Čovek koji je prvi zakucao!

Danas bi sa visinom 2,13 m i samo 99 kilograma verovatno bio „četvorka“, ali u vreme u kome je igrao bio je prvi teški centar, prvi dominantni igrač u američkoj olimpijskoj selekciji koja je 1948. i 1952. osvajala zlatne medalje na olimpijskim igrama, i prvi čovek koji je „zakucao“ loptu u protivnički koš. Zbog svoje visine Robert-Bob Kurland – o njemu je reč – nije služio vojsku! Bio je previsok za ondašnje američke vojne standarde. Povod za priču o njemu je datum njegovog rođenja, 23. decembar 1924. Sa ovog sveta otišao je 29. septembra 2013. Iza njega je ostala lepa karijera koja mu je obezbedila mesto u „Kući slavnih“ u Springfildu iako nikada nije zaigrao u NBA.

Rodio se u Sent Luisu, Misuri, gde je završio srednju školu. Bavio se atletikom i košarkom, ali je o ozbiljnoj košarkaškoj karijeri počeo da razmišlja tek na Univerzitetu Misuri. Presudan je bio meč sa Oklahomom koju je trenirao čuveni Henk Ajba. Video je Kurlanda i odmah shvatio sve mogućnosti koje se kriju u telu visokog momka. Pozvao ga je na večeru i ponudio stipendiju, što je bilo mnogo više od onoga što je mogao da mu pruži Misuri. Kurland je bio član tima Oklahome koji je 1945. i 1946. osvojio NCAA titule, a on je oba puta bio proglašen najboljim igračem. U sezoni 1945/46. postigao je rekordna 643 poena, sa ličnim rekordom 58 / protiv Sent Luis Univerziteta. Bio je izabran za igrača godine među studentima. Kažu da je bio bolji defanzivni nego ofanzivni igrač, svoju visinu znao je da koristi za blokade a i u napadu zbog čega je NCAA menjala pravila. Kada je umro, američki mediji su tvrdili da je bio prvi igrač koji je „zakucavao“. Njegovo rivalstvo sa Džordžom Majkenom deo je istorije studentske košarke u SAD, ali njihovi dueli nisu nastavljeni i u NBA jer je tamo stigao samo Majkan, dok Bob nikada nije igrao profesionalnu košarku. Amatersku karijeru proveo je u ekipi Filips Petroleum, timu firme za koju je radio, sa kojim je osvojio tri AAU titule.

Več 1948. našao se u američkom olimpijskom timu za Igre u Londonu. Turnir je završio sa 65 poena, 9,3 u proseku čime je bio drugi strelac, iza Aleksa Groze. U finalu protiv Francuske (65-21) dao je 4 poena, najbolji strelac bio je Rej Lamp sa 10, što svedoči o ravnopravnoj raspodeli poena. Ponovo je bio olimpijac, čak je na otvaranju nosio američku zastavu, 1952. u Helsinkiju. Učinak mu je bio sličan kao 4 godine ranije, 67 poena ukupno, 9,6 u proseku. Najviše poena, 21, dao je Urugvaju. SAD su u finalu pobedila SSSR. Sa 8 poena (šut iz igre 4/5) bio je drugi strelac, iza Klajda Lavleta koji je dao 9.

Po završetku studija više se bavio poslom nego košarkom. Često se selio, radio je u Denveru, Vičiti, Memfisu, Sinsinatiju i Atlanti. U „Kuću slavnih“ ušao je još 1961. a 1996, zbog porekla roditelja, postao je „stanovnik“ i Američko-poljske „Kuće slavnih“.

Kada je umro 29. septembra 2013. u „in memoriam“ tekstovima setili su ga se kao „čoveka koji je prvi zakucao“. U „Kanzas Siti Staru“ objavljeno je da je 40-ih godjna prošlog veka Kurlandov „slam-dunk“ bio 30 godina ispred vremena. Prvo „zakucavanje“ izveo je 1944, a u jednom intervju 2012. priznao je da se to desilo slučajno ali mu se dopalo. Ubrzo je shvatio da je to neodbranjivo oružje i počeo redovno da koristi „kucanje“. Na jutjubu se može naći poneki video sa Kurlandom u akciji. U jednom prilogu IBM o 25 najvažnijih igrača u istoriji NCAA našlo se mesto i za Boba. Vidi se njegova dominacija visinom, ali i solidna tehnika, uvežbani šut zvani „horog“ ili „sky-hook“ koji će mnogo godina kasnije usavršiti Karim Abdul Džabar.

Ipak, istorija košarke pamti ga kao čoveka koji je prvi zakucao.