandar Belostenij 7 (1-1). Selektor: Vladimir Obuhov

Šta je bilo sa američkim igračima ? Evo kratkog pregleda.

* Magzi Bogs je sa visinom od 1,60 m poostao najniži igrač u NBA. Pre košarke bavio se… rvanjem. Lute Olsen je bio kritikovan što ga je poveo, ali je igrom u odbrani anulirao glavne rivale, poput Dražena Petrovića ili Valdisa Valtersa. Igrao je 15 sezona u NBA.

* Tomi Amaker je 1987. bio 55. pik na draftu, uzeo ga je Sijetl ali nije dugo ostao. Kasnije je bio pomoćnik Majku Kžiževskom na Djuku, a još kasnije je samostalno vodio Siton Hol i Harvard.

* Stiv Ker nije igrao u finalu zbog povrede. Napravio je sjajnu karijeru u NBA, sa Čikagom je 5 puta bio prvak. Bio je izvrstan šuter zbog čega je dobio nadimak “Vajat Erp”.

* Keni Smit je takođe postao šampion NBA, osvojio je dva prstena igrajući za Hjuston uz Hakima Olajdžuvona. Kasnije radio kao sportski analitičar.

* Šon Eliot je doprineo osvajanje prve NBA titule San Antonija, zajedno sa Dejvidom Robinsonom. Igrao je 12 sezona u NBA. San Antonio je povukao njegov dres sa brojem 32.

* Derik Mekej je takođe stigao do NBA i ostao 15 sezona između Sijetla i Indijane, da bi karijeru je završio u Fialdelfiji. Važio je za vrsnog odbrambenog igrača.

* Roni Sejkali je obećavao mnogo više nego što je postigao. Došao je 2000. u Barselonu kao zvezda, ali je odigrao samo 3 utakmice, iz tima ga je izgurao mladi Pau Gasol. Kasnije se bavio muzikom, bio je DJ i imao sopstvenu produkcijsku firmu.

* Tom Hemonds je “protrčao” kroz NBA bez vidljivijeg traga. Igrao je u Denveru (1993-1997) ali njegova prava strast bila su – kola, a pasija je kasnije prerasla u biznis.

* Armon Gilijam je u Španiji bio solidan sa 6,1 poenom po meču. U NBA je stigao sa 2. pozicije na draftu. U Finiksu nije uspeo da se nametne ali je tokom 13 sezona u NBA stigao do proseka od 13,7 poena. Umro je 2011. u 47. godini.

* Čarli Smit je u Španiji bio prvi strelac ekipe (15,3 poena).Igrao je u LA Klipersima, Njujorku i San Antoniju, a bio je i izvršni direktor Udruženja penzionisanih igrača ali je bio otpušten pod optužbom da je zloupotrebio položaj. Kasnije je pratio Denisa Rodmana u njegovoj “diplomatskoj misiji” u Severnoj Koreji.

* Brajan Šou u Španiji imao sporednu ulogu, ali je bio jedan od najtraženijih univertziteskih igrača. Sa Lejkersima je osvojio 3 titule prvaka, a ima i dva “trenerska” prstena kao asistent Fila Džeksona.

* Dejvid Robinson je postigao najviše, posle zlata u Španiji osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. a zlato je dobio 1992. u Barseloni kao deo prvog i jedinog pravog “dream team-a”. U dresu San Antonija ispisao je istoriju NBA.

Selektor Lute Olsen je jedan od najboljih i najcenjenijih univerzitetskih trenera. Ima 46 pobeda na NCAA turnirima, samo jednu manje od legendarnog Džona Vudena.

Sovjetski igrači su takođe napravili lepe karijere, posebno Sabonis i Volkov mada nemaju razloga da se žale ni Tihonenko, Kurtinaitis, Homičus, Belostenjij…

Još nekoliko zanimljivosti sa tog Mundijala:

* Najbolji strelac bio je Nikos Galis (Grčka) sa prosekom 33,7 poena, drugi je bio Oskar Šmit (Brazil) sa 31,3, treći Le Čung-He iz Južne Koreje sa 27,8 a četvrti Dražen Petrović sa 25,2.

* U najbolju petorku izabrani su Dražen Petrović, Oskar Šmit, Valerij Tihonenko, Dejvid Robinson i Arvidas Sabonis.

* Na Šampionatu je bilo mnogo poznatih igrača: Brazilci Oskar Šmit, Mauri i Žoao “Pipoka”, u timu Australije igrao je Endru Gejz, u timu Angole zapažen je bio Žan Žak Konseisao, Nemci su imali Velpa, Gnada, Koha i Benkea, Grci Galisa, Janakisa i Hristoudulua, Izraelci Mikija Berkoviča i Dorona Đamšija, Italijani Brunamontija, Rivu, Marcoratija i današnjeg selektora Romea Saketija, za Holanđane je igrao Rik Smits, NBA zvezda, Portorikance su predvodili Ramon Rivas i Džerom Minsi, zvezde Španije bili su Fernandno Martin, Naćo Solozabal, San

Epifanio, Đordi Viljakampa, “Ćićo” Sibilio, Andres Himenez, “Ćići” Kreus, u timu Jugoslavbije bili su braća Aca i Dražen Petrović, Čutura, Dalipagić, Cvjetičanin, Radovanović, Mutapčić i mladi Vlade Divac…