Od četiri kluba za koje je nastupao u NBA, najduže se zadržao u New York Knicksima. Pamtili smo ga kao sjajnog u zakucavanjima i neumoljivog egzekutora sa linije za tri poena. Igrao je uz rame sa Patrickom Ewingom, Anthony Masonom, Charlsom Oakleyem… Starks možda nije imao toliko impresivnu karijeru, ali ga svi ljubitelji košarke i kluba iz ‘Velike jabuke’ pamte kao igrača koji je obeležio jednu kratku epohu ovoga slavnog kluba.
A njegov dolazak u New York sve je samo ne običan. Naime, Starks nikad nije bio na draftu, a prvi tim za koji je nastupao bili su Warriorsi. Potpisao je kao free agent, ali u ekipi sa Mitchom Richmondom, koji je te 1988-89 izabran za rookiea godine, nije dobijao puno šanse. Nakon tavorenja, Starks stiže u Knickse ali ga tokom jednog treninga, kada je pokušao da zakuca preko njega, Ewing zakucao za pod, a Starks je povredio koleno. Knicksi nisu mogli tek tako da ga otpuste dok ne zaleči povredu, i tako je Starks ostao celu jednu sezonu. I danas kada se seća tog perioda, on je zahvalan Ewingu što je bio nešto grublji prema njemu. Jednom prilikom je govorio o svojoj tehnici šutiranja trojki. „Kada ciljam koš, namestim ruke da formiraju kvadrat, i gledam kroz njega. To mi pomaže da što bolje nacilja, i pogodim!“.
Osim po trojkama Starks je bio poznat i po zakucavanjima. Njegov legendarni potez, „The Dunk“, izveo je u drugoj utakmici finala Istočne konferencije 1993 godine protiv Chicago Bullsa kada je nakon lažnjaka levog rukom zakucao preko Michaela Jordana i Horacea Granta:
Najbolju sezonu igrao je 1993-94 kada je beležio 19 poena u proseku, 5.9 asistencija i 1.6 ukradenu loptu. To mu je doneli i jedini All Star nastup. Starks je u eri Pata Rileya, do 1995, bio nezamenjiv u prvoj petorci Knicksa, no poziciju u timu gubi kada u New York, na kratko, dolazi Don Nelson, a potom i Van Gundy koji na toj poziciji forsira Alana Houstona. Preseljenje na klupu mu je 1997 donelo titulu najboljeg šestog igrača.
Leave a Reply